Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске за “Глас Српске”: Јасеновачку грађу су чиниле копије

Дарко Момић
Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске за “Глас Српске”: Јасеновачку грађу су чиниле копије

Меморијални музеј Спомен-подручја Јасеновац отворен је 1968. године и имао је двије сталне поставке, првобитну из године када је отворен и ревидирану из 1988. године, а огромну већину грађе чиниле су копије грађе чији оригинали се чувају у другим институцијама културе некадашње Југославије, каже у интервјуу за “Глас Српске” директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић.

Он објашњава да је музеј сав материјал (архивску, библиотечку и музејску грађу) за сталне поставке и пратећи инвентар сакупљао из других музеја и архивских установа, библиотека, СУБНОР-а, од истраживача и бивших логораша.

- До краја осамдесетих година већину материјала чиниле су копије архивских докумената, највише из Архива Војноисторијског института (данашњи Војни архив у Београду), Архива Југославије у Београду, Архива Хрватске у Загребу (данас Хрватски државни архив) и Архива БиХ у Сарајеву као и фото-репродукције из других институција у Југославији и иностранству - каже Стојнић.

ГЛАС: Дакле, већину “јасеновачке грађе” око које се у посљедње вријеме ломе политичка копља, у ствари, су чиниле копије?

СТОЈНИЋ: Тако је, али волио бих да хронолошки опишем шта се дешавало са грађом од почетка ратних дејстава.

ГЛАС: Шта се дешавало?

СТОЈНИЋ: Прву штету на Спомен-подручју Јасеновац евидентирали су припадници ЈНА након што су поново успоставили контролу над овим подручјем у октобру 1991. године. Установљено је да је Музеј претходно оштећен и дјелимично опљачкан, вјероватно од стране припадника хрватских паравојних формација. Кустос Музеја Симо Брдар је у фебруару 1992. пренио музејску грађу из Јасеновца у Козарску Дубицу.

ГЛАС: Како је онда грађа завршила у Вашингтону?

СТОЈНИЋ: Споразум између Владе РС и Музеја холокауста потписан је 27. октобра 2000. године и истог дана сачињен је записник о примопредаји грађе између Архива РС и Музеја холокауста. Споразумом је дефинисано да Музеј холокауста има овлашћења да се стара о грађи на одговарајући начин, а у складу са законским и етичким обавезама. Музеј је убрзо приступио конзервацији, инвентарисању и дигитализацији, односно микрофилмовању материјала.

ГЛАС: Шта је од тога враћено Архиву РС, а шта је преко Вашингтона поново завршило “на мјесту злочина”?

СТОЈНИЋ: Музеј холокауста предао је Архиву РС око 3.500 колор снимака и 632 микрофиша (микрофилмови посебног формата) са више од 35.000 појединачних снимака. Микрофилмски снимци представљају копије архивске грађе које су као такве чуване у Спомен-подручју Јасеновац, а њихови оригинали се налазе у другим институцијама, као што су Војни архив и Архив Југославије у Београду, Хрватски државни архив у Загребу, Архив БиХ у Сарајеву и друге. Колор снимци представљају фотографије другог музејског материјала који укључује готово искључиво репродукције из других установа, посебно из фонда бр. 110 - Државна комисија за ратне злочине из Архива Југославије. Што се тиче “оригинала” који је Музеј холокауста вратио у Јасеновац, оригинални документи на колор снимцима који су у Архиву РС су шапирограф текста “Јасеновачки логор” Никице Павлића из 1942. године (објављено као брошура и сачувано у више примјерака и не представља архивску грађу), нотес, пјесмарица, дјечје ђачке свеске и цртежи, књига рецепата, приватни нотес о размјенама логораша и слично. Оригинални предмети су ознака за Јевреје у логору, табакере и резбарије које су израђивали затвореници, дијелови алатки, прибор за јело, ланци и окови, посуђе, сатови, одјећа, дописнице Црвеног крста и други лични предмети мањег формата. Оно што је значајно је да се репродукције тог материјала чувају у склопу Збирке спомен-подручја Доња Градина и Јасеновац у Архиву РС која је од почетка доступна истраживачима најразличитијег профила. Одређени број колор снимака је годинама доступан на нашем старом и новом веб-сајту.

Поступак против Шакића

ГЛАС: Шта је било са грађом прије њене предаје Музеју холокауста у Вашингтону у октобру 2000. године?

СТОЈНИЋ: Министарство за питања бораца, жртава рата и рада РС у јуну 1999. доставило је захтјев Влади РС да грађа која је чувана у стану Симе Брдара буде пренесена у Архив РС и то је учињено у септембру исте године. Као разлог за хитност наведена је опасност да СФОР изузме документацију и преда је Хрватској као доказни материјал у судском поступку против Динка Шакића, једног од заповједника логора Јасеновац.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана