Број запослених Срба у Босанско-подрињском кантону мјери се промилима

Дарко Момић
Број запослених Срба у Босанско-подрињском кантону мјери се промилима

БАЊАЛУКА - Број Срба запослених у полицији, јавној управи и јавним предузећима у Босанско-подрињском кантону мјери се у промилима, а не у процентима.

У Стручној служби и Служби за заједничке послове Владе Босанско-подрињског кантона нема ниједног запосленог Србина, а нула Срба ради у Министарству за социјалну политику, здравство и избјеглице, Министарству за урбанизам, просторно уређење и заштиту околине, Министарству за правосуђе, управу и радне односе, Министарству за образовање, науку, младе и културу, Министарству за борачка питања, док је ситуација нешто боља у министарствима привреде и финансија у којима има по један Србин. Изузетак је Министарство унутрашњих послова у којем ради чак 21 Србин или 13,37 одсто, али већина запослених су у ствари обични полицајци.

Ниједног Србина нема ни у кантоналном Педагошком заводу, Дирекцији за цесте, Кантоналној управи за шумарство, Управи за инспекцијске послове и Управи Цивилне заштите, Архиву кантона, Агенцији за приватизацији и Дирекцији робних резерви, као ни у јавним предузећима “Босанско-подрињске шуме” и РТВ БП кантона.

Ситуација је идентична и када је ријеч о јавним установама, јер у Заводу за здравствено осигурање, Заводу за јавно здравство, Центру за социјални рад, Служби за запошљавање и Дому за стара и изнемогла лица не ради ниједан Србин. Једина установа у којој има запослених Срба је Кантонална болница у којој ради седам лица српске националности, што је у процентима 4,3 одсто од укупног броја запослених. У десет основних и средњих школа у овом кантону раде укупно четири особе српске националности, што је бројка која се изражава у промилима.

Најбоља ситуације је у четири правосудне институције, јер у Општинском суду у Горажду, гдје је сједиште овог кантона, ради двоје Срба или чак 6,45 одсто. Још боље је у Кантоналном суду, гдје ради једна особа српске националности, што је чак 11 одсто од укупног броја запослених, а најбоље је у Кантоналном тужилаштву у којем један запослени Србин чини чак 16,67 одсто запослених. Просјек правосудних институција квари Правобранилаштво у којем нема запослених Срба.

Шеф Клуба посланика Уједињене Српске у Народној скупштини РС Костадин Васић каже да подаци о броју запослених Срба у Зеничко-добојском и Босанско-подрињском кантону најбоље показују да је етничко чишћење Срба са тих простора, које је почело у рату одсијецањем глава, настављено до данашњег дана.

- Осам Срба у девет министарства Зеничко-добојског кантона, који има милион становника, звало би се статистичка грешка да није трагедија. Нека нам доставе списак тих Срба да их наградимо, јер Срби на том подручју немају ни струје, ни воде, ни пута, док је Бошњацима у Подрињу имовина враћена и обновљена у 99,8 одсто случајева - каже Васић.

Раде само у МУП-у

У девет министарстава у Влади Зеничко-добојског кантона ради укупно осам особа српске националности. Ситуацију поправља Министарство унутрашњих послова, јер у Управи полиције раде 62 полицијска службеника или 4,67 одсто и 26 државних службеника и намјештеника или 1,95 одсто. Најшокантнији податак је онај о броју запослених у јавном предузећу “Шумско-привредно друштво” у којем су од 642 запослена само два Србина. У Управи за инспекцијске послове и Управи за шумарство међу 179 запослених има само шесторо Срба, а у Управи цивилне заштите ниједан. У Служби за запошљавање, Пензионерском дому са стационаром и Центру за дјецу и одрасле са посебним потребама од 232 запослена ради укупно осам Срба.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана