Бијела кућа не одустаје од хибридног рата: Америка опсједнута санкцијама
БАЊАЛУКА - Америчке, односно западне санкције представљају само једну од алатки, тј. неконвенционалних оружја, којима се врши притисак на непослушне земље како би се извршила дресура државаи режима са црних листа да се покоре, односно прихвате колонијални положај.
Каже ово за „Глас Српске” доктор политичких наука Стеван Гајић коментаришући све већи број санкција које администрација Џозефа Бајдена уводи појединим званичницима и компанијама широм свијета, али и писање листа „Вашингтон пост” који је упозорио да оне не дају званично за цртане политичке ефекте, резултате, већ да само санкционисане земље гурају у сиромаштво.
Према ријечима Гајића, Америка никада неће одустати од санкција као моћне алатке, јер на тај начин желе да одрже своју глобалну контролу, која им полако измиче из руку.
- Санкције уводе да би наудили, пре свега, обичним људима таргетиране земље иако амерички званичници то демантују, тврдећи да им то није циљ. Подаци говоре супротно, а о чему сведочи и писање појединих америчких листова, па и утицајног „Вашингтон поста”. И они су изгледа то схватили, да се ради тек о једној од алатки за вођење хибридног рата од стране САД, а који је део једног бесконачног рата који се води на глобалном нивоу. Он нема конкретне циљеве, већ само покретне мете које се смењују на пушкомету разних јастребова из Вашингтона- истакао је Гајић додајући да је у том свјетлу потребно посматрати и санкције које су уведене званичницима Републике Српске, али и појединим приватним компанијама и медијима.
Како каже, то није ништа друго до покушај дресуре - тако што ће се санкцијама створити бунт код обичних људи, који су по правилу и најизложенији уведеним санкцијама.
Сматра да је у том контексту потребно посматрати и прошлогодишњу одлуку Бајдена да продужи важење наредбе о ванредном стању на западном Балкану. Какоје тада наведено у његовом саопштењу, објављеном на сајту Бијеле куће, на овим просторима су наводно и даље „угрожени национални интереси САД од стране појединих политичких субјеката”.
Шема ратовања
Ову тему недавно је обрадио и угледни лист „Вашингтон пост”, који је у опсежној анализиистакао да су америчке власти постале готово опсједнуте санкцијама те да их актуелна администрација Џоа Бајдена једноставно обожава уводити, јер су схватили да им је то најјефтинија алатка за обрачун са непослушним државицама широм свијета. Како је наведено у овој анализи, САД су до сада увеле економске и финансијске санкције готово једној трећини земаља у свијету, а међу којима је више од 60 одсто сиромашних. Оне су тренутно изложене негативном утицају више од 15.000 разних рестриктивнихи казнених мјера, што је својеврсни глобални рекорд.
Ниједна друга земља није ни близу броју санкција које су до сада примијениле САД. На другом мјесту је Швајцарска са 5.062, слиједи Европска унија са 4.808, Уједињено Краљевство са 4.360, Канада са 4.292 и Аустралија са 3.023. Уједињене нације имале су само 875 активних санкција до априла 2024.
Меморандум Стејт департмента из 1960. године, са којег је недавно скинута ознака тајности, разоткрио је тадашње, али и данашње стварне намјере америчке политикесанкција. У њему је закључено да већина Кубанаца подржава Фидела Кастра, те да је потребно предузети сва могућа средства да се ослаби економски живот Кубанаца и то по сваку цијену. Поручено је да би санкције требало увести да би се угрозила монетарнастабилност ове земље, а што би онда изазвало глад, очај и рушење власти.
Бивши амерички званичник који је водио операције промјене режима, признао је овом америчком листу да је шема америчког економског ратовања - немилосрдна. Листдаље наводи да су санкције уништиле економије малих земаља, не само Кубе већ и Венецуеле, Сирије и Ирака. Када је у питању Венецуела, оне су довеле до економског падатри пута већег од оног изазваног Великом депресијом у САД. Економисти МаркВеисброт и Џефри Сакс упозорили су да су америчке и уопште западне санкције узроковале смрт више од 40.000 Венецуеланаца и то само у периоду од 2017. до 2018. године. И ово је био конзервативан број.
Запад и југ
И раније је било случајева да неки од истакнутих јавних личности и званичника упозоре на сву погубност уведених санкција. Један од њих је и бивши помоћник генералног секретара Уједињених нација Денис Халидеј, који је служио као хуманитарни координатор у Ираку. У знак протеста он је поднио оставку на своју функцију, називајући западне санкције - геноцидним. Према његовим тадашњим процјенама, санкције су проузроковале смрт између милион и 1,5 милиона Ирачана. На крају је упозорио да су западне владе намјерно одржавале програм економских санкција, свјесно убијајући хиљаде Ирачанасваког мјесеца. Да тада никог у Вашингтону то није превише забринуло, може се видјети из једног од интервјуа тадашње америчке државне секретарке Медлин Олбрајт, која је хладно поручила да је свака цијена коју напаћени ирачки народ мора платити - вриједна коначног циља.
Нажалост, сви покушаји да се заустави ова негативна пракса били су безуспјешни. У новембру 2023. огромна већина земаља на Земљи гласала је у Генералној скупштини УН да се осуде једностране мјере принуде за кршење људских права. Са 128 за и 54 против, гласови су били јасно подијељени - раније колонизоване нације глобалног југа су се противиле санкцијама, док су их колонизатори Запада бранили.
Гласање је изгледало веома слично у СавјетуУН за људска права. У априлу 2024. годинеземље глобалног југа гласале су за осудусанкција које угрожавају људска права, док је Запад још једном бранио њихову употребуиако су оне изазвале озбиљну економску штету и екстремну људску патњу у релативно малим земљама.
Посљедице по долар
Министарка финансија САД Џенет Јелен недавно је упозорила да се плаши да ће „америчке санкције смањити улогу долара у свијету”. Како је истакла, оне само тјерају санкционисане државе да траже алтернативне начине да изврше финансијске трансакције, које не укључују долар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.