Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске: Тихићева апелација једини аргумент Уставног суда БиХ

Дарко Момић
Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске: Тихићева апелација једини аргумент Уставног суда БиХ

Чини ми се да су у самом Уставном суду БиХ свјесни да нема јасних аргументе за њихову одлуку у вези са Законом о шумама, јер се у пресуди позива искључиво на своју пресуду из 2012. године донесену по апелацији тадашњег предсједника СДА Сулејмана Тихића у вези са законом о статусу државне имовине, оцјењује министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић.

Он истиче да се у пресуди и образложењу уопште не спомиње аргументација из апелације и одговора на апелацију, већ се она базира искључиво на одлуци донесеној по апелацији покојног Сулејмана Тихића.

- Седам бошњачких делегата у Вијећу народа РС који су поднијели ову апелацију имало је неку своју, по нама спорну, аргументацију, као што смо и ми у одговору на њихову апелацију имали своју аргументацију, али Уставни суд се апсолутно није бавио ни нашом, ни њиховом аргументацијом - каже Пашалић у интервјуу за “Глас Српске”.

ГЛАС: Шта то говори?

ПАШАЛИЋ: Ради се о аутоцитирању, јер се сва аргументација за ову пресуду црпи из те пресуде из 2012. године. При томе се покушава објаснити да шуме као јавно добро не могу бити својина Републике Српске, а нигдје се не спомиње да су шуме на територији Брчко Дистрикта у власништву Дистрикта, као и да су шуме у ФБиХ у власништву ФБиХ.

ГЛАС: По чему се ова пресуда разликује од пресуде којом је Републици Српској оспорено право својине над пољопривредним земљиштем?

ПАШАЛИЋ: За разлику од одлуке у вези са пољопривредним земљиштем у којој је наведено да се даном објављивања пресуде у Службеном листу БиХ ставља ван снаге члан 53. Закона о пољопривредном земљишту, у овом случају тога нема, већ суд налаже Народној скупштини Републике Српске да спорне чланове закона, односно спорну формулацију “у својини Републике” у року од шест мјесеци усагласи са Уставом БиХ и о томе обавијести Уставни суд.

ГЛАС: И шта ће урадити Народна скупштина?

ПАШАЛИЋ: Видјећемо, то ја не могу да кажем. За нас је та одлука спорна, неуставна и политички мотивисана и министарство ће наставити да се бави шумом и шумским земљиштем као и до сада. Занимљиво је да Уставни суд оспорава Републици Српској право својине над шумама и шумским земљиштем, а истовремено наводи да разумије да се неко мора бринути о шуми на територији Српске, тако да испада као “та шума није ваша својина, али ви се морате бринути о њој”.

ГЛАС: Може ли одлука изазвати посљедице по функционисање јавног предузећа “Шуме Српске” или по неке друге односе?

ПАШАЛИЋ: Не може и неће изазвати никакве посљедице ни по “Шуме Српске” ни по пословне субјекте наслоњене на то јавно предузеће.

ГЛАС: Судија Уставног суда БиХ Златко Кнежевић гласао је против и изузео мишљење. Како коментаришете оно што је навео у издвојеном мишљењу?

ПАШАЛИЋ: Довољно је прочитати његово изузето мишљење и биће му јасно колико та одлука суда има везе са правом, а колико са политиком. Уставни суд не би смио да се бави непостојећим законима, већ само да оцјењује уставност постојећих закона, као што не би смио законодавним тијелима Народној скупштини РС или Парламенту БиХ да налаже шта смије или не смије бити у неком закону који тек треба да буде донесен. Уставни суд се запетљао, јер када обични лаик прочита пресуду види да једно објашњење искључује друго, а све то је добро објаснио судија Кнежевић.

Пољопривредно земљиште

ГЛАС: Шта је са одлуком суда којом је Српској оспорено право својине над пољопривредним земљиштем?

ПАШАЛИЋ: Ништа се суштински није промијенило. То земљиште се и даље уписује као својина Републике и даје под концесију и закуп као својина Републике.

ГЛАС: То значи да се не поштује пресуда?

ПАШАЛИЋ: Не. То значи да постоји начин да се то земљиште без кршења било каквог прописа, уписује као својина Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана