Бијелић: Српска "овјерена" у Дејтону

Бијелић поводом 27 година до парафирања Дејтонског споразума подсјећа да су преговорима у Дејтону претходили Нато удари на Републику Српску.

"Тукли су нас 1994, а посебно с краја љета 1995. године. Ако изузмемо неке Нато акције у Авганистану и Ираку, ми смо, бар у Европи, први народ који је почашћен и почаствован осиромашеним уранијумом, што је била својеврсна сатанска предигра пред дејтонско тобожње споразумијевање", рекао је Бијелић.

Он каже да Срби, данас са пристојне историјске дистанце могу са пуним правом рећи да су "били својеврсни заморчићи новог свјетског поретка и почетничких Натових корака да се промовише, а потом и етаблира као својеврсни планетарни жандарм".

Према Бијелићевим ријечима, у то вријеме америчка дипломатија предвођена Ричардом Холбруком пустошила је регионом.

"Било је потписано доста докумената од којих су такозвани женевски принципи најпознатији, али бих посебно желио да истакнем један српско-југословенски споразум, закључен 29. августа 1995. године између представника Републике Српске и представника СРЈ, а у присуству патријарха српског Павла и епископа бачког Иринеја", навео је Бијелић.

У споразуму од пет тачака који се односи на наступ заједничке делегације на преговорима у Дејтону, у тачки три, наводи Бијелић, пише да је "руководство Републике Српске сагласно да обавезујуће одлуке у вези са мировним планом делегација доноси у пленуму простом већином, а да у случају једнаког броја гласова одлучује глас предсједника (СРЈ) Слободана Милошевића".

"Момчило Крајишник је инстиктом човјека који се добрано искалио у односима са Милошевићем иза свог потписа, а због историје и још понечега написао скраћеницу ЗПП – због патријарха Павла", додао је Бијелић, констатујући да је вријеме показало оправданост тога.

Он је додао да истине ради треба рећи да је Милошевић је у Дејтону прекомјерно експлоатисао то да су њему дата овлаштења да одлучује сам.

Бијелић наглашава и да да делегација Републике Српске никада није добила свај примјерак наведеног споразума, а када је првом приликом то затражено одговор је био да "фотокопир апарат не ради".

Осврћући се на саме преговоре у Дејтону, Бијелић је рекао да се радило о вашару превара и политичких перфидности праћених бројним притисцима, али да је без обзира на све што је претходило закључивању Дејтонског споразума, резултат било признање Републике Српске.

"У Дејтону смо и међународно овјерили постојање наше куће, Републике Српске, у којој живимо већ 30 година од њеног настанка, односно 27 година од када су нам и други признали да нам је то стална адреса", наводи Бијелић.

За године послије Дејтона, истиче да су биле тешке и пуне искушења и насртаја на Републику Српску.

"Голем је инвентар политичко-правног насиља које су гувернери и ини спроводили над нама и нашом младом државом", констатује Бијелић.

Према његовим ријечима, дејтонска БиХ је огледна лабораторија у којој би политички Запад предвођен САД да изводи свакојаке политичке, социолошке, антрополошке и ине експерименте са овјереним роком трајања.

"И даље ће се у овој творевини на уштрб озбиљних историјских нација одржавати мултиетничка и мултирелигиозна друштва, а нама ће се ускраћивати право на националну државу и независност", оцјењује Бијелић.

Он истиче да су почињене бројне проблематичне обраде, преправке, ревизије и свакојака друга изигравања Дејтонског споразума, и то најчешће од самих његових западних архитеката.

"Политички Зпад пажљиво одгаја фрагилни потенцијал дејтонске БиХ и тако ће остати и у будућности", сматра Бијелић.

Као учесник и савременик тих збивања, Бијелић каже да осјећа потребу да спомене мисао српског нобеловца Иве Андрића о дугом кретању између клања и орања.

"Ми смо већ 27 година у току нашег орања. Будимо добри и сложни и толико јаки да нам се никада не деси клање. Уосталом, Српска је настала и опстала, а од дејтонских твораца подржана као резултат српских инсистирања да нам је потребна наша република, наша држава, као брана од свих покушаја клања", поручио је Бијелић.

Потписивањем Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године и његових 12 анекса, у ваздухопловној бази Рајт-Петерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.

Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.