Четврт вијека од одбране западних граница од хрватске агресије: Побједа која је сачувала Српску

Агенције
Четврт вијека од одбране западних граница од хрватске агресије: Побједа која је сачувала Српску

КОЗАРСКА ДУБИЦА - У Козарској Дубици, Новом Граду и Костајници обиљежена је 25. годишњица одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије.

У порти храма Свете Петке у Козарској Дубици служен је парастос, након чега су положени вијенци и цвијеће.

Парастосу, који су служили свештеници дубичке парохије, прусисуствовали су српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, општински званичници, представници борачких организација и Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ.

У Новом Граду положени су вијенци код централног спомен-обиљежја погинулим борцима Војске Републике Српске. Вијенце су положили представници општине Нови Град, општинске борчке организације, организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила ове општине, као и других општинских организација проистеклих из протеклог рата.

Након тога, у насељу Туњица у Новом Граду служен је помен жртвама, те положени вијенци и прислужене свијеће код спомен-обиљежја цивилним жртвама рата.

У Костајници су вијенци положени на споменик борцима погинулим у Одбрамбено-отаџбинском рату у градском парку.

Милорад Додик је из Козарске Дубице, мјеста централног обиљежавања, упутио поруку мира, који треба да обезбиједи развој, али и сјећања на све страдале у хрватској агресији на српске етничке просторе.

- Агресија тадашње хрватске војске извршена је у жељи да се сломи живот и народ на овим просторима. То није први пут да се баш на овим просторима види најоштрији напад хрватских јединица према српском становништву. То је била сигурно непотребна операција са становишта Хрватске тога времена, али је то био резултат договора који су имали Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман да се сломи Република Српска - изјавио је Додик.

Додик је рекао да агресор 1995. није успио у својој намјери.

- Порука је и да нас нису сломили! Остајемо овдје и наш одговор је живот и Република Српска! - поручио је Додик.

Он је рекао да да Република Српка држи корак са другим просторима и да је, без обзира на озбиљну изложеност, санкције и бомбардовања НАТО-а, знатно обновила свој социјални, привредни и инфраструктурни живот.

- Република Српска показује снагу виталности која је залог и дуг према оним који су страдали - истакао је Додик.

Подсјетио је да је у агресији на три западнокрајишке општине Републике Српске убијено 56 цивила, што је више него војника, којих је погинуло 51.

- То говори да циљеви нису били само војни, већ и цивилни. За те злочине над цивилима нико није одговарао. С друге стране, Срби су сатанизовани, за Србе је увијек било предодређено да буду криви, да буду процесуирани, али то је нешто што са чим морамо да живимо. Ми Срби смо овдје научили лекције да управо све те неправде које смо доживљавали претворимо у нашу жељу за што бољу и стабилнију Републику Српску. И овај дан је управо то - нагласио је Додик.

Душко Милуновић истакао је да је у 50 година исти непријатељ напао Србе који живе у овом крајевима.

- У Другом свјетском рату извршен је масован покољ становништва на овим просторима, а исту намјеру су имали и агресори 1995. године када су прешли ријеку Уну", рекао је Милуновић и додао да је намјера агресора била да Србе у потпуности истјерају из Српске, са вјековних огњишта.

Он је нагласио да су у тој војној операцији ангажоване елитне јединице хрватске војске којима су се супротставиле српске јединице ослабљеног састава, уз значајну улогу питомаца и авијације.

- Спријечено је да се учини оно што су учинили у Другим свјетском рату, али уз наше велике жртве. Ми данас обиљежавамо побједу, која је у суштини сачувала не само ове крајеве, већ и Републику Српску и присјећамо се оних који су херојски бранили и одбранили наше границе - рекао је Милуновић.

Начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић нагласио је да 18. септембар треба да буде уписан златним словима и бројевима јер је на тај датум 1995. године одбрањена Република Српска.

Рељић је подсјетио на ток напада и одбране Козарске Дубице у којој су након два дана борбе заустављене елитне хрватске јединице.

- Хрватске јединице су враћене и доживјеле су велики војни губитак јер су српски народ, војска и полиција имали жељу да останемо на овим просторима. Људима који су дали живот дугујемо велику захвалност. Да је Козарска Дубица пала, мапа Републике Српске не би изгледала као данас - рекао је Рељић.

Тадашњи командант одбране Козарске Дубице Пантелија Ћургуз изјавио је да је битка за одбрану западних граница Републике Српске била једна од најсудбоноснијих битака које је извојевала Војска Републике Српске.

- Најсудбоносније зато што није било друге могућности, није било другог покушаја. Ми смо то на вријеме схватили и данас је прилика да, након 25 година, изразимо поштовање према свим командама јединица, војницима и борцима, те да се сјетимо оних који су положили живот на бранику отаџбине - рекао је Ћургуз. Он је нагласио да су ефекти ове битке резултирали опстанком Републике Српске.

Напад

На подручју западнокрајишких општина - Козарске Дубице, Новог Града и Костајнице, 18. и 19. септембра 1995. године, у хрватској агресији убијено је 106 лица, од којих 55 цивила и 51 војник. Рањено је 39 цивила и 62 војника.

Насеља и градови претрпјели су велика разарања и штету, а, према подацима општинских комисија, процијењена материјална штета у Новом Граду је 83,3 милиона КМ, у Костајници 40 милиона, а у Козарској Дубици 50,4 милиона КМ.

Напад Хрватске војске на општину Нови Град почео је 18. септембра 1995. године у 9.25 часова. Хрватска војска била је у садејству са припадницима Армије РБиХ и ХВО-а.

Припадници Војске Републике Српске успјели су 19. септембра 1995. године да потисну Хрватску војску преко Уне.

Овај историјски догађај обиљежен је у складу са важећим препорукама у вези са спречавањем ширења заразе вирусом корона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана