Цијене гаса и нафте одређиваће политика, а не тржиште

Вељко Зељковић
Цијене гаса и нафте одређиваће политика, а не тржиште

БАЊАЛУКА - Снабдијевање енергентима биће и у будућности крајње неизвјесно и проблематично, јер ће цијене енергената, ако их и буде на слободном тржишту, одређивати политика, а не тржиште, а оно што додатно компликује ситуацију јесте то што рјешења за ове проблеме нема ни на видику.

Упозорава на ово Душан Пророковић са београдског Института за међународну политику, наводећи да је сукоб у Украјини само једно од тренутних бојишта у хибридном рату који се води између Русије и Запада, а у ком се енергенти користе као неконвенционално и моћно оружје за обрачун.

- Бојим се да ни након завршетка оружаних дејстава у Украјини неће престати с овим хибридним ратом. То је неповољна околност за све, па и нас на западном Балкану, пре свега када говоримо о енергетици, али и прехрамбеној безбедности - истакао је Пророковић, који је био један од учесника научно-стручне конференције одржане у Бањалуци током протеклог викенда, на којој се управо говорило о енергетској безбједности БиХ и региона у условима цртања нових геополитичких карата у свијету.

Са овог скупа, а који је организовао Центар за лобирање, закључено је и да ће лоша инфраструктурна повезаност, политичка нестабилност, као и недостатак јасних мјера у погледу спремности енергетских система држава регије за енергетске шокове бити додатни изазови с којима ће се регион сигурно суочити у врлој блиској будућности.

Према ријечима професора Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци Милоша Шолаје, такође једног од учесника овог научног скупа, поред глобалне енергетске кризе, додатни проблем за БиХ, као чланицу Европске енергетске заједнице, јесте енергетска транзиција коју константно заговара Европска унија. Њом је предвиђено постепено укидање производње електричне енергије из фосилних горива и увођење посебних такси за извознике из земаља које се не буду придржавале утврђених европских “зелених директива”.

Како је истакао, БиХ није спремна у овом тренутку да се одрекне коришћења и угља и нафте, тако да је сасвим сигурно да ће се морати чекати нека рјешења у Европи, а мораће се радити и на домаћим рјешењима, која подразумијевају и развој енергетске ефикасности, гдје је БиХ, како је нагласио, још увијек на врло ниском нивоу.

Енергетичар и економски аналитичар из Београда Милош Здравковић сматра да земље региона у датим околностима морају водити разумну политику и никако не треба да журе са наглим преласком на обновљиве изворе енергије, а поготово у датим и наметнутим глобалним околностима, јер би то до темеља уздрмало ионако крхке балканске економије.

Објашњава да је и висока инфлација која је погодила већину европских земаља управо резултат астрономских цијена нафте и гаса, али и електричне енергије на свјетским тржиштима.

- Бојим се да свему овоме нема краја, те да ће енергенти постати једна врста неопходног луксуза. Време јефтиних енергената је прошло, нарочито у Европи. И тога морамо бити свесни. У сваком случају, пред нама је више него неизвесна будућност, а поготово јер нико са сигурношћу не може рећи шта ће бити сутра - каже Здравковић, додајући да је најбољи потез направила Мађарска, која је прошле године потписала десетогодишњи уговор са “Гаспромом”, и то по цијенама које су три, четири пута ниже од тренутних на тржишту.

Биолошки опстанак

Професор са Факултета безбједносних наука у Бањалуци Душко Вејновић каже да је питање енергетике постало стратешко питање савременог друштва.

- Ситуација је више него алармантна. Ако се настави са геополитичким играма великих сила, многе економије ће поклекнути. И сам биолошки опстанак ће бити доведен у питање - каже Вејновић, додајући да је рат Истока и Запада по много чему различит и специфичан од других, те да оно што га највише забрињава јесте то што му се не може наслутити крај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана