Човић од БиХ не може направити Мостар

Ведрана Кулага Симић, Александар Стојановић
Човић од БиХ не може направити Мостар

САРАЈЕВО - Тврдње из врха ХДЗ-а БиХ да без измјена Изборног закона неће бити могуће одржати опште изборе на јесен 2022. године тешко да се могу обистинити, јер ниједна партија нема могућност и храброст да кроз институције, евентуалном блокадом буџета или на неки други начин, спријечи одржавање избора.

Први човјек ХДЗ-а БиХ Драган Човић отворено је најавио да општих избора у БиХ идуће године неће бити ако изостане договор о измјени Изборног закона. Његова порука од прије неколико дана је ишла у правцу да се ни ти избори, који би требало да буду одржани на јесен 2022. године, не могу ни спровести и организовати, као ни у Мостару, док не буде договора, као и да се лако може догодити да Савјет министара не усвоји буџет, чиме неће бити обезбијеђен новац на надолазећу провјеру код бирача.

Могућност да избори не буду одржани одбацио је и предсједник Централне изборне комисије (ЦИК) Жељко Бакалар, истичући да се тачно зна колико траје мандатни период.

- Када истекне након четири године, иду избори. Значи, биће одржани и без новог изборног закона. Могу бити пролонгирани као и претходни, али то нека је на част онима који обезбјеђују новац за изборе - рекао је Бакалар.

Предсједавајућа комисије за буџет и финансије у Дому народа Парламента БиХ Душанка Мајкић (СНСД) каже за “Глас” да ХДЗ БиХ нема могућност да евентуално блокира буџет или финансирање избора.

- С обзиром на садашњи састав ЦИК-а они ће изборе организовати. Ако изађу три човјека, то је за њих излазност. У прилог томе говори и изјава Бакалара, који је у неколико наврата поновио да ће изборе одржати колико год људи да изађе. ЦИК је скројен како је скројен и они ће радити како странци у договору са нашом опозицијом кажу - рекла је Мајкићева.

Коментаришући Човићеве најаве, казала је да је лидер ХДЗ-а контрадикторан.

- У једном моменту прича како су пред договором и да је само питање дана када ће бити постигнута сагласност за измјене Изборног закона, а онда доводи у питање одржавање избора - истакла је Мајкићева.

Проблеми финансијске природе су пратили изборни процес и лани, када су текле припреме за избор нових начелника и градоначелника те одборника у локалним парламентима. Буџет, упркос захтјевима, није био усвојен када је ЦИК донио одлуку о расписивању локалних избора, већ готово три мјесеца касније. С друге стране резултати посљедњих општих избора у БиХ, који су одржани крајем 2018. године, још нису у потпуности спроведени, јер није именовано ново руководство у ФБиХ, између осталих ни предсједник, тако да се на том мјесту налази још ХДЗ-ов Маринко Чавара, који постављен на ту функцију послије општих избора 2014.

- Новац у буџету је новац грађана, а не њихов. Добро је да дан избора не зависи од политичких странака, одређен је законом. Одлуку доноси ЦИК 150 дана прије прве недјеље у октобру. Та одлука мора бити донесена у складу и са овим законом - истакао је за “Глас” предсједник Форума грађана Тузла Вехид Шехић.

Санкције

Вехид Шехић, ипак, не крије да је у БиХ све могуће, јер је ријеч о земљи без владавине права и политичке одговорности, а истовремено долази до оваквих и сличних условљавања те пријетњи блокадама. Додао је и случај у ФБиХ и непоштовање рокова за конституисање власти.

- Посебан проблем је, нагласио је, што нема санкција - поручио је Шехић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана