Цвијановић: Потпуно затварање значило би пораз и стагнацију друштва

- Борећи се са тим проблемима често морамо да донесемо неку мјеру која није прихватљива или разумљива одмах у јавности, али знам да огроман дио нашег становништва разумије ово што раде институције, јер све се ради из пријеке потребе. Ми нисмо једини на планете који се боре са овим проблемом и сви се боримо на исти начин - истакла је Цвијановићева у уводном обраћању на састанаку званичника Српске са представницима здравственог сектора, надлежних институција и локалних заједница на којем ће бити разговарано о сложеној и погоршаној епидемиолошкој ситуацији у Српској, као и увођењу нових мјера заштите становништва и привреде од пандемије вируса корона.

Предсједник Српске је подсјетила да је било разних коментара у вези са затварањем школа и појаснила да је то била одлука која се нерадо донијела.

- Ова мјера је донесена упркос томе што смо имали стално обавјештања да школе нису ризична мјеста са апсекта преноса вируса, али водећи рачуна о алармантним подацима које виђамо задње двије седмице, а то су бројеви који звоне на узбуну, и знајући да су наша дјеца дио породице које су широко дио заједнице морали смо да прибјегнемо и тој мјери - појаснила је предсједник Републике изразившу наду да је ова мјера заиста привременог карактера.

Она је нагласила да ниједна мјера која је донесена није донесена из хира или било какве друге намјере већ се водило рачуна о томе шта каже струка, а некада се било и више брижно и предузимале су се одређене мјере из страха да се ствари не отму контроли.

- Знам да то наши одговорни грађани разумију, као што и ми разумијемо да ово није ни пола пута који морамо прећи и с тога апелујем на институције да наставе да раде свој посао а суштина је у креирању мјера, водећи рачуна о балансу и њиховом поштивању. У свему овоме морамо да будемо на окупу и да се заједно боримо против ове пошасти - поручила је предсједник Српске.

Она је додала да је на данашњем састанку и у овом формату потребно да заједно сви размотре све проблеме који постоје, ефекте мјера које су предузете, како изаћи на крај са тим проблемима, о оспособљености здравственог сектора, те анализирају евентулане кораке који треба да служе као допринос у превазилажењу ове ситуације.

- Свугдје у свијету епидемиолошка ситуација је погоршана, доносе се одређене мјере, а трендови и предвиђања су, нажалост, прилично лоши. Ми у Републици Српској смо врло упоредиви са осталим земљама када је ријеч о мјерама које смо предузимали, посебно у почетном периоду борбе против ове пошасти. Тада су мјере биле ригорозне и стриктне, али као друштво и људи који представљамо институције разумијемо да би сада потпуно затварање значило велики пораз и стагнацију у друштву - рекла је Цвијановићева.

Она је констатовала да ниједно друштво не може да преживи потпуно закључавање посебно када се не зна колико ће све ово да траје.

Цвијановићева је изразила захвалност свим људима који су током протеклог периода који је био веома изазован и тежак за Републику Српску дали свој допринос, првенствено здравственим радницима који су, како је истакла, сигурно поднијели највећи терет.

- Зато апелујемо на све нас да своје понашање прилагодимо управо ономе што јесте капацитет нашег здраваственог сектора у нади и с намјером да то очувамо али исто тако и да заштитимо оне који о нама брину -рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да су у протеклом периоду предузимане многе ствари с циљем пружања помоћ здравственом сектору.

- У почетку је било потребно да додатно опремимо здравствени сектор, да проширимо капацитете у континуитету, а била је интервенција и према привреди. Захваљујући мјерама и брзим интервенцијама Владе сачувану су многа радна мјеста и да тога није било данас би ситуација на тржишту радне снаге изгледала сасвим другачије - нагласила је предсједник Српске.

Она је констатовала да је много тога урађено у протеклом периоду али остаје још много изазова с обзиром да нико не зна колико ће све ово трајати.

- Оно што знамо јесте да не можемо у потпуности закључати друштво. Морамо наћи средину и адекватну формулу да бисмо могли да функционишемо, али и да заштитимо здравље људи, да поштедимо наш здравствени сектор, као и да поштедимо све нас додатних изазова - оцијенила је Цвијановићева.

Вишковић: Здравствени систем још није претрпан

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да здравствени систем Српске још није претрпан, иако се већ осам мјесеци носи са изазовом пандемије вируса корона, те најавио да ће Републички штаб за ванредне ситуације након данашњег састанка, а на основу анализираног, донијети нове мјере с циљем заштите здравља грађана и економије.

- Данас смо се окупили да апелујемо на грађане да ову ситуацију можемо ријешити искључиво одговорним односом сваког појединца. Ово не може да ријеши здравствени систем, љекар, Републички штаб за ванредне ситуације, нити појединац, већ сваки грађанин се мора одговорно понашати и поштовати мјере да би ову пошаст 21. вијека ставили под контролу - рекао је Вишковић у обраћању на састанку.

Он је посебну захвалност исказао здравственим радницима који су непрекидно већ осам мјесеци у овој борби, те навео да је у протеклом периоду улагано у здравствени сектор.

- На почетку смо имали двије лабораторије у Институту за јавно здравство и Универзитетском клиничком центру Срспке, а данас и у Добоју, Бијељини и Фочи и зато у посљедњих пар дана имамо око 1.400 тестова дневно - навео је Вишковић.

Он је рекао да је Српска ограничена људским и техничким капацитетима, али и напоменуо да је међу првима у региону набавила брзе тестове који су се показали више него добри и спасили су здравствени систем да вирус масовно не буде проширен међу здравственим радницима.

Вишковић је нагласио да је већина грађана поштовала уведене мјере што је давало резултате, али да су се сви у другој половини љета мало опустили што је довело до погоршања ситуације.

Он је рекао да су се остварила упозорења струке да ће у јесен истовремено у заједници постојати вирус корона и сезонски грип и да ће посљедице бити теже него на почетку пандемије, иако је Српска превентивно дјеловала.

Вишковић је навео да је Републички штаб за ванредне ситуације до сада одржао 60 сједница и донио скоро 300 одлука, закључака, препорука и смјерница.

- Мјере које смо предузимали у претходном периоду нисмо ми измислили, него је ријеч о препорукама Свјетске здравствене организације и ономе што земље региона и свијета предузимају, а ми смо се придржавали тих препорука. Можда смо међу ријеткима у окружењу који нису превише тактизирали и експериментисали са мјерама, већ их спроводимо у континуитету осам мјесеци - истакао је Вишковић.

Премијер Српске је додао да жели да вјерује да су мјере донесене на вријеме и да су давале резултате.

- У једном периоду у Републици Српској смо имали проглашено ванредно стање и у том периоду смо донијели 19 одлука са законском снагом. Када је ријеч о ванредној ситуацији она је и данас на снази и на основу тога Штаб ради и доноси одлуке - рекао је Вишковић.

Он је нагласио да све што је рађено у протеклом периоду засновано је на закону, те апеловао на грађане да не насједају на позиве оних који немају рјешења за ову ситуацију да не поштују предложене мјере.

Вишковић је подсјетио да је струка рекла да је у овом тренутку једини одбрамбени механизам ношење заштитне маске, држање физичке дистанце, лична хигијена и избјегавање скупова.

- Желимо да заштитимо здравље грађана, економију, радна мјеста, републички и буџете локалних заједница да би несметано, као и до сада, могли сервисирати обавезе попут пензија, плата, подстицаја, грантова и осталог - истакао је Вишковић.

Он је најавио да ће Штаб након овог састанка, а на основу анализираног, донијети нове мјере у заштити здравља грађана и економије Српске.

Шеф Тима за праћење и спровођење мјера у Републици Српској Ненад Стевандић рекао је да кључни проблем ширења инфекције вирусом кроона јесте лагање појединаца из контаката.

- Наши људи масовно лажу, они који су контакти. А они који су заражени не пријављују контакте - рекао је Стевандић.

Додао је да то рапидно повећава ширење болести.

Генерални директор Универзитетског клиничког центра (УКЦ) Републике Српске, Владо Ђајић каже да се ужубрано ради на реновирању старе Хирургије.

- У овом тренутку, одговорили смо свим потребама - навео је Ђајић.

Додао је да лијек за корону не постоји, те да нам не преостаје ништа осим поштивања мјера.

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је да не треба затварати привреду, укључујући и услуге, док год, како је истакао, можемо здрави по земљи ходати.

Такође је оцијенио да треба вратити наставу у школама од понедјељка.

- Повећан је број смјена у Дому здравља - навео је Радојичић, додајући да се највећи притисци сада осјећају на здравственој заштити, а осјетиће се и на економско-социјалним темама.

Декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић сматра да су инситуције од старта добро реаговале.

- Међутим, морамо максимално да уозбиљимо ситуацију, да примјењујемо физичку дистанцу, носимо маске, перемо руке - рекао је Шкрбић.

Рекао је да је Универзитетски клинички центар (УКЦ) Републике Српске данас запушен, те да број људи који су сада хоспитализовани превазилази све раније бројке.

Додао је да дјеца до десете године имају мали потенцијал заражавања. Како је додао, дјеца у средњим школама би требала и морала да носе маске.

- Мислим да треба да се настави са наставом, да се она врати у школске клупе - навео је Шкрбић.

Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић каже да шта је корона схватите тек када разговарате с пацијентима који су били на респираторима.

- Здравствени систем је уморан. Они су стравично преморени. Позивам да се размисли да се специјализанти повуку према здравственим установама - навео је Ђаковић, обраћајући се у згради Владе.

Ђаковић сматра да је потребно да се у медијима простор да за што више људи који су изашли из тешке ситуације, како би рекли шта су преживјели.

И он је позвао да се не затвара привреда, те додао да су, док су школе заустављене, "сви превозници почели плакати".

- Сачувајмо привреду колико је могуће - навео је Ђаковић.

У Административном центру Владе Републике Српске у Бањалуци данас је почео састанак званичника Српске са представницима здравственог сектора, надлежних институција и локалних заједница о сложеној и погоршаној епидемиолошкој ситуацији у Српској, као и увођењу нових мјера заштите становништва и привреде од пандемије вируса корона.

Домаћин састанка је предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, а присуствују и предсједник Владе Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министри у Влади Српске, директор Полиције Републике Српске Синиша Кострешевић, директор Института за јавно здравство Бранислав Зељковић, директор Инспектората Драгутин Шкребић и директор Цивилне заштите Милан Новитовић.

На састанку су и градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, градоначелник Бијељине Мићо Мићић, градоначелник Добоја Борис Јеринић, градоначелник Требиња Мико Ћурић, градоначелник Приједора Миленко Ђаковић, градоначелник Зворника Зоран Стевановић, градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић, градоначелник Градишке Зоран Аџић, предсједник Савеза општина и градова Љубиша Ћосић, директори и представници УКЦ-а Републике Српске и болница у Републици, Фонда здравственог осигурања, медицинских факултета и други.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.