Бојан Стојнић, директор Архива РС: Органи БиХ потцјењују културне институције из Српске

Вељко Зељковић
Бојан Стојнић, директор Архива РС: Органи БиХ потцјењују културне институције из Српске

Савјет министара БиХ требало би да поништи скандалозну одлуку о додјели средстава из текућег гранта “Суфинансирање пројеката институција културе у БиХ” за 2020. годину и изврши поновно бодовање пројеката, које ће на адекватан начин да уважи и интересе грађана и институција Српске.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић, истичући да је наведеном одлуком још једном показан игнорантски и потцјењивачки однос органа БиХ према културним институцијама и удружењима из Српске.

- Одмах на прву упада у очи да у овој одлуци има врло мало републичких и регионалних културних институција и репрезентативних удружења из Српске. Нема ту Архива, Кинотеке, Народне и универзитетске библиотеке, Дјечијег позоришта, Удружења архивских радника и бројних других институција, установа и удружења. Оно мало институција културе из Српске којима су одобрена ова средства добило је таман толико да се не жали на ову одлуку, а по принципу “дај шта даш” или “ћути, добро сам прошао”. Нажалост у читавој овој причи срамотно је и понашање појединих српских кадрова, а који су својим рукама озваничили једну овакву расподјелу средстава - каже Стојнић.

ГЛАС: Коме су све подијељена ова средстава?

СТОЈНИЋ: Највише средстава је додијељено институцијама са сједиштем у Сарајеву. Ријеч је о тзв. институцијама културе БиХ, које се већ 25 година лажно представљају. Њима је додијељено 790.000 марака. Земаљском музеју БиХ је одобрено 300.000, Националној и универзитетској библиотеци БиХ 200.000, Историјском музеју БиХ 90.000, а Библиотеци за слијепа и слабовидна лица БиХ, Кинотеци БиХ, Умјетничкој галерији БиХ и Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ по 50.000 марака. Интересантно је да су то све округле цифре. Чињеница да су четири институције добиле по 50.000 сугерише да пројекти нису ни валоризовани, већ је додјела извршена “од клипа”.

ГЛАС: Шта је са српским кадровима који сједе у овим институцијама, чије интересе су они заступали?

СТОЈНИЋ: Као прво, запосленима у институцијама на нивоу БиХ, а који долазе из Српске, требало би бити јасно да БиХ нема институције културе на државном нивоу. Према Уставу и законима БиХ култура је у надлежности ентитета, кантона, градова или општина. Када вам кажем који пројекат из Српске је добио највише новца све ће вам бити јасно. Он носи назив “Ревитализација Музеја ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду”. За њега је издвојено невјероватних 175.000 марака. Да није трагично и скандалозно, било би смијешно. Да ли то значи да српски представници у Комисији за разматрање примљених пројеката раде на јачању државности и унитаризацији БиХ. Да ли је ревитализација овог музеја представља највећу културну потребу српског народа и Српске? Немам ништа против ЗАВНОБиХ-а, али сматрам да имамо далеко значајнијих историјских догађаја и већих културних потреба.

ГЛАС: Па којим су се онда критеријумима они руководили?

СТОЈНИЋ: Стручним свакако нису. Непотизмом вјероватно јесу. Маћехински однос ових кадрова запослених на нивоу БиХ према репрезентативним институцијама културе и струковним удружењима културе из Српске показује и доказује њихову националну и културну незрелост и цивилизацијску недораслост. Ако имају имало морала и образа, требало би да поднесу оставке и упуте извињење грађанима Српске.

Одлука

ГЛАС: Како сте сазнали за ову одлуку?

СТОЈНИЋ: Архив је за одлуку од додјели средстава из текућег гранта “Суфинансирање пројеката институција културе у БиХ” сазнао “приватним везама” 24. децембра. Другачије нисмо ни могли, јер је она достављена само институцијама и удружењима која су добила финансијска средства на основу јавног конкурса. Одлука није објављена нити је потписана и овјерена печатом, а у њеној преамбули се не наводи на којој је сједници Савјета министара БиХ донесена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана