“Бијели листићи” поново прешли цензус

Дарко Момић
“Бијели листићи” поново прешли цензус

БАЊАЛУКА - Протекле локалне изборе као и све претходне поново је обиљежио велики број неважећих листића, а посебно интересантно је што је више неважећих листића било у тркама за градоначелнике у којима су учествовала само по два кандидата, него на одборничким листама са неколико стотина кандидата.

Као и у досадашњим изборним циклусима, бројни грађани су свој став поново исказали убацивањем у гласачке кутије такозваних бијелих листића који су и ове године високо изнад цензуса, јер је у свим градовима у Српској било више од пет одсто празних и непопуњених листића.

У трци за градоначелника Бањалуке било је око 5.800 или 5,8 одсто неважећих листића, од чега су нешто више од 4.500 или око 4,5 одсто “бијели листићи”, а преостали су неважећи листићи по другом основу. Резултати у Бијељини су за још веће чуђење, јер је било више од осам одсто неважећих листића, од чега око пет одсто бијелих и три одсто неважећих по другом основу.

Највише неважећих листића било је у првој директној трци за градоначелника Источног Сарајева, близу девет одсто, од чега је скоро шест одсто бијелих. Нешто боља ситуација била је у трци за градоначелнике Приједора, Добоја и Требиња, али и у тим градовима је било више од пет одсто неважећих гласова.

Политиколог Љубинко Јовић каже да је озбиљно питање да ли човјек који изађе на изборе, чека у реду сат времена, узме гласачке листиће и убаци их празне у гласачку кутију чини разумну ствар.

- Кроз разговор са људима дошао сам до закључка да постоје два главна разлога таквог понашања. Први је изражавање бунта и материјализација оне чувене реченице да су сви политичари исти и да је свеједно за кога гласамо, па тако празним листићем изражавају своје незадовољство понуђеним кандидатима - каже Јовић.

Други разлог, наставља он, јесте жеља да се спријечи злоупотреба, јер грађани често сматрају да уколико не изађу на изборе, њихов глас може бити украден, па се воде тиме да је боље и да убацивањем празног листића “униште” свој глас него да неко други гласа умјесто њих. Он каже да постоји једноставан одговор на питање зашто су празни гласачки листићи чешћа појава код избора начелника и градоначелника него код одборничких листа.

- Увијек постоји велики број кандидата за одборнике, па су велике шансе да на листама пронађете некога ко вам одговара, неког пријатеља, рођака, кума или зета - каже Јовић, додајући да ако већ постоји тренд све већег броја празних листића, онда треба да се запитамо да ли постоји све већи број незадовољних гласача.

Бањалучки адвокат Александар Јокић који годинама у јавности заговара “бијеле листиће” каже да поборници таквог начина демократског  изражавања чине својеврстан покрет који не жели да “бира мање од два зла”, односно људи који не виде алтернативу у понуђеним опцијама.

- Кампање за градоначелнике Бањалуке и Бијељине, као два мјеста која су изазивала највећу пажњу јавности, биле су махом персоналне и фокусиране на харизму и личност кандидата, а мање програмске. Зато велики број људи није могао да одлучи да свој глас да једном од кандидата. Многи су хтјели да чују јасан план и визију за наредне четири године, а очигледно да су оцијенили да им ови кандидати то нису понудили - каже Јокић.

Одборничке листе

У свим већим градовима у Српској са изузетком Бањалуке, гдје је тај број приближно исти, било је мање неважећих листића у трци за одборнике, него за градоначелнике. Тај број се кретао од око три одсто у Добоју, преко отприлике четири и по у Требињу, па до око шест и по одсто у Бањалуци. Интересантно је да је на одборничким листама много мање бијелих листића, при чему се издваја Добој, гдје је у трци за одборнике било свега 0,22 одсто празних листића.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана