Соња Караџић-Јовичевић за “Глас Српске”: Више права од нас у Сарајеву имају мигранти

Дарко Момић
Соња Караџић-Јовичевић за “Глас Српске”: Више права од нас у Сарајеву имају мигранти

Бањалука - Сарајевски медији јуче су објавили да су се петорица миграната уселила у стан првог предсједника Републике Српске Радована Караџића у центру Сарајева, али како је нашем листу потврдила његова кћерка Соња, тај стан практично више и не припада породици Караџић.

Информација да су “комшије видјеле да су мигранти провалили у један од станова и ту се смјестили” обишла је регион. Међутим, у МУП-у сарајевског кантона није пријављено да је било ко насилно ушао у било који стан у улици Сутјеска 2.

Радованова кћерка Соња Караџић-Јовичевић рекла је јуче за наш лист да њена породица од 1992. године није крочила у стан у центру Сарајева у којем су она и њен брат одрасли.

Она тврди да је њена породица стан напустила три дана након убиства српског свата Николе Гардовића 1. марта 1992. године и да никада више нико од њих није крочио у њега.

- Када смо покушали крајем 1996. и у првој половини 1997. године да редовним путем вратимо стан, на сваком кораку нам је стављано до знања да од тога нема ништа. Негдје су нам то суптилно стављали до знања, а негдје нам је отворено речено да Радовану Караџићу никада неће бити враћен стан - каже Караџић-Јовичевић и истиче да је очигледно да више права у Сарајеву данас имају мигранти него породица Караџић.

Што се тиче информације да су се у стан у којем је она некада живјела уселили мигранти, она каже да чак и ако је то тачно, то нема везе са њеном породицом.

  • То медијско повезивање са породицом Караџић је само зачин за сензационалистичку вијест. Никоме није вијест да мојој породици није враћен стан у којем смо одрасли мој брат и ја, односно да су на најгрубљи начин прекршена наша људска права, али је вијест да су у њега уселили мигранти - истакла је Соња Караџић-Јовичевић.

Власниптво породице од 1972. године

Соња Караџић-Јовичевић каже да је њен отац 1972. године добио стан у улици Сутјеска 2 од Удружења књижевника.

- У приземљу те зграде родитељи моје мајке су имали стан од 1946. године. Моја мајка Љиљана је имала осам мјесеци када су деда и бака добили тај стан и у њему су касније рођене двије њене сестре, а моје тетке. Мом оцу је Удружење књижевника прво купило једнособан стан у поткровљу те зграде, а онда је урађена надоградња и тако смо добили двоетажни стан - каже Соња Караџић-Јовичевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана