Цвијановић: Српска посједује сјајан људски потенцијал без којег нема одрживог развоја

"Задовољство ми је што сам данас овдје и што имам прилику да заједно са осталим цијењеним учесницима и гостима разговарам о глобалним трендовима из области иновација и нових технологија", рекла је Цвијановићева у обраћању на Међународном форуму иновација у Јерусалиму истичући да је то добра прилика да на овом важном мјесту представи искуства и потенцијале Републике Српске.

Она је истакла да иновације и нове технологије представљају економску грану 21. вијека, те да је то нешто што су већ сви научили, свјесни да ће од прилагођавања савременим трендовима у овој области зависити ако не и сам опстанак, онда свакако успјешан и одржив развој сваке појединачне државе или заједнице.

"За разлику од 20. вијека, који је добрим дијелом био вијек убрзане експлоатације ресурса и на томе заснованог развоја, посљедњих деценија јасно видимо како се тежиште све више помјера ка знању и интелигенцији као људском ресурсу који је, за разлику од природних, непресушан и непролазан. Управо ту можемо видјети велику развојну шансу релативно малих земаља и заједница, као што је то случај и са Републиком Српском", нагласила је предсједник Српске.

Иако не посједују велике територије и не обилују природним ресурсима попут неких већих држава, Цвијановићева је истакла да Република Српска посједује сјајан људски потенцијал, најважнији ресурс данашњице, без којег нема ни иновација, ни нових технологија, а самим тим ни дугорочно одрживог привредног развоја.

"Наравно, задатак институција јесте да то препознају и да обезбиједе адекватне услове и подстицајно окружење за научнотехнолошки прогрес и развој нових идеја. Да бисмо испунили ове услове, прије неколико година смо реорганизовали нашу Владу и формирали Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво. Практично смо на једном мјесту спојили оне ресоре који су кључни за подстицање иновација и привредног развоја кроз употребу нових технологија", нагласила је Цвијановићева. 

Она је нагласила да, у складу са потребама друштва, један од примарних циљева Министарства јесте усклађивање образовне политике са потребама тржишта рада, као и са глобалним технолошким трендовима.

Према њеним ријечима, то подразумијева стално прилагођавање и спровођење реформи образовног система које су краткорочно болне, али свакако дугорочно неизбјежне и корисне.

"Потпуно смо свјесни потребе да се кроз модернизовани процес образовања млади припремају за континуирано стицање знања и вјештина, знајући да ће неки од постојећих послова бити замијењени новим који ће се у међувремену појавити. То практично значи да ће они који тек постају школарци радити неке послове који у овом тренутку не постоје и који се не налазе на данашњем тржишту рада", појаснила је Цвијановићева.

Она је додала да је Република Српска, с циљем подстицања нових идеја и иновативних активности, покренула неколико пројеката.

"Један од главних пројеката јесте изградња првог Научно-технолошког парка у Бањалуци, главном граду Републике Српске, гдје тамошњи Универзитет добија централну локацију на којој ће се окупљати студенти, истраживачи, млади научници и предузетници. Ово треба да постане покретач пословног друштва и развоја савременог предузетништва заснованог и вођеног на знању и новим технологијама", нагласила је предсједник Републике.

Поред тога, подсјетила је она, у мају ове године потписан је Меморандум о разумијевању са партнерима из Израела с циљем успостављања Сајбер академије, у оквиру које ће студенти из Републике Српске бити обучавани за стицање знања и вјештина из области кибернетичке безбједности.

"Значај овог пројекта је у потпуности оправдан с обзиром на то да статистике показују да је у овој години на глобалном нивоу недостајало око 3,5 милиона стручњака из области кибернетичке безбједности, док на јединственом дигиталном тржишту Европске уније још недостаје 400.000 стручњака", појаснила је Цвијановићева.

Она је указала да је одржавање регионалне политичке стабилности један од предуслова за економски развој Западног Балкана.

"Све активности о којима данас разговарамо захтијевају умрежавање, интеракцију, сарадњу и размјену знања, како на регионалном тако и на глобалном нивоу. Стога, један од приоритета је да институције Републике Српске уживају у ефектима несметане сарадње и чвршћих економских веза унутар БиХ и са нама сусједним земљама", оцијенила је Цвијановићева.

Она је навела да су све ове земље на путу ка Европској унији, иако су неједнако удаљене од циља да постану земље чланице.

"Истовремено, залажемо се за јачу економску интеграцију Западног Балкана, који је најбрже растући регион у Европи. Са тренутном стопом раста, нашим потенцијалом и капацитетима у енергетском сектору, растућом туристичком индустријом, побољшаном регионалном инфраструктуром и многим другим растућим областима укључујући гране засноване на новим технологијама и иновацијама, привреда земаља Западног Балкана, која обухвата тржиште од 20 милиона људи, могла би постати више него двоструко или чак троструко већа у наредних десет година", истакла је предсједник Републике Српске.

Стога, нагласила је она, регионалне иницијативе као што су Мини Шенген или "Отворени Балкан" само ће допринијети регионалној снази, те значајно допринијети економском расту и развоју сваке земље у региону.

"Зато се надам да нећемо пропустити прилику и дозволити да нас нека политичка кратковидост спријечи да исто и остваримо. Мислим да је за нас важно да свим потенцијалним инвеститорима и партнерима из цијелог свијета укажемо на ове чињенице. Ово је најбољи начин да се постепено деконструише стереотипни имиџ Балкана као трајно нестабилног региона непривлачног за стране инвеститоре", рекла је Цвијановићева у обраћању на Форуму у Јерусалиму.

Она је оцијенила да је много посла пред свима и да ништа није унапријед задато.

"Од наше способности да се носимо са изазовима и предрасудама, те да ухватимо корак са савременим економским трендовима, зависиће дугорочан развој и економска будућност свих наших земаља у региону. Вјерујем да смо лекције из тешке прошлости научили и да ћемо заједно наставити да градимо бољу и успјешнију будућност", закључила је Цвијановићева.

Она је честитала домаћинима и организаторима на одличној организацији овог сјајног догађаја и захвалила што су успјели да окупе значајан број учесника што је био велики изазаов с обзиром на глобално сложену пандемијску ситуацију.

У раду овог међународног форуму, између осталих, учествовали су министар иновација, науке и технологија Израела Орит Фаркаш Хакоен, министар одбране Албаније Нико Пелеши и бивши премијер Румуније Виктор Понта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.