Анализе посљедњих избора још трају: Вреће непожељне у центру за бројање

Након изборне ноћи, а посебно послије првих резултата, велики притисак и политичких странака и јавности био је управо на Главном центру за бројање, првенствено када је ријеч о гласовима за предсједника Републике Српске за које је било највише захтјева за поновно, контролно бројање.

У Центру, на чијем челу је генерални секретар Централне изборне комисије БиХ Горан Мишковић, потписали су у свом извјештају о раду све са чим су се сусрели, наводећи шта су евидентирали на бирачким мјестима и кутијама које су им стигле. Пописали су и приједлоге за унапређење рада Центра.

- Потребно је утврђивање новог начина паковања изборног материјала којим би пластичне вреће замијенили кутијама, картонским или пластичним те тиме постигли ефикаснији систем транспорта у и из складишта ЦИК-а и учинио доступнијим материјал за рад Главног центра за бројање – наведено је у извјештају уз опаску да се на овај начин достављају материјали из дипломатско-конзуларних представништава БиХ.

Сматрају да је потребно размотрити могућност увођења провидних врећа са маркерима у боји за поједине нивое те "бар­-код" печата и наљепнице за бирачке комплете што би, наводе, знатно убрзало процес пријема и обраде.

- Треба и подзаконски акт којим ће бити обухваћен пријем, електронска обрада у сврху контроле пријема, сортирање, верификација, контрола и паковање, бројање, унос и архивирање гласачког материјала као дефинисан и пописан процес рада и то од дана доношења одлуке ЦИК-а о формирању Главног центра за бројање, те који би укључивао све остале процесе који претходе почетку рада Главног центра за бројање - сматрају у Центру.

Осим тога, наглашавају да су неизборне године право вријеме за ревизије и за усвајање правила, међу којима је и дорада Записника о раду бирачког одбора који би обухватио унифициране обрасце за информације о грешкама приликом потписивања, евидентирања помоћи другог лица, као и особа које су се потписале са ЏЏ.

Своје виђење цјелокупног процеса наредне седмице презентоваће и ЦИК и то током конференције "Општи избори 2022 - Изазови и научене лекције".

- Фокус је на анализи како су организовани и спроведени избори  - казали су у ЦИК-у, уз позив компанијама које се баве новим технологијама да на тој конференцији представе опрему намијењену за употребу на изборима.

Изборима, односно промјенама Изборног закона БиХ, бавиће се и радни тим састављен од по једног члана из СНСД-а, ХДЗ-а и СДП-а БиХ, а предсједник Форума грађана Тузла и челник Стратешког одбора "Коалиције под лупом" Вехид Шехић за "Глас" подвлачи да БиХ мора да ријеши проблеме у изборном законодавству, јер је то и један од кључних приоритета на путу ка ЕУ.

- Акценат је на имплементацији одлука Европског суда за људска права, али и на увођењу нових технологија, односно биометријске идентификације бирача и скенери, а да би се спријечио људски фактор који је најодговорнији за то што грађани немају повјерења у резултате избора – рекао је Шехић.

Сматра да је потребно формирати парламентарну интерресорну радну групу за измјену изборног законодавства и у овом мандату власти, подсјећајући да су чланови у претходном сазиву добили доста материјала и од невладиног сектора и политичких странака.

- Тај процес мора бити у потпуности транспарентан и не поновити грешку попут оне током мостарског споразума за спровођења избора у том граду, јер смо имали различита тумачења преговора. Изборни закон мора на крају да обезбиједи да се поштује воља бирача, а не странака – закључио је Шехић.

Захтјев

Из Савјета Европе је саопштено да захтијевају од политичара у БиХ да под хитно престану са игнорисањем пресуда Европског суда за људска права у случају "Сејдић и Финци" те тако, усвајањем уставних амандмана, зауставе дискриминацију по националној припадности. Ријеч је о пресуди која је на снази већ 14 година. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.