Анђелковић: Додик једини који нескривено штити српске интересе

“Зашто својом пасивношћу допуштамо да многи наши политичари релативизују па
и газе српске интересе? Никако да пређемо у истинску офанзиву. Никако да јасно кажемо шта је наше и шта ни по коју цену нећемо дати, односно да ћемо инсистирати да се на овај или онај начин обједини. Једини који у првој политичкој лиги показује спремност да то нескривено учини је Милорад Додик”, истакао је Анђелковић.

Он је подсјетио да Додик све гласније најављује да ће Република Српска повући раније дату /заправо изнуђену/ сагласност за формирање јединствених Оружаних снага БиХ, Управе за индиректно опорезивање БиХ, Високог судског и тужилачког савјета, односно да ће инсистирати на враћању свих овлашћења која су јој припала у Дејтону а касније на сумњив начин пренијета на тзв. заједничке органе у Сарајеву.

“Република Српска ни сада, али ни пре, није рушила мировни аранжман. То су чинили они који га нису схватили као завршно-компромисну тачку на 'босанском сукобу', већ као старт за ново надигравање. Другим речима као замену оружане агресије на Србе софистицираном мирнодопском. БХ муслимански политичари, подржани од водећих западних центара моћи, наставили су да раде, само другим
средствима, оно што је гурнуло БиХ у рат.

У питању је агресивно наметање централизације те државне заједнице, како би она на крају попримила унитарни карактер под хегемонијом Сарајева. Са оним што је пред свој одлазак учинио Инцко /наметање закона о обавезном прихватању лажи о сребреничком 'геноциду'/, али и једностраним а нелегалним покушајем инсталирања од западних сила наводно новог високог представника /Кристијана Шмита/, те актуелним покушајем отимања шума Републике Српске од /Не/Уставног суда БиХ /а ради се о 40 одсто територије Српске/ - хегемонистичко и централистичко антисрпско деловање ушло је у нову фазу. Ако би она била окончана Република Српска би врло брзо била сведена на пуку форму”, појаснио је Анђелковић у ауторском тексту за “Печат”.

Он је констатовао да је официјелна Бањалука на то морала енергично да реагује, у противном би призивала нове, још веће невоље и то је ваљда свакоме јасно.

“Међутим, шта се догађа пошто је Додик кренуо тим путем? Да ли има подршку 'српског света'? Нажалост, само делимичну. Београд је у приличној мери пасиван. Штавише, некада се и активно поставља на начин који није национално позитиван. Примера ради, то се испољило у односу према самозваном високом представнику кога уз Републику Српску не признају ни две прворазредне велесиле какве су Русија и Кина. Насупрот томе официјелна Србија се понаша као да је он стварно оно зашта се издаје. Још горе стоје ствари са делом опозиције у Српској. Она напада врх Републике Српске да увлачи народ у кризу и неизвесност, односно готово да ставља знак једнакости између кривице Сарајева и Бањалуке. Испада да су једнако одговорни они који су изазвали по ко зна који пут кризу и они који се само бране”, нагласио је Анђелковић.

Према његовим ријечима, такво, готово несхватљиво понашање на српској страни, већа је опасност за Србе него дјеловање свих српских регионалних и других опонената.

“Када смо сложни у вези са одбраном националних интереса, у новонасталим глобалним околностима /слабљење западних сила и јачање Русије и Кине/, свакој
претњи успешно можемо да се супротставимо. Уосталом, сетимо се да смо Републику Српску створили и одржали када је констелација снага у свету по нас била много неповољнија /многи су тада мислили да Америка може да ради штагод пожели/. Знали смо шта хоћемо и за то смо били спремни да се боримо. А данас
када дувају по нас много повољнији ветрови ми се често понашамо као да сами то треба да компензујемо у корист наших непријатеља. Као да део Срба, и то не оних који себе суштински дефинишу као анти-Србе, повремено прелази на страну противника да би им помогли”, указао је Анђелковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.