Бранко Лукић за „Глас Српске“: Сачувај нас, Боже, од “бриге” НАТО-а

Предложене су двије опције - да буде формиран специјални независни међународни суд на основу мултилатералног споразума или специјални суд интегрисан у национални правосудни систем са међународним судијама. Према ријечима београдског и некадашњег хашког адвоката Бранка Лукића, овај, условно речено, међународни суд, неодољиво подсјећа на онај који је формиран за процесуирање ратних злочина на просторима бивше Југославије.

- Не може се правити суд који би се бавио само злочинима једне стране, а предсједница Европске комисије управо о томе говори, унапред аболирајући украјинску страну од одговорности за почињене ратне злочине. Како ми се чини, њој је неко то написао. Неко из Вашингтона или Лондона и дао јој да прочита. Тај суд нема никакве везе с међународним правом. Могу само направити некакав приватни, по узору на онај који је у Лондону направио бивши хашки тужилац Џефри Најс - каже Лукић у интервјуу за “Глас”. 

ГЛАС: Да ли очекујете да овај суд на крају ипак буде формиран?

ЛУКИЋ: Подсетио бих на пар занимљивих ствари. Примера ради, Америка не дозвољава да се суди њеним војницима и политичарима. Када је формиран Међународни суд у Хагу, америчке дипломате су одмах кренуле да склапају билатералне споразуме са великим бројем држава о неизручивању њихових војника. Пошто су сматрали да то није довољно, они су 2002. донели закон који се колоквијално назива акт о инвазији на Хаг. Према том акту, војска САД има обавезу да ослободи сваког ухапшеног америчког војника или политичара. Дакле, они би напали неку земљу која се усуди да то уради. Друга стална чланица СБ УН је Кина. Подсетио бих да је основан и такозвани “ујгурски трибунал” у Лондону. Основао га је бивши хашки тужилац Џефри Најс као приватно предузеће. Преко њега се покушава извршити притисак на Пекинг. Све ово је невиђена циркуска шарада којом се покушава пласирати теза како су Кинези извршили некакав геноцид на Ујгурима. Након Кине, ред је сада дошао на Русију.     

ГЛАС: Да ли се на овај начин прави алиби за одузимање руске имовине у свијету која тренутно износи око 300 милијарди евра?

ЛУКИЋ: Мислим да је и то један од циљева ове нове бриселске игре, да се мимо закона отме руски замрзнути новац. То је, наравно, и једна врста новог политичког притиска на Кремљ. Понашају се попут друмских разбојника. Покушавају чак Русију прогласити и земљом тероризма. Али, кад то треба да сроче и на папир ставе западни правници, испостави се да је то правно неизводљиво. Онда ти разни “неправници” почињу да лудују, као што сада раде Урсула фон дер Лајен и њој слични.

ГЛАС: Да ли је случајно и то што је њемачки Бундестаг баш сад донио одлуку да прогласи Холодомор и изгладњивање Украјинаца током зиме 1932 - 1933. године “геноцидом”?

ЛУКИЋ: На све начине се покушава Русија сатанизовати. Ја их, ево, позивам нека то докажу ако могу. Да би се говорило о геноциду, мора бити спроведено суђење. Мислим да они само срљају у све већу пропаст и блато. Најбоље је мађарски председник Виктор Орбан описао тренутну ситуацију, када је рекао да је ЕУ ископала рупу за Русију, али да је сама у њу упала. Новим потезима они само продубљују ту рупу. Нажалост, у ЕУ нема вођа, државника. Руководећи кадар у Бриселу биран је негативном селекцијом, постављени су они који имају подршку америчке дубоке државе. 

ГЛАС: Да ли се на овај начин праве нови међународни преседани?

ЛУКИЋ: То је њихов највећи проблем, што их стално праве, не размишљајући о дугорочним последицама. Направе некакав међународни преседан и мисле да им се то неће обити о главу. Па, греше. Сада желе да отму руске милијарде, али шта ћемо када једног дана неко други то одлучи да уради с њиховим капиталом, бродовима, авионима... Вода која је почела да улази у тај бушни западни чамац све више куља. Они те рупе сада покушавају закрпити руским новцем.

ГЛАС: Инцидент кад су двије ракете пале на пољску територију нестао је из видног поља западних медија. Нико више не помиње ни Бучу, ни ракету која је погодила жељезничку станицу у Краматорску?

ЛУКИЋ: Када је пример из Пољске у питању, мислим да се ради о покушају увлачења НАТО-а у овај руско-украјински сукоб. Требало је изазвати инцидент који би пружио алиби за војну интервенцију. Али, очигледно, неки са Запада, они нешто трезвенији, схватили су ту украјинску, а можда и британско-пољску игру, и нису пристали на њу. Зашто и би, кад се Украјинци и даље боре за њихову ствар?   

ГЛАС: Са недавно одржаног састанка НАТО-а у Букурешту поручено је како ће овај војни савез посебну пажњу посветити БиХ. Зашто је она опет стављена у фокус ове војне организације?

ЛУКИЋ: Сачувао нас Бог њихове наводне бриге. Покушавају своје пипке пустити где год могу. Све зло које се током деведесетих десило на овим просторима резултат је те њихове “бриге”. Дубоко сам убеђен да би се народи у БиХ одавно договорили да није странаца, од оних из Уставног суда БиХ, који доносе нелегалне одлуке, па до разних немачких “туриста”. Они су велики реметилачки фактори. Њима је хаос у БиХ потребан.

ГЛАС: И притисци на Београд су сваким даном све већи, како очекујете да на крају буде ријешено питање КиМ?

ЛУКИЋ: Треба издржати. Када може Српска, може и Србија. Не треба попустити, јер је међународно право на нашој страни. Када би Србија, пак, којим случајем то урадила, признала независност Косова, то би западњацима био велики адут за обрачун са Русијом. Они, да могу легално решити питање Косова, то би одавно урадили. Уместо тога од нас траже да се помиримо са, како истичу, реалношћу на терену, коју су они силом направили. Е па неће моћи. Њихов највећи проблем је што ову Пандорину кутију не могу затворити без Србије, а она се никада неће одрећи своје јужне српске покрајине.

ГЛАС: Зашто Француска и Њемачка на томе највише инсистирају?

ЛУКИЋ: Емануел Макрон је плод америчке дубоке државе. Баш као и Аналена Бербок. То су ти најгрлатији представници глобалиста. Они не воле ни свој народ, зашто би онда нас. То један чудан сој људи. Желе створити једно безлично национално друштво са јефтином радном снагом. Али пропада им та намера да са једног места управљају целом земаљском куглом. Америка и западна Европа су настале на пљачки и крајње је време да се извине земљама у којима су починили највећи зулум.

Караџић

ГЛАС: Да ли имате неких нових информација да ли ће Радовану Караџићу бити дозвољено да због нехуманих услова у британском затвору казну служи у некој другој држави?

ЛУКИЋ: До сада је успело само једно премештање и то у случају осуђеног генерала Радислава Крстића, и то тек након што су га исламисти покушали убити. Он је само чудом преживео у том британском казамату. Сада праву тортуру проживљава и Радован Караџић. Ускраћена су му сва права и налази се под невиђеном тортуром од стране затворских чувара. Истина, он је психички јак, али питање је до када, јер се налази под великим притиском. Надам се да ће надлежни људи из Хага коначно реаговати на наше апеле, поготово јер нема више фамозног судије Кармела Ађијуса, већ о тим питањима сада одлучује једна жена из Јужне Америке. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.