АНАЛИЗА: Два закона за сређивање стања у Уставном суду БиХ

Усвајање закона о престанку мандата страних судија и избору домаћих у Уставни суд БиХ у Парламенту БиХ је један од осам закључака које су у понедјељак касно увече подржали посланици из свих странака са српским предзнаком на посебној сједници Народне скупштине РС коју је затражила предсједница Српске Жељка Цвијановић због антидејтонског дјеловања те правосудне институције.

Закључком је прецизирано да парламент Српске обавезује представнике РС у институцијама БиХ да обуставе доношење било каквих одлука у органима БиХ до усвајања тог закона, његовог ступања на снагу и до поништења спорне одлуке Уставног суда БиХ у вези са пољопривредним земљиштем Републике Српске у којој је већином гласова утврђено да је неуставан дио тог закона те да је питање имовине у искључивој надлежности БиХ.

Уставни суд се састоји од девет чланова. Четири члана бира Представнички дом Парламента ФБиХ, два Народна скупштина Републике Српске, а преостала три члана предсједник Европског суда за људска права након консултација са Предсједништвом. Судије које бира предсједник Европског суда за људска права не могу бити држављани БиХ или било које сусједне државе. Уставом је дефинисано и да судије могу бити на позицији до навршених 70 година живота, изузев ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија.

Саговорник "Гласа Српске", упућен у посљедње преговоре лидера странака у Српској, истакао је да је план да српске партије у парламентарну процедуру на нивоу БиХ до краја седмице упуте приједлог закона о престанку мандата страних судија и избору домаћих судија. Упориште за то, како је истакао, лежи у самом Уставу БиХ гдје пише да "за именовања која се буду вршила након истека периода од пет година од првих именовања, Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права". Једна од идеја јесте да стране судије, како им истиче мандат, мијењају домаћи стручњаци.

- Устав је, у том контексту, недвосмислен. Ту нема проблема са уставним основама. Ту би био један кратак закон, јер сам Устав дефинише један такав потез, а чак пише да се законом може, након одређеног периода, ријешити  то питање. Закон о Уставном суду БиХ био би други акт којим би се дефинисала сва остала питања која се односе на састав, рад, организацију, одлучивање и друга. То подразумијева промјену Устава БиХ и ту долазимо у проблем који имамо већ 20 година - рекао је саговорник "Гласа Српске".

Вјетар у леђа потребама и намјерама Српске на том плану даје и мишљење Европске комисије из маја прошле године које је услиједило након што је БиХ доставила захтјев за пуноправно чланство у ЕУ. Из Брисела је поручено да је потребно реформисати Уставни суд, укључујући и рјешавање питања међународних судија и осигурано спровођење његових одлука.

- Закон који ће први бити упућен је, дакле, у складу са чланом Устава БиХ, али и са препорукама Европске комисије у вези са кандидатским статусом БиХ. Европски пут БиХ је једини усаглашени приоритет спољне политике у овој земљи, барем декларативно, јер сви истичу да су сагласни да треба да наставимо на том путу и ка том циљу. Ова тачка, на коју је указала Европска комисија, сада је приоритетна за нас и вјерујем да ћемо са посланицима ХДЗ-а БиХ предложити текст закона. Мислим да ће то бити изводљиво до краја ове седмице - рекао је саговорник "Гласа" и додао да би се касније кренуло са Законом о Уставном суду БиХ.

Стручњак за уставно право Синиша Каран је оцијенио за "Глас Српске" да ово више није питање политичке воље. Нагласио је да је БиХ протекторат и несуверена земља.

- Устав БиХ је дио међународног уговора. Њега никада нису грађани усвојили, а ту је још и високи представник који је самостално преузео уставотворну и законодавну надлежност, иако би то требало да буду институције БиХ и ентитета. У Уставном суду БиХ, који би требало да штити тај Устав, с друге стране, су странци. То је протекторат и то невјероватних размјера - рекао је Каран.

Одговор који буде услиједио, на захтјев из Српске, да странци не буду више дио Уставног суда, показаће ко је за суверену земљу, а ко не.

- Сада имамо апсурд. Највећи заговорници суверене БиХ директно раде на њеном урушавању и гашењу. Њени заговорници су њени највећи гробари. Ово је круцијално питање бића БиХ. То је суштина и овог закона и других. Дакле, не могу да вјерујем да у 21. вијеку неко у својој држави заговора да странци одлучују. Српска је против тога, а други су за. И то је невјероватно. Српска има јасне закључке. У њима су позвани сви да се врате у оквире Дејтона, а у противном ризикујете. Вријеме ће показати ко је за шта - закључио је Каран.

Стране судије у Уставном суду БиХ

• Маргарита Цаца-Николовска (Македонија)
• Тудор Пантрију  (Молдавија)
• Ђоанији Грашо  (Италија), * истекао мандат, за замјену предложена  Ангелика Нусбергер (Њемачка)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.