Дан ослобођења и побједе над злом ФОТО

Свјетлана Тадућ, дописници
Дан ослобођења и побједе над злом ФОТО

Бањалука - Када је 9. маја 1945. године пред ноћ настао пуцањ мислили смо да су се Швабе вратиле у Бањалуку, настала је паника, док се није прочуло да је пао Берлин и тада смо схватили да смо слободни.

Прича ово 86-годишњи Раде Џајић, војник прве јединице Босанске народне одбране, присјећајући се капитулације Њемачке.

Џајић је данас, са неколико сабораца, присуствовао полагању вијенаца на Тргу палих бораца у Бањалуци, гдје је обиљежен Дан побједе над фашизмом.

- На данашњи дан гледам пуним очима и пуним срцем. Као 17-годишњак имао сам част да уђем у Бањалуку са својом јединицом и да прогласимо да је она слободна - каже Џајић, подсјећајући да је као младић ратовао око Јајца, Мркоњић Града, Кључа, Приједора... Џајић је ратовао у партизанском одреду, у 16. па у првој јединици БНО.

- У рату нема добитника, сви су губитници. Оно што је НДХ урадила је пуна капа туге и јада, велики губитак за српски народ. У рату је страдало 1,7 милиона Срба - нагласио је Џајић.

Поводом обиљежавања Дана подједе над фашизмом у Бањалуци су вијенце положили и званичници РС и БиХ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је 9. маја 1945. побијеђено цивилизацијско зло звано фашизам.

- То је дан који је означио крај једне монструозне тамне идеје о погубљењу народа који нису били исте расе, крви и поријекла. Људи овдје су несумњиво препознали црне идеје фашизма и препустили се борби против тога, а српски народ је био водећи у тој борби - истакао је Додик и додао да генерације које долазе морају да очувају сјећања на овај дан и на идеју за коју су многи умирали, а то је слобода.

- Наши преци који су учествовали у борби исписали су најславније стране наше историје и зато им хвала јер данас баштинимо и уживамо плодове слободе коју су нам дали. Република Српска наставља да гаји управо тај слободарски, општецивилизацијски приступ подршке народима који желе слободно да живе и сарађују без обзира на вјеру и нацију - истакао је Додик. Он је казао да РС данас жели да у слободи ужива стечена права своје аутономије, да сарађује са другима и гради заједничку европску будућност.

- Таква Република Српска не би требало никоме да смета, а нама треба да служи на част и понос - истакао је Додик.

Предсједник Владе РС Жељка Цвијановић честитала је грађанима Српске Дан побједе над фашизмом истакавши да ће Влада наставити да пружа несебичан допринос у очувању слободарских тековина демократске Европе, уз опредијељеност за придруживање породици европских народа.

Предсједник СУБНОР-а Благоја Гајић рекао је да су на 9. мај 1945. сломљени фашистички окупатор и његове слуге.

- У устанку вођеном против окупатора масовно су учествовали Срби, а прикључили су се и други народи. Слому фашизма претходила је тешка борба којом је побијеђен туђин и с којом је нестало зло. Прошлост се не смије уступити забораву - казао је Гајић.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић рекао је да је 9. мај један од најважнијих датума у историји.

- Срби су у Другом свјетском рату поднијели највећи терет у антифашистичкој борби, јер су имали највећи број жртава на овим просторима -  истакао је Милуновић.

Дан побједе над фашизмом обиљежен је широм Српске полагањем вијенаца на спомен-обиљежја страдалима.

Застава

Активисти из Приједора и Бањалуке данас су на згради у некадашњој улици Маршала Тита у Бањалуци поставили заставу Социјалистичке Републике БиХ.

Активиста Никола Куриџа нагласио је да народи у БиХ живе у времену када се врши "политички диригована ревизија наше заједничке антифашистичке прошлости, уз уклањање споменика антифашистима и проглашавање нацистичких колаборациониста народним херојима".

Полагањем вијенаца у Спомен-костурници у Градском парку, као и испред спомен-плоче убијеним Јеврејима и на Централном споменику одбрамбено-отаџбинског рата на Тргу патријарха Павла, у Броду је обиљежен Дан побједе над фашизмом.

Вијенце су положиле делегације Општинског СУБНОР-а, административне службе, борачких организација и удружења посљедњег рата и политичких странака.

Предсједник општинског СУБНОР-а Перо Радовановић истако је да сјећања на стравичне догађаје из Другог свјетског рата не блиједе ни након 68 година.

- Не смије се заборавити оно што нам се десило, нити дозволити да се историја понавља - рекао је Радовановић.

Начелник општине Брод Илија Јовичић подсјетио је да је у Другом свјетском рату страдао велики број становника ове локалне заједице.

- Успомене на те људе морамо сачувати од заборава и преносити их на будуће генерације. Фашизам је био највеће свјетско зло - нагласио је Јовичић и позвао посебно младе да уче историју.

Делегације општине Мркоњић Град и општинског СУБНОР-а данас су, поводом 9. маја-Дана побједе над фашизмом, положиле вијенце на Тргу краља Петра Првог Карађорђевића Мркоњића пред бисте хероја Миље Ђукановић и Павла Џевера, који су се борили против фашизма.

Предсједник СУБНОР-а општине Мркоњић Град Влајко Јовић рекао је да се сваке године полажу вијенци јер су ови хероји дали животе борећи се са непријатељем за слободу свог народа.

- Миља Ђукановић се борила против фашизма и није показивала страх пред непријатељем и као таква је приказана њемачким окупационим снагама који су је ухапсили 1944. године и објесили на овом тргу - рекао је Јовић и додао да је Павле Џевер проглашен за хероја 1953. године.

Делегације су у мјесту Превиле положиле вијенац народном хероју Сими Шолаји.

На Сокоцу су данас, поводом Дана побједе над фашизмом, положени вијенци на спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском рату, протеклом одбрамебно-отаџбинском рату, те солунским добровољцима.

Делегације општине Соколац и СУБНОР-а положиле су вијенце на Спомен костурницу у Парку бораца Романије на којој је уписано 980 имена погинулих бораца и цивилних жртава из Другог свјетског рата.

Вијенци су положени и на централно спомен-обиљежје испред зграде Скупштине општине на коме је уписано око 1.200 имена погинулих бораца у одбрамбено-отаџбинском рату са простора Сарајевско-романијске регије.

Делегације општине и СУБНОР-а положиле су вијенце и на споменик погинулим солунским добровољцима са подручја општине Соколац.

Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Светозар Бјековић рекао је да је устанак српског народа у Другом свјетском рату био неминовност, јер су Срби морали да спасавају голи живот.

Партизанске јединице на почетку су бројале око 80.000 војника, а на крају рата око 800.000.

На споменик Жртвама фашистичког терора на Тргу ослобођења и на Партизанском гробљу у Дервенти, те споменик НОР-а у селу Лужани положени вијенци, поводом Дана побједе над фашизмом.

Предсједник СУБНОР-а Дервенте Нусрет Диздаревић истакао је да је овај град у Другом свјетском рату претрпио велика разарања и да је погинуло више од 1.000 становника, од којих је највише грађана српске националности.

- Велики број грађана српске националности, одведен је у логоре у Нова Градишка и Јасеновац, одакле се нико није вратио - рекао је Диздаревић.

Он је позвао грађане, посебно младе, да његују традиције Народно-ослободилачке борбе како се овакво зло више никада не би поновило.

Вијенце су положиле делегације општинског СУБНОР-а, Скупштине општине, борачких организација посљедњег рата представници политичких странака из Дервенте.

Споменик на Тргу ослобођења дјело је вајара Ивана Мештровића. Подигнут је прије 50 година и током посљедњег рата није оштећен.

Дервента је у Другом свјетском рату два пута ослобађана - први пут 9. септембра 1943. године, а други пут 19. априла 1944. године.

У меморијалном комплексу Градског парка у Добоју данас су,поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом, положени вијенци и одата почаст погинулим борцима и цивилима.

Вијенце код Спомен-костурнице погинулих бораца Народноослободилачког рата положиле су делегације града Добоја и Удружења антифашиста и бораца НОР-а из тог града, те Друштва “Јосип Броз Тито” и осталих организација и удружења грађана који његују традицију антифашистичке борбе.

У крипти Спомен-костурнице налазе се посмртни остаци 186 погинулих бораца НОР-а, пет народних хероја и 111 устаника, које је усташки пријеки суд у Добоју у септембру 1941. године осудио на смрт и стријељао.

Према књизи “Путевима партизанским”, коју је у августу 2008. године објавио Маринко Гојковић из Добоја, у НОР-у и партизанским одредима у Другом свјетском рату са добојског подручја учествовало је 4.250 бораца, од којих је 1.235 погинуло у борбама, а у усташко-фашистичке концентрационе логоре одведено и убијено 1.228 цивила - највише старијих лица, жена и дјеце.

Поводом Дана побједе над фашизмом делегација Општинског одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата у Зворнику положила је данас вијенце на споменик погинулим борцима у Другом свјетском рату.

Они су минутом ћутања и полагањем вијенаца овај дан обиљежили и на споменику у Дрињачи.

Предсједник зворничког СУБНОР-а Рајко Остојић рекао је да су прије 68 година извојевану побједу над фашизмом он и саборци дочекали са радошћу и весељем, јер је значила слободу за народ на тлу тадашње Југославије.

- Док год је иједан од нас жив, обиљежаваћемо овај дан, а послије тога то ће радити наши потомци и поштоваоци - рекао је Остојић.
СУБНОР је у Зворнику обновио рад 1997. године од када значајне датуме из НОБ-а обиљежавају полагањем вијенаца на споменике у Зворнику, Дрињачи, Козлуку и Пилици и том приликом евоцирају успомене из НОБ-а.

Обиљежавање Дана побједе над фашизмом у Србији

Полагањем вијенаца испред Гробља ослободилаца Београда данас је у Србији обиљежен 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату.

Полагању вијенаца су присуствовали званичници Србије, представници амбасада земаља савезница, борци, грађани, ученици.

Централна државну церемонију предводио је министар просвјете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.

Уз војне и државне почасти, вијенце су положили и представници Министарства одбране, Војске Србије, Републичког одбора СУБНОР-а, Града Београда, као и амбасада Русије, Украјине, Белорусије, Азербејџана, Француске, САД и Велике Британије у Србији.

На овом гробљу је сахрањено 1395 бораца Народоослободилачке војске Југославије и 818 бораца Црвене армије, а министар Обрадовић је након што је положио вијенац и уписао се у књигу сјећања, навео да је Дан побједе прилика да се сјетимо да је Србија тада као дио Југославије учествовала у борби против највећег зла 20. вијека - фашизма.

- Тада је, иако малобројна, стала у ред оних земаља које се боре за слободу, демократију, будућност и бољи живот свих генерација - рекао је Обрадовић, подсетивши да је Србија дала велике људске жртве.

Заједно са другим земљама била је, како је рекао, дио демократске слободарске традиције која је поставила темеље свијета у коме данас живимо.

- Ово је прилика да се са поносом сећамо тих година, да поштујемо жртве и да схватимо да Србија заједно са другима може градити будућност као што је то чинила пре више од 60 година - рекао је Обрадовић.

Предсједник Скупштине града Београда Александар Антић рекао је да Београд и Србија данас обиљежавају Дан побједе који је тачка сусрета наше прошлости и наше будућности.

- Један смо од народа који је дао највећу жртву у борби против фашизма - рекао је Антић и навео да 9. мај представља темељ данашње модерне Европе, Европске уније, наше европске будућности.

Јуче је са Савске терасе на Калемегдану, поводом Дана побједе над фашизмом, извршена почасна артиљеријска паљба.

Полагањем вијенаца на Споменик руском војнику, у Крушевцу је данас обиљежен Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату.

Вијенце су у име града положили градоначелник Крушевца Братислав Гашић и његов замјеник Синиша Максимовић, припадници Војске Србије, гарнизона Крушевац и представници Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР).

Приликом полагања вијенаца на Слободишту, гдје су у Другом свјетском рату фашисти стрељали велики број Крушевљана, Синиша Макисмовић је најавио да ће се од ове године на том мјесту, који има велики историјски значај, организовати свечаности слободе.

Такође, на Слободишту ће се, према његовим ријечима, и убудуће одавати пошта страдалницима у борби против фашизма.

Премијер Србије Ивица Дачић честитао је грађанима Србије и ветеранима Другог свјетског рата Дан побједе над фашизмом, истичући да се данас одаје почаст свима који су своје животе уградили у темеље слободе Србије и Европе.

Дачић је подсјетио да се Дан побједе обиљежава као један од најсвјетлијих датума свјетске историје, када је заустављен фашизам и масовно уништавање широм свијета.

- Дан победе опомиње да се цела планета налазила на ивици катаклизме и обавезује нас да будемо верни слободарској традицији и учинимо све што је у нашој моћи да осигурамо мирну и безбедну будућност Србије - наводи се у честитки премијера Дачића.

Русија: 11.000 војника на паради у Москви

Русија је данас одржала традиционалну војну параду на Црвеном тргу у Москви у оквиру обиљежавања побједе 1945. године у Другом свјетском рату.

Паради, на којој су продефиловало 11.000 војника и војни камиони са стратешким ракетама и друго руско наоружање, присуствовао је руски предсједник Владимир Путин.

Тачно у 10 часова, према сату на Кремљу, одржан је минут ћутања на Црвеном тргу, пуном војника, као на званичној трибини, гдје су се налазили Путин и други гости, званичници и бивши борци.

Дефиле је организовао министар одбране Сергеј Шојгу, који је учествовао у дефилеу.

Стајао је у црној отвореној лимузини поздрављајући војнике и официре уз традиоционални војник урлик “Ура”.

- Увијек ћемо се сјећати да је заправо Русија, Совјетски Савез, осујетио одвратне и крваве пројекте нациста чиме су спријечени да владају свијетом. Наши војници су донијели слободу и независност борећи се за отаџбину, ослободивши Европу и доносећи побједу чија ће величина остати у сјећањима током вијекова - додао је Путин.

Руски предсједник је рекао да Русија ради на томе да нико не може да покрене неки рат негдје.

- Све чинимо да јачамо безбједност на читавој планети - рекао је руски предсједник.

Више од 25 милиона Совјета је погинуло током Другог свјетског рата.

Јуче је откривен споменик посвећен лидеру бившег СССР Јосифу Висарионовичу Стаљину, у граду Јакутску, у Русији.

Дан побједе над злом

Совјетски маршал Георгиј Жуков ратификовао је 9. маја 1945. године, испред савезника споразум о њемачкој капитулацији у Другом свјетском рату, коју  је дан раније у име Трећег рајха потписао њемачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Од тада се овај датум у великом броју земаља обиљежава као Дан побједе над фашизмом.

Овом чину претходило је скоро шест година крвавог сукоба, најтрагичнијег у историји човјечанства. Други свјетски рат коначно је завршен безусловном капитулацијом царског Јапана послије трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију 6. и 9. августа 1945.

Дан побједе над фашизмом најзначајнији је празник у европском календару, а с обзиром на то да означава преломни тренутак у којем је и дефинисан будући изглед Европе, овај дан се уједно обиљежава и као Дан Европе.

Ток рата

Други свјетски рат трајао је од 1. септембра 1939. до 2. септембра 1945, а вођен је на три континента и на свим свјетским океанима. У њему су учествовале готово све државе које су тада постојале, а биле су окупљене око Сила осовине и савезника. Носиоци Сила осовине биле су Њемачка, Италија и Јапан, док су Савезничке силе предводиле Велика Британија, СССР и САД.

Рат је почео нападом Њемачке, на чијем је челу био Адолф Хитлер, на Пољску, а окончан је капитулацијом Јапана и савезничком побједом. Хитлер је Вајмарску Републику, односно њемачку државу насталу послије Првог свјетског рата претворио у Трећи рајх, државу с једностраначким системом, с диктаторском и аутократском влашћу и идеалима националсоцијализма.

Његова је намјера била да успостави нови свјетски поредак с њемачком превлашћу у Европи. Да би постигао циљ, спољну политику усмјерио је на ширење животног простора аријеваца. То је укључивало и поновно наоружање Њемачке, а 1939. започиње инвазију на Пољску. Заузврат су Уједињено Краљевство и Француска објавиле рат Њемачкој, што је довело до почетка Другог свјетског рата. У три године рата Њемачка и Силе осовине окупирале су велику већину Европе, Сјеверне Африке, источне и југоисточне Азије те Тихи океан.

Превратом на Источном фронту, Савезници прелазе у вођство од 1942. па надаље. До 1945. Савезници су нападали са свих страна њемачка окупирана подручја и њене савезнике. Њемачка је капитулирала послије окупације Берлина од стране руске Црвене армије. Прије уласка руских трупа у Берлин, Хитлер је извршио самоубиство.

САД су нуклеарним бомбама бомбардовале јапанске градове Хирошиму и Нагасаки 6. и 9. августа 1945. Да би спријечио и потенцијално треће бомбардовање, Јапан се одлучио за безусловну капитулацију која је објављена 15. августа 1945. Она је формално потписана 2. септембра на америчком ратном броду "УСС Миссоури" у Токијском заливу, што је датум који представља службени завршетак Другог свјетског рата.

Рат је на подручју Југославије формално почео 6. априла 1941. нападом њемачких и италијанских јединица на Краљевину Југославију, односно бомбардовањем Београда.

Покрете отпора чинили су Народноослободилачки партизански покрет и Равногорски четнички покрет. Партизанске одреде је формирала и предводила Комунистичка партија Југославије (КПЈ) предвођена Јосипом Брозом Титом, а Равногорски четнички покрет чинили су монархисти, са Дражом Михаиловићем на челу.

Квислиншке формације у Југославији чиниле су усташе и домобрани, који су имали водећу улогу у геноциду који је над стотинама хиљада Срба и десетинама хиљада Рома и Јевреја извршен током Другог светског рата у Независној држави Хрватској (НДХ), те Ханџар дивизија. НДХ је била марионетска држава Сила осовине, основана 10. априла 1941. године на иницијативу Њемачке и Италије, а њом је владао вођа усташког покрета, поглавник Анте Павелић.

Жртве

Процјењује се да број страдалих људи у Другом свјетском рату износи нешто мање од 55 милиона, што га чини једном од највећих свјетских катастрофа.

Нацистичке снаге биле су уплетене у разна злочиначка дјела током рата, укључујући и системско убијање 17 милиона цивила. Холокауст представља најтамније поглавље 20. вијека и најстрашнији догађај у људској историји. Одговорност за холокауст се приписује ограниченом броју људи, најчешће самом Хитлеру и његовим најближим сарадницима, али се наглашава да он не би био могућ да нацисти нису имали отворену или прећутну подршку. У холокаусту је убијено између 5,3 и шест милиона, односно трећина од укупног броја Јевреја и између 220.000 и 800.000 Рома. Са свим другим народима, укључујући и велики број Срба, број жртава холокауста је између 11 и 26 милиона..

Број рањених био је вишеструко већи, што, с обзиром на тадашњи број становника планете Земље, Други свјетски рат чини најкрвавијим сукобом у историји.

Рат је довео до драматичних демографских промјена у многим дијеловима свијета, а материјални губици били су огромни. Највидљивије промјене биле су оне које су се тицале државних граница.

Системско истребљење Јевреја и Рома које је покренула нацистичка Њемачка спроведено је и у НДХ у чему је интензивно учествовао усташки режим. У НДХ је спровођено и системско уништење Срба, а број убијених никада ни је прецизно утврђен, ријеч је о више стотина хиљада људи, од којих је већина ликвидирана на најсвирепије начине у Јасеновцу и другим логорима на подручју НДХ, а велики број испоручен је нацистичкој Њемачкој на ликвидацију.

Логораши и борци

Пуковник у пензији и једини преживјели јасеновачки логораш-дијете из западне Славоније Милан Басташић наглашава да је 9. мај датум од великог значаја за цијели свијет, а посебно за српски народ, који је био међу онима који су највише страдали.

-   Добро је што се овај дан није заборавио, али свакако му се треба посветити више пажње, јер слободу на овим просторима, било под којим заставама, донијели су Срби, због чега ту велику антифашистичку побједу сложно и у великој мјери морамо да поштујемо - нагласио је Басташић.

Предсједник Републичког одбора СУБНОР-а Благоје Гајић напомиње да је 9. маја  1945. године престала да се пролива крв јер је фашистички окупатор "поражен до ногу" и да због тога никада не смије да буде заборављен.

- За слободу је живот дало око 400.000 бораца НОБ-а, а било је око 300.000 рањених. Храбри људи гинули су за слободу, коју и дан-данас прослављамо - истакао је Гајић.

Предсједник зворничког СУБНОР-а Рајко Остојић прича да је побједа над фашизмом за њега и његове саборце те 1945. године значила слободу за народ на тлу цијеле тадашње Југославије.

- Борцима тај дан значи много, то је побједа савезничких снага над фашизмом, тада је ослобођена наша земља од фашистичких снага и извојевана је слобода. Тај дан дочекали смо са радошћу и нећемо га заборавити док смо живи - рекао је Остојић.

Предсједник СУБНОР-а у Градишци Танасије Гаковић наглашава да је ова општина, нажалост, била једна од водећих по броју жртава у Другом свјетском рату на простору бивше Југославије.

- Из тадашњег градишког среза у народноослободилачку борбу кренуло је 5.205 бораца, а  њих 1585 није дочекало слободу - истиче Гаковић.

Предсједник требињског СУБНОР-а Славко Шањевић с поносом истиче допринос који је борби против фашизма дао овај град.

- Само из Требиња је било 12 народних хероја, а животе за слободу дало је око 1.780 бораца - истиче Шањевић.

Парада у Москви

Највећа парада поводом 9. маја одржава се сваке године у Москви, са великим мимоходом више родова војске и прелета авијације.

На тој се паради сваког пута покажу посљедња постигнућа руске технологије али и опрема из Другог свјетског рата.

На манифестацији учествује око 14.000 војника, а Црвеним тргом прођу тенкови, оклопни транспортери, покретне рампе за лансирање ракета, системи за плотунску паљбу… О кључној улози данашње Русије у Другом свјетском рату свједочи чињеница да је 75 одсто нацистичких дивизија уништено на Источном фронту и да су више од двије трећине укупних жртава Другог свјетског рата били Руси.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана