Српчанка Драгана Шњегота ћуд сивог вука дочарала свијету

Дејан Јовичић
Српчанка Драгана Шњегота ћуд сивог вука дочарала свијету
Српчанка Драгана Шњегота ћуд сивог вука дочарала свијету

Србац - Српчанка Драгана Шњегота прва је и једина особа из БиХ која је учествовала на међународној конференцији у Кембриџу која се бави заштитом биодиверзитета и менаџмента природних ресурса, а одржава се већ пуне двије деценије.

Шњегота је на овом стручно-научном скупу, који је одржан крајем марта уз учешће младих научника из око 120 земаља, имала привилегију да представи свој пројекат који има за циљ креирање плана заштите сивог вука као незаштићене ловне дивљачи на подручју БиХ.

- Остварила сам важне контакте са учесницима који се баве истом проблематиком, заштитом великих звијери. То ће ми много помоћи у изради научне публикације о вуковима са европског и динарско-балканског нивоа, што ћу радити са колегама из Србије, Пољске и Словеније који су стручњаци у области биологије и генетике вука - рекла је Шњегота.

Она је виши асистент на Природно-математичком факултету у Бањалуци, на ужој научној области генетика и насљеђивање, а упоредо је завршила мастер академске студије на модулу зоологија у Новом Саду, гдје је уписала и докторске студије. Протеклих мјесеци радила је на докторској дисертацији која има за циљ генетичку карактеризацију сивог вука, што се први пут ради у вези са вуковима са подручја БиХ који припадају динарско-балканској популацији вука.

- У БиХ има око 400 сивих вукова и ова врста је све угроженија. Да бих утврдила њихов тачан број и присуство на одређеном подручју, радила сам мониторинг постављањем фото-замки, а резултате до којих сам дошла предочила сам учесницима конференције у Великој Британији, што је изазвало велику пажњу - рекла је Шњегота.

То потврђује и чињеница да је међу 180 делегата на конференцији ушла у круг њих 20 који су учествовали у дискусији са Дејвидом Атенбором, творцем документарних серијала “Живот” и “Планета Земља” захваљујући којима се прославио у цијелом свијету и добио бројна признања.

- Била ми је изузетна част што сам одабрана да поставим питање најпознатијем природњаку на свијету који је дао немјерљив допринос очувању планете Земље и кроз своје документарце указао на проблеме са којима се она суочава. Сусрет са овим еминентним стручњаком је нешто о чему сваки истраживач на свијету може само сањати. Такође сам поносна што сам први учесник конференције са овог подручја, што је посебно наглашено на церемонији затварања - рекла је Шњегота.

У припреми своје докторске дисертације млада србачка научница је обишла бројне европске земље и стекла корисна знања па је тако, између осталог, провела неколико мјесеци у лабораторији за истраживање сисара у пољском град Бјаловјеж, Департману за биологију на Биотехничком факултету Универзитета у Љубљани, лабораторији за генетику на ПМФ-у у Новом Саду и међународном курсу у Вагенингену у Холандији.

Школовање

Драгана Шњегота је завршила гимназију 2004. године у Центру средњих школа “Петар Кочић” у Српцу, а основне студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, на одсјеку биологија, 2009. године. У току студија била је стипендиста Министарства просвјете и културе РС, Министарства науке и технологије РС и Фондације “Др Милан Јелић”, а била је стипендиста и владе Холандије.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана