Чубриловић: Интеграциони процеси у земљама региона успорени или заустављени

Срна
Чубриловић: Интеграциони процеси у земљама региона успорени или заустављени

БАЊАЛУКА - Предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић истакао је данас у Будимпешти да изазови у функционисању заједничких политика ЕУ и њен актуелни положај у међународним односима битно утичу на позицију земаља Југоисточне Европе у којима су интеграциони процеси успорени или потпуно заустављени.

При томе, нагласио је Чубриловић, опада интерес грађана за европске интеграције.

Обраћајући се учесницима 10. конференције предсједника парламената земаља Југоисточне Европе о проширењу ЕУ, Чубриловић је навео да се стиче утисак да Унија има проблеме у остваривању заједничких политика, посебно имиграционе, а политика проширења је изгубила на елану и као да није довољно у фокусу Брисела.

"Сматрамо да интеграционе процесе треба редефинисати с циљем постизања обостраних бенефита, због тога што садашње стање доводи до разочарења грађана у процес придруживања ЕУ", рекао је Чубриловић на конференцији у Народној скупштини Мађарске.

Према његовим ријечима, потребно је нагласити и афирмисати принцип "јединство у различитости", као један од основних принципа Уније, зато што грађанима није прихватљиво наметање вриједности које негирају њихов идентитет, саопштено је из Народне скупштине.

"Допринос земаља Југоисточне Европе може бити управо у остваривању таквих политика и принципа, то јесте, да се Европа потпуно интегрише, али уз поштовање и очување различитих посебности и идентитета које има свака држава и сваки народ", нагласио је Чубриловић.

Он је поручио да претјерана рестриктивност у вези са кандидатским статусом и отпочињањем преговора негативно утиче на интеграционе процесе, што се могло видјети на примјерима других држава, када ЕУ није отпочела преговоре, иако су услови били испуњени. 

"Такође, када једна земља напредује и отвори преговарачка поглавља, грађани очекују одређене бенефите, у смислу бољег живота. Јер, ако се интеграцијама не побољшава животни стандард, грађани се оправдано питају у чему је онда смисао тог процеса", истакао је Чубриловић.

Он је навео да би прихватање новог принципа преговарачких кластера, који представља групу поглавља о једној области, било ефикасније него што је садашњи модел преговарачких поглавља, зато што би затварањем одређеног кластера грађани имали видљивије бенефите у тој области.

Чубриловић је нагласио да прилагођавање политичког система одређене земље, с циљем испуњавања критеријума Уније, не би требало да угрожава њен уставни поредак и основне вриједности, нити темељне правне норме њеног постојања и функционисања.

"На примјер, БиХ, као сложена држава са три конститутивна народа и два државотворна ентитета, може постати чланица Уније само као таква, уз одређено прилагођавање свог политичког система европском", рекао је Чубриловић.

Он је учеснике конференције информисао да се закони, које доноси Народна скупштина Републике Српске, већ дужи низ година, прилагођавају и хармонизују са правним насљеђем ЕУ и њеним секундарним правом.

"Битан аспект интеграционих процеса видимо у регионалној сарадњи и повезивању, зато што се кроз тај процес развија економија и усклађују интеграциони процеси. Добар примјер је Отворени Балкан који су већ усагласиле Србија, Сјеверна Македонија и Албанија", напоменуо је Чубриловић.

Он је навео да би се интеграције земаља Југоисточне Европе требале одвијати на начин да се прво остварују економске интеграције, те да политика интеграција по принципу "све одједном" није реална, јер земље Балкана не могу, у кратком року, да реализују све те реформе.

"Постепеност интеграција, регионално повезивање, видљиви бенефит по животни стандард грађана и уважавање специфичности земаља кроз јединство у различитостима, може бити основа за нови замах политике придруживања у наредном периоду", каже Чубриловић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана