Централна банка БиХ игнорисала повољну ситуацију на тржишту: Пропуштена шанса за куповину злата

Вељко Зељковић
Централна банка БиХ игнорисала повољну ситуацију на тржишту: Пропуштена шанса за куповину злата

САРАЈЕВО – Централна банка БиХ (ЦББиХ) пропустила је у претходном периоду, када је цијена злата на свјетском тржишту била ниска, да исто купи и колико-толико повећава тог вриједног метала у девизним резервама БиХ, а што би земљи омогућило већу монетарну стабилност у времену глобалних криза.

Каже ово за “Глас Српске” економиста Игор Гавран, наводећи како су се на тај потез одлучиле многе земље, а поготово у вријеме пандемије вируса корона која је не само ударила на здравствени систем, већ и на темеље глобалне економије и финансија. 

- Злато је, гледано кроз историју, увијек било извор монетарне стабилности и најбоље уточиште за инвеститоре. БиХ тренутно располаже са минималним количинама и што није добро, а поготово због непредвидивих падова курсних вриједности. Конвертибилна марка је везана за евро и евентуални неповољни сценарио око њега сигурно би се ланчано негативно одразио на БиХ и њен монетарни систем. Значи, наше девизне резерве треба што више диверзификовати, јер би нам веће количине злата омогућиле да будемо што више отпорнији на све глобалне поремећаје – истакао је Гавран. 

Осврћући се на то што су поједине земље као што су Србија, Њемачка, Холандија, Аустрија, Пољска и Мађарска повукле своје резерве злата из иностранства и вратиле у националне трезоре, Гавран каже како је то урађено због глобалне нестабилности, али и да БиХ највјероватније нема потребе за тим, јер се домаће злато, колико му је познато, налази у “сигурним рукама”.

Са Гавраном се једним дијелом слаже и економски аналитичар Бранко Живановић, појашњавајући како је злато најбоље средство за одржавање монетарне стабилности једне земље, али и да у “посткризним перспективама, које нису сваки пут извјесне и сасвим предвидиве, најбоље је тај новчани, монетарни медијум пар екселанс држати у својим централним банкама”.

Одговарајући на наша питања из ЦББиХ су пак истакли како немају обавезу да објављују нити јавно коментаришу своју инвестициону политику. Саопштили су како закључно са крајем прошлог мјесеца БиХ има девизне резерве које износе око 16,3 милијарде марака, при чему удио злата у истим износи 1,85 одсто.

- Резерве монетарног злата су посљедњих година непромијењене и оне износе три тоне (око 0,8 грама по глави становника прим. аут.), односно 96.000 финих унци, а њихова вриједност се мијења зависно од кретања цијене на тржишту. Оно се држи на рачуну у банци у Швајцарској, а физички је лоцирано у трезору “Бенк оф Ингленд”, једном од најбезбједнијих и најбоље организованих трезора за чување злата – истакли су из ЦББиХ појашњавајући како БиХ годишње за ту услугу плаћа око седам хиљада марака.

Говорећи о трошковима лежарине, навели су и како је неопходно имати у виду и да држање злата у сопственом трезору није бесплатно, али и да је неопходно имати и адекватан трезор који се мора одржавати. На питање да ли и ЦББиХ разматра да у условима глобалне кризе повуче своје златне резерве из иностранства, попут неких других земаља, одговорили су неодређено.

- Зависно од тога ко је инвеститор и са којим циљем се одлучује на инвестирање у злато доноси се и одлука гдје ће исто бити држано, да ли ће за то изнајмити сеф, градити трезор или плаћати лежарину код неког познатог субјекта који нуди ту услугу – навели су из ове финансијске институције.

Регион

Према подацима Свјетског савјета за злато Србија је лидер у региону по резервама злата. Она у свом власништву има 37 тона, слиједи је Сјеверна Македонија која има 6,8 тона златних полуга, Словенија са 3,17 и Црна Гора са 1,09 тона. Црногорске резерве злата, које су наслијеђене од некадашње СФРЈ, нису повећане ни за грам и не налазе се у земљи већ су заложене за кредит. На посљедњем мјесту је Хрватска која је све своје златне резерве распродала још 2001. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана