Ален Шеранић за “Глас Српске”: Корак по корак кројимо већа права за пацијенте

Милијана Латиновић
Foto: Велибор Трипић

Новим законским рјешењима права пацијената у Републици Српској су проширена, а здравствена заштита подигнута на далеко виши ниво, примјерен 21. вијеку, чиме смо ударили и темеље за даљи развој и унапређење домаћег здравственог система.

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” министар здравља и социјалне заштите РС Ален Шеранић, говорећи о новинама у области здравствене заштите и осигурања.

- Систем здравствене заштите је много унапређен, од електронске здравствене књижице, електронских рецепата до интегрисаног система. Настојали смо да усагласимо Закон о обавезном здравственом осигурању са законима о здравственој заштити и медицинској документацији и евиденцијама. Све ове новине изњедрио је партнерски однос грађана и институција - истакао је Шеранић.

ГЛАС: Које су кључне промјене које доноси нови Закон о обавезном здравственом осигурању?

ШЕРАНИЋ: Обољели од малигних болести, као и родитељи дјеце обољеле од тих болести, за вријеме боловања примаће плату у износу од 100 одсто. Утврђено је једно ново право које ће бити разрађивано кроз подзаконска акта, а то је да ће и труднице које усљед одређених компликација морају чувати трудноћу, имати пуну плату за вријеме боловања. Законе смо усаглашавали са Конвенцијом о правима дјеце, која подразумијева да је дијете свака особа до навршених 18 година и сходно томе проширили обим права која се тичу њих. Новина је да партиципацију неће плаћати дјеца до навршених 18 година, а слушајући приједлоге становништва у протеклом периоду, уврштено је и право да ће родитељ моћи бити у пратњи дјетета узраста до 15 година које се лијечи уз препоруку надлежног љекара. Уколико је ријеч о дјеци која имају продужено родитељско старање, родитељ може бити у пратњи и након што постану пунољетни. Закон који смо мијењали је био из 1999. године и ту се технички ништа више није могло урадити. Захвалан сам колегама из Фонда здравственог осигурања на свим анализама и приједлозима. Урађена је квалитетна стручна расправа, најзначајније приједлоге смо узели у обзир, а међу њима свакако приједлог Савеза за ријетке болести у вези са набавком веома скупих и ријетких лијекова.

ГЛАС: Много се прича о мјерама које ће побољшати демографску слику Српске. Неке од новина овог закона иду у том правцу. На који начин ће се то праведно реализовати?

ШЕРАНИЋ: До сада смо много урадили на проширењу права у оквиру дјечије заштите, увећали смо износе који се дају кроз то право, а грађани су то све веома добро прихватили, јер све се то финансира из доприноса грађана. То је оно што је важно у смислу солидарности и јединства, да кроз институције помогнемо онима који су најосјетљивији. Трећи поступак вантјелесне оплодње могуће је остварити како у Српској, тако и у иностранству о трошку РС. Осим тога, плата у 100-одстотном износу за труднице које чувају трудноћу, као и бесплатан пренатални тест, биће додатно појашњени и регулисани одређеним подзаконским актима. Република ће стати иза сваке труднице која буде имала потребу за таквим тестирањем.

ГЛАС: Недавно је усвојен и нови Закон о здравственој заштити. За колико је Српска свим тим прописима подигла здравствену заштиту становника?

ШЕРАНИЋ: Законом о здравственој заштити смо, између осталог фокусирани на превентивне програме, а то су републички скрининг програми на карцином дојке, дебелог цријева и грлића материце. Омогућили смо да запослени имају један слободан дан на терет послодавца да би урадили те превентивне прегледе. Када говоримо о превентивној медицини, предвидјели смо и оснивање центара за промоцију здравља и превенцију болести. Омогућили смо неке практичне ствари, да крв путује, а не пацијент. Осим тога установили смо законски транспарентне листе чекања. Медицинским сестрама и техничарима смо дали могућност да оснују приватну амбуланту за његу и рехабилитацију. Свјесни смо да има још захтјева, али молим све да имају стрпљења, јер идемо корак по корак, као и до сада.

ГЛАС: Да ли је још остала нека област за коју сматрате да није довољно уређена?

ШЕРАНИЋ: Не смијемо заборавити приходовну страну, начин финансирања здравствене заштите, гдје ћемо морати тражити одређене моделе. Постоји иницијатива која се тиче утврђивања одређених аспеката финансирања од осигуравајућих кућа, у смислу одређене одговорности у вези са осигурањем, о чему је дискутовано на стручној расправи. Мораћемо утврдити заједничке ставове са осигуравајућим кућама.

ГЛАС: Шта ће бити задаци будућег завода за социјалну заштиту и када би он могао профункционисати?

ШЕРАНИЋ: То је установа коју је захтијевала стручна јавност, прије свега струковно удружење радника у области социјалне заштите, јер је неопходно да имамо установу која квантитативно и квалитативно може да анализира све што се дешава у тој области и даје приједлоге за развој социјалне заштите. Оснивање је предвиђено још законом из 2012. године, а сада су створени и услови за то.

Пандемија

ГЛАС: Свјетска здравствена организација недавно је најавила да се назире крај пандемије, а љекари у Србији истичу да нас у октобру очекује нови талас. Каква је ситуација код нас?

ШЕРАНИЋ: Улазимо у период године када није неуобичајено ширење респираторних инфекција. Док год је број оних који се заразе и заврше на болничком лијечењу такав да га је могуће контролисати, мјере у заједници су овакве какве имамо у посљедње вријеме. Имали смо повећање броја заражених и обољелих у претходних мјесец дана, али то није условило начин функционисања здравствених установа. Препорука грађанима као и до сада је да се вакцинишу, поготово они из ризичних група. Треба да размишљају и о вакцинацији против грипа.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана