Брзи кандидатски статус за БиХ научна фантастика

Они истичу да је протеклих седмица било више интервјуа и медијских написа о томе како ће БиХ добити кандидатски статус до краја године, те упозоравају да је таква прогноза “у домену научне фантастике” и да је у питању дугогодишњи процес, јер бх. власти чине врло мало напретка.

По тој логици, БиХ неће доћи у прилику да буде озбиљније разматрана за чланство у ЕУ ни за 10 до 15 година, а наши извори тврде да, иако ће у наредних неколико седмица бити објављено мишљење о чланству, стање на терену указује да ће БиХ још много година провести у статусу чекања на потврду кандидатуре, након чега ће бити у прилици да започне преговарачки процес.

Иако је највећа препрека за напредак БиХ ка ЕУ спорост испуњавања услова, немогућност минималног интерног консензуса и врло мали напредак у испуњавању мастрихтских критеријума, наши саговорници кажу да је и само стање унутар ЕУ такво да се ником неће журити да овај процес буде убрзан.

Наиме, иако су земље чланице ЕУ свјесне да би нестабилност на западном Балкану значила нестабилност у Европи, наши саговорници упозоравају да то ни у ком случају неће значити да ће Европски савјет бити спреман да прогледа БиХ кроз прсте, поготово зато што су сви сада, укључујући и Њемачку и Француску, као двије главне земље ЕУ у постбрегзитској фази, фокусирани на дијалог између Београда и Приштине и разрјешење косовског Гордијевог чвора.

Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ) и одличан познавалац европских прилика, каже да је свакоме ко се бави овом тематиком јасно да БиХ значајно заостаје.

“Ако питате људе који су задужени да прате и одлучују о путу БиХ ка чланству у ЕУ, онда ће вам они казати да је БиХ данас на том путу око десет година иза Албаније, државе која је најмање седам година иза Црне Горе, којој је, опет, јасно речено да се не може надати да постане пуноправна чланица ЕУ око 2025. године. Свако ко не добије вртоглавицу од сабирања свих тих година доћи ће до збира од неких 25 година”, рекао је Ћеримагић.

Он каже да не вјерује у то да грађане БиХ у тој мјери интересује када ће БиХ добити кандидатски статус или отворити преговоре или поглавља.

“Њих интересује када ће се коначно у БиХ живјети боље и приближно просјеку ЕУ. Разлика између БиХ и Црне Горе у процесу прикључења је у главама оних који одлучују о европском путу БиХ, дакле, неких 15-20 година”, рекао је он.

Ћеримагић, даље, истиче да је јасно да је сам процес проширења у дубокој кризи и да ће нова Европска комисија заједно са земљама региона морати радити веома много како би вратила кредибилитет.

Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, каже да једино политички лидери у БиХ вјерују да БиХ “само што није” добила статус кандидата.

“Чини ми се да је то обмана и ако се они наставе овако понашати, чини ми се да наша земља тај статус неће ускоро добити. Знамо да је за наставак реформских процеса неопходно формирати власт у БиХ. Како је то у овом тренутку мисаона именица, могуће је да и добијање статуса кандидата доживи исту судбину. Да би то било што скорије, морамо направити радикалан ментални заокрет, што ми се чини немогућим”, истиче она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.