Ађијусу не пада на памет да поштује међународна правила
БЕОГРАД - Радослав Брђанин пребачен је из Данске, гдје је издржавао затворску казну, поново у притворску јединицу Шевенинген након што је ова скандинавска земља обавијестила суд у Хагу да је према њиховим законима он испунио све услове да га пусте на слободу и да више немају право да га држе у затвору.
Каже ово за “Глас Српске” Брђанинов адвокат Новак Лукић, објашњавајући потез данских власти, али и предсједника Међународног механизма за кривичне судове у Хагу, Кармела Ађијуса са Малте, наводећи како ће Брђанин кога је овај суд 2007. правоснажно прогласио кривим за злочине над несрпским становништвом у БиХ, а нарочито у САО Крајини током 1992. године, боравити у Шевенингену, све док се не одлучи у којој земљи ће он одслужити остатак своје казне. Према његовим ријечима, ова одлука о пребацивању донесена је још у августу прошле године, али је из безбједносних разлога пролонгирана.
- Видећемо да ли ће нека земља хтети да га прихвати на даље издржавање казне или ће остати у притворској јединици Шевенингена. Брђанин је двије трећине своје казне одслужио још пре две године. Одбрана је још тада поднела захтев за његово превремено пуштање на слободу, али је исти одбијен од судије Ађијуса. Власти Данске су у једном од тих својих интерних дописа навеле како не подржавају такву његову одлуку. Тим одбране поновио је овај захтев и у фебруару ове године, али све до данас нисмо добили никакав одговор - истакао је Лукић.
Како је навео овај београдски адвокат, судија Ађијус није везан никаквим роковима па тако Сретен Лукић, који је исто као и Брђанин, из Пољске враћен у Шевенинген, већ више од двије године чека његов одговор о пријевременом пуштању на слободу.
Од када је он предсједник овог суда, наглашава Лукић, једина особа коју је пустио на пријевремену слободу, а због одслужене двије трећине затворске казне, био је Хрват Валентин Ћорић и то под изузетно ригорозним условима.
Како је објаснио, малтешки судија, је за разлику од својих претходника, увео чудно и знатно комплекснију праксу, која се коси са оном међународном правном.
- Претходна пракса је била да то лице не мора да искаже кајање, већ само жаљење, али Ађијус је променио то “правило”. Од хашких осуђеника он је почео да тражи да изразе своје кајање, а што би значило да би морали да прихвате и одговорност за нешто што су они током суђења негирали. Поред тога, увео је и правило да се од тужилаштва тражи, не само информација о сарадњи осуђеника, него и све што тужилац сматра да је релевантно да утиче на коначну одлуку предсједника суда. Једноставно он је става да се међународно правило “двије трећине” не примењује у случајевима ратних злочина, што је у неколико наврата и децидирано подвукао - додао је Лукић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
