Антић: Додиковом посјетом успостављена веза са хрватским руководством

Срна
Антић: Додиковом посјетом успостављена веза са хрватским руководством

БЕОГРАД - Историчар из Београда Чедомир Антић рекао је да је јако добро што је посјетом српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика Загребу успостављена веза са хрватским руководством, јер су и Србија и Српска претходних деценија настојале да остваре споразум са Загребом, који би имао за циљ очување важећих међународних споразума и Устава БиХ.

Антић је указао на усаглашену поруку да обје стране стоје иза оригиналног Дејтонског споразума, као и изјаву хрватског предсједника Зорана Милановића да је Хрватска заинтересована да Хрвати у БиХ имају једнака политичка права са осталима.

"Време је да се реши питање избора чланова Председништва, пошто је очигледна тежња Бошњака да бирају своје Србе и своје Хрвате, а сами нису дозвољавали да неко њих представља на тај начин", рекао је Антић за "Спутњик".

Иако сматра да негативне идентификације које хрватски национализам има када је ријеч о Србији никада неће бити довољно потиснуте, Антић вјерује да ће се српско-хрватски антагонизам смањити и да ће два народа у БиХ моћи да сарађују на рационалним основама.

Аналитичар Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски рекао је да посјета Додика Заребу, која је изазвала буру негодовања бошњачких политичара и прије него што се догодила, показује заоштравање односа између Бошњака са једне и Срба и Хрвата са друге стране.

"Истовремено српско-хрватски односи побољшавају се, не само у БиХ", истакао је Ситарски.

Он је истакао да Бошњачки лидери нервозно реагују на сваку назнаку продубљивања српско-хрватске сарадње, иако су је сами изазвали својим хегемонистичким тежњама.

Према његовим ријечима, након обиљежавања годишњице "Олује", као да и Хрвати и Срби излазе из "опсесије ратним збивањима као главне детерминанте међусобних односа".

"И сада, као круна тог побољшања хрватско-српских односа, и у БиХ, и у самој Хрватској, на жалост не толико и на релацији Београд-Загреб, дошла је посјета Додика", истакао је Ситарски.

Он је оцијенио да је то, такође, још један индикатор да је Хрватска, која се послије посљедњих избора прилично стабилизовала, коначно, изгледа донијела стратешку одлуку да се озбиљније позабави питањем легитимног представљања конститутивних народа, конкретно Хрвата, али то значи и свих осталих, у БиХ.

У прилог овој тези, каже Ситарски, дјелује и објашњење званичног Загреба због чега је Додик дошао у посјету Хрватској, односно да је Додик политички представник Срба, те да је у посјету позван и Шефик Џаферовић, као недвосмислено легитимни представник Бошњака.

"То расвјетљава дилему зашто није позван и зашто неће бити позван и Жељко Комшић, пошто он Хрвате представља формално, али их у суштини не представља. И то је један од разлога зашто Загреб избјегава сарадњу са оваквим Предсједништвом БиХ", навео је Ситарски.

Сада се, каже он, овом Додиковом посјетом и отвореношћу Хрватске да сарађује и да се консултује са Џаферовићем, хрватска политика коначно, јасно и недвосмислено ставља до знања домаћој, европској и свјетској јавности да подржава концепт легитимног представљања конститутивних народа у БиХ.

Додикова посета, према речима Милоша Шолаје, професора на Факултету политичких наука из Бањалуке, указује на нефункционалност институција БиХ.

"У овом случају, Додик, као национални лидер, иде и разговара са другим субјектима, односно актерима међународних односа. Има много питања, која очигледно не могу да се решавају кориштењем институција међународно признатих држава и покушава се директно комуницирати", рекао је Шолаја.

Додик се у Загребу састао са предсједником Зораном Милановићем и премијером Андрејом Пленковићем, а како је изјавио, теме су биле јачање привредне сарадње, али и проблеми у спровођењу Дејтонског споразума, као и о положају и правима три конститутивна народа – Хрвата, Срба и Бошњака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана