Свјетска банка: БиХ ће требати 100 година да достигне стандард ЕУ
Грађани Босне и Херцеговине (БиХ) теже повећању животног стандарда у будућности, добрим пословима, бољој инфраструктури и јавним услугама, здравој и одрживој животној средини, те чланству у Европској унији (ЕУ), али БиХ је далеко од остварења тих тежњи и суочава се с критичним изазовом брзог губитка становништва – свог најдрагоцјенијег ресурса.
Ово се наводи у документу „Ажурирана систематска дијагностика земље” Свјетске банке.
– Сваке године хиљаде људи напусте земљу у потрази за бољим животом. Земља себи не може приуштити даљи губитак становништва, а да би се људи мотивисали да остану, биће потребно испуњавање њихових жеља за бољим животом за њих саме и њихове породице. То јесте могуће, али захтијева одлучне активности свих актера на превазилажењу идентифицираних изазова – стоји у документу.
Недовољна стопа раста
Тренутни развојни пут БиХ неће створити прилике које су становништву потребне. БиХ је успјела одржати макроекономску стабилност, остварити фискални суфицит и смањити јавни дуг, али то није довољно.
Иако је економски раст посљедњих година стабилан, на приближно три одсто, то је једноставно премало да би носило пут заједничког просперитета.
– Ако би БиХ наставила расти по истој стопи, требало би јој 100 година да достигне животни стандард ЕУ. Штавише, ни садашњи раст се не може узети „здраво за готово”, с обзиром да се у великој мјери ослања на изворе који нису дугорочно одрживи (нпр. генерална потрошња и потрошња јавног сектора) – наводе из Свјетске банке.
Како би се осигурала одрживост раста, ниво инвестиција – који тренутно износи 18% бруто друштвеног производа (БДП) – треба порасти, као и продуктивност радне снаге, која је ниска и у даљем паду.
Сиромаштво велики проблем
Интеграција БиХ у глобална тржишта је ограничена. Ниво извоза, иако у спором расту, и даље је, с 38 одсто, низак за малу економију, а двије трећине извоза отпада на секторе с малом додатном вриједношћу.
– Стране директне инвестиције (СДИ) су ниске и концентрисане су на енергетски сектор, док само 4 одсто отпада на извозне секторе. Фискални приходи су, с 44 одсто БДП, релативно високи, али не дају квалитетне јавне услуге, а образац потрошње (мале јавне инвестиције, велика издвајања за плате) поткопава раст. Иако се и друге земље Западног Балкана и Европе суочавају са сличним развојним изазовима и економском ситуацијом, у другим земљама постоји осјећај усмјереног политичког дјеловања на уклањању препрека за раст и просперитет, што у БиХ у великој мјери недостаје, због неостваривања значајнијег напретка у толико потребним реформама – поручили су стручњаци Свјетске банке.
Сиромаштво је и даље проблем, уз погоршање стања сиромашног становништва посљедњих година.
Млади напуштају земљу
Демографски трендови захтијевају још већу хитност дјеловања. БиХ убрзано губи свој најдрагоцјенији ресурс – људски капитал.
– Трећина људи из БиХ живи ван земље, а сваке је године напуштају хиљаде у потрази за бољим животом, укључујући бољи посао, боље образовање и здравство, боље јавне услуге и чишћу животну средину. Како млади и цијеле породице напуштају земљу, преостало становништво брзо стари, а ниске стопе фертилитета указују да ће се тај тренд вјероватно наставити – пише у извјештају, преноси Аваз.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
