БиХ декларативно почела припреме за нови попис становништва: Заробљени у 1991.

Ведрана Кулага Симић
БиХ декларативно почела припреме за нови попис становништва: Заробљени у 1991.

БиХ је, уз Сомалију, била једина земља у свијету која није успјела 2011. године да организује попис становништва, домаћинстава и станова, а када су се двије године касније, сплетом разних околности, посложиле одређене коцкице, пописивачи су изашли на терен, али ни до данас њихов посао није добио пуно признање. И даље се већина политика кроји на основу података са почетка деведесетих година прошлог вијека, а попис из 2013. служи махом као адут у рукаву за подјеле и препирке.

Домаће статистичке институције полако улазе у припреме за нови попис становништва. Пописивачи би, према неким процјенама, требало да покуцају на врата грађанима 2021. године, али нико са сигурношћу још не може да каже како ће се ствари одвијати. Упућени истичу да би проблема свакако могло да буде, имајући у виду да још није стављена тачка на одређене несугласице које сежу још од преговора и припреме терена за попис који је спроведен 2013. године. А списак тих несугласица је подужи.

Посљедњи попис становништва у БиХ 2013. године, односно од 1. до 15. октобра, протекао је уз велике проблеме, а све је резултовало тиме да је Српска објавила своје податке три године касније, незадовољна начином на који је Агенција за статистику БиХ обрадила податке, односно тиме што су људи из 196.000 пописница уврштени у стално становништво у БиХ, иако годинама живе и раде у иностранству.

Захваљујући том маневру, како су тврдили и како и даље тврде званичници Српске, број Бошњака у БиХ прешао је половину укупног броја становника и износи 50,11 одсто, што је и био циљ бошњачке политичке елите на којем су радили и са појединцима из статистике.

Тај потез је још данас камен спотицања о којем се прича у политичким и статистичким круговима, а саговорници “Гласа Српске” који су, на овај или онај начин, били дио посљедњег пописа становништва подвлаче да од њега нема користи, јер се не примјењује.

 

Ко и како користи бројеве

 

Агенција за статистику БиХ је, у сарадњи са заводима за статистику у Републици Српској и ФБиХ спровела попис, како наглашавају, у складу са међународним стандардима и у складу са Законом о статистици БиХ и Законом о попису становништва, домаћинстава и станова. Њихов задатак је био да припреме и спроведу попис, обраде податке и објаве их, што је и урађено три године касније.

Резултати пописа су објављени на званичним интернет страницама и тиме стављени на располагање свим корисницима, домаћим и страним, међу којима су, како су навели из агенције на нивоу БиХ, и државне институције, привредне организације, академске заједнице, цивилно друштво те друге.

- Статистичке институције не утичу ни на који начин на било којег корисника података, у смислу које ће податке, како и у коју сврху користити - истакли су у Агенцији и додали да је на основу питања и анализе прегледа података на страници пописа евидентно да институције свих нивоа власти користе податке из пописа 2013. године.

С друге стране, нису хтјели коментарисати наводе да је посљедњи попис обављен само да буде испуњена обавеза, а не да служи као стварни оријентир стања у БиХ.

- Придржавамо се улоге и мисије да као независна и стручна институција обављамо послове из домена државне статистике - прикупљање, обрада и дисеминација статистичких података. У вези с тим не можемо одговарати на питања о наводима, мишљењима и коментарима нити коментарисати наводе, мишљења и информације које излазе из оквира струке - закључили су у Агенцији.

Ни милиметар од онога што налаже струка у одговорима нису одмакли ни у Републичком заводу за статистику. На иста питања, односно да ли се и за шта користе подаци са пописа 2013. године, наглашавају да су подаци пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској и БиХ 2013. године спроведеног на територији Српске прикупљени, обрађени и објављени у складу са законским прописима те да су доступни за све кориснике, без обзира на сврху коришћења, уз обавезно навођење извора података.

Политичари и демографи који су били директни актери и учесници у том послу, с друге стране, имају потпуно другачији и отворени став према овом питању. У БиХ, као прво, много је закона између којих нема хармонизације те неко користи 1991. годину или наводи посљедњи попис. Друго је, сагласни су, да се пописи користе како коме одговора, иако и попис из 1991. године никада званично није прихваћен, односно није прошао сву процедуру. Општа оцјена је да је на сцени потпуно шаренило и да свако из божије баште узима оно што му у датом моменту треба и одговара, а проблем је и што је у Уставу БиХ као одредница наведена 1991. година.

Демограф Стево Пашалић, који је био дио посљедњег пописног ланца, каже да постоје стандарди и критеријуми које БиХ ни 2013. године није до краја поштовала. И он наглашава да се у БиХ стално и изнова позива на 1991, а од тада су прошле готово три пуне деценије.

- БиХ је тада једино достигла демографски максимум по броју становника и никада га више неће достићи. Након 22 године смо имали нови попис који није био у потпуности валидан, због спорних 196.000 нерезидената, а њих је из својих резултата елиминисала Српска, док ФБиХ није, тако да имамо и ту двојне податке - рекао је Пашалић.

Суштинско питање, када се све сабере и одузме, јесте чему су користили ти подаци добијени након пописа 2013. године, које готово нико и не помиње од када су пописивачи завршили преузету обавезу и задатак.

- Попис становништва је, иначе, најобухватније мјерење у простору. Код нас није, практично, ни за шта користио, а коштао је око 40 милиона марака. Нема никакву званичну употребу, а већ стиже и нова декада за попис. Ако буде новог пописа опет на овај начин, а неће га бити прије 2023. године, од тога опет нећемо имати никакве користи - нагласио је Пашалић.

То ствара велике проблеме, јер се сва планирања морају заснивати на броју становника, јер је људски фактор кључан у свему.

- То су озбиљна питања, али се у БиХ, таквој каква јесте, не рјешавају. Представници статистичких институција и када сједну, свако вуче на своју страну. Директно сам учествовао у попису 2013. године. Ниједна наша жалба ни примједба није усвојена. Увијек је било “пошаљите, размотрићемо” и на томе се и заврши - рекао је Пашалић.

Ова проблематика је слична са бирачким списковима, јер не може, осим у БиХ, бити више бирача него становника.

- Има флоскула у статистици, помало шаљива, али примјењива и гласи - број говори оно што жели онај ко умије са њим да се поигра. То се у БиХ баш тако примјењује - закључио је Пашалић.

 

Проблеми од старта

 

Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ био је један од кључева за излазак пописивача на терен. За та питања била је именована и посебна комисија, а доста расправе је вођено у парламентарним домовима на нивоу БиХ о том акту прије него што је добио зелено свјетло.

Актуелни делегат Срба у Парламенту БиХ Душанка Мајкић, која је и тада била у Дому народа, каже да већина земаља даје велики значај попису који, сам по себи, одређује многе ствари, од економије до политике.

- Како ћете планирати било шта ако немате прецизан број становника и не знате шта треба да буде подлога за буџет, планирање кадрова, професија. БиХ је показала да није тотално била на висини задатка. Тај попис је више било вјежбање пописа, а након тога се видјело да је то постало чисто политичка ствар у којој су Бошњаци настојали да васпитају властито становништво како да се изјасни, а након тога смо добили два неуједначена пописа - рекла је Мајкићева.

Република Српска је поручила да не признаје податке које је објавила Агенција за статистику БиХ. Покушало се и европској организацији која прати и надгледа попис указати на све проблеме, али безуспјешно.

- Ми користимо податке Републичког завода. У институцијама на нивоу БиХ Бошњаци иначе не придају значај попису, јер се стално позивају на '91. годину. Само ти подаци су им мјерљиви. Ништа им не значи ниједан идући док, како кажу, не буде завршен повратак. А повратак неће бити завршен све док посљедњи Бошњак који се налази, рецимо, у Америци не каже да би се он вратио, али нема услова - оцијенила је Мајкићева.

Припреме се за нови попис, сматра, су ствар која забрињава.

- Да ли ће све изгледати као посљедњи пут, да ли ће поново личити на циркус. То се мора урадити, али у земљи у којој се не може договорити ниједна озбиљнија ствар, питање пописа становништва у цијелој земљи је готово немогућа мисија - закључила је Мајкићева.

У пописне активности, као страначки координатор и парламентарац, био је укључен и Никола Ловриновић из ХДЗ-а БиХ. Данас, након седам година, и он признаје да од посљедњег пописа нема неке вајде.

 - Подаци из 1991. године се користе јер то прописује Устав. Инвентура стања становништва с времена на вријеме је свакако потребна, али не у сврхе у које то углавном ми користимо. Све док је тако, сматрам изнимно важним користити податке из 1991, након што је формално почела живјети ова држава - истакао је Ловриновић.

Дио привремене комисије Представничког дома Парламента за припрему приједлога закона о попису становништва 2011. године, како је прво било планирано, био је и Халид Гењац из СДА. Гењац је још у парламентарним клупама, а до закључења овог броја нисмо успјели да ступимо у контакт са њим.

Нова провјера

Статистичке институције тренутно раде на изради приједлога законског оквира и методологије за наредни попис становништва. Приједлог ће бити достављен Савјету министара БиХ, који даје коначну потврду за улазак у поступак припреме новог пописа становништва. У Републичком заводу за статистику су нагласили да се у свим будућим активностима мора строго поштовати уставно уређење и надлежности БиХ и Републике Српске. До сада је и одржано неколико састанака групе за техничку координацију пописа, експертских мисија и радионица посвећених припремама пописа, а све с циљем унапређења започетих припремних активности.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана