Сукоб у Украјини:  Сенат САД одобрио још 40 милијарди долара помоћи Украјини

22.31 -  Москва:Украјинске снаге гранатирале села на западу Русије

Села Дроновка и Алексејевка у руској Курској области била су на мети минобацачке ватре украјинских снага, изјавио је губернатор Роман Старовојт.

Он је навео да је гранатирање заустављено узвратном ватром, да нема жртава ни материјалне штете, преноси РИА Новости.

Курска област налази се на западу Русије, на граници са Украјином. Москва је до сада више пута саопштавала да украјинске снаге гранатирају насеља у близини границе двије земље.

22.15 -  Зеленски похвалио нови амерички пакет помоћи

Украјински предсједник Володимир Зеленски похвалио је одлуку америчког Конгреса да одобри нову војну и хуманитарну помоћ Украјини.

"40 милијарди долара значајан је допринос САД обнови мира и сигурности у Украјини, Европи и свијету", написао је Зеленски на Твитеру.

22.00 - Сенат САД: Још 40 милијарди долара помоћи Украјини

Амерички Сенат одобрио је скоро 40 милијарди долара помоћи Украјини, али тај документ мора да потпише председник Сједињених Држава Џозеф Бајден како би ступио на снагу.

Сенат је гласао са 86 гласова за и 11 против за пакет војне, економске и хуманитарне помоћи, а свих 11 гласова против било је из Републиканске странке.

Представнички дом америчког конгреса предложио је закон 10. маја.

21.05 -  Захарова: Москва не блокира извоз жита

Саопштења у којима се наводи да Русија блокира извоз украјинског жита у Црном мору су "спекулације", рекла је данас портпарол руског Министарства спољних послова.
"Говорити о томе да Русија наводно блокира извоз украјинског жита у лукама Црног мора и да је резултат дефицит на тржишту житарица, није ништа друго до спекулација", нагласила је Захарова, преноси руска новинска агенција "РИА Новости".

Према њеним ријечима, проблеми са логистиком су се појавили због минирања које Украјина врши у лукама.

Она је, такође, напоменула да Русија наставља да извози храну и да испуњава своје обавезе.

Захарова је додала да је у интересу Русије стабилно функционисање свјетског тржишта хране.

19.20 -  Велика Британија увела санкције за Аерофлот, Росија ерлајнс и Урал ерлајнс

 Велика Британија је на своју листу санкција уврстила руске авиокомпаније Аерофлот, Росија ерлајнс и Урал ерлајнс.

Према ажурираној верзији документа, објављеној данас на сајту британске владе, ограничења подразумијевају замрзавање имовине ове три компаније, пренио је ТАСС.

"Аерофлот, највећа руска авиокомпанија и једна од 20 највећих на свијету, у већинском је власништву руске државе и послује у сектору транспорта, што је од стратешког значаја за руску владу", наводи се у документу и додаје да Аерофлот не пружа само услуге руској влади, већ је и важан извор прихода за Кремљ.

Примјена санкција против Урал ерлајнса образложена је и чињеницом да та компанија послује у сектору транспорта који је од стратешког значаја за Руску Федерацију, стоји у документу.

У свом саопштењу Министарство спољних послова Велике Британије наводи да захваљујући новим ограничењима Аерофлот, Урал ерлајнс и Росија ерлајнс сада неће моћи да продају своје неискоришћене, уносне слотове за слетање на британским аеродромима, чиме је Русија спријечена да уновчи процењених 50 милиона фунти.

18.45 - Земље Г7 издвојиће 18,4 милијарде долара за помоћ Украјини

Седам најразвијених земаља свијета (Г7) издвојиће 18,4 милијарде долара у трансферима и зајмовима као помоћ Украјини да испуни своје тренутне финансијске потребе, наводи се у нацрту коминикеа у који је Ројтерс данас имао увид.

-Мобилисали смо 18,4 милијарде америчких долара буџетске подршке, укључујући 9,2 милијарде америчких долара помоћи уочи састанка у Петерсбергу, како бисмо помогли Украјини да премости финансијски јаз и настави да обезбјеђује основне услуге грађанима - навели су министри финансија и банкари Г7 у нацрту документа.
Они се састају данас и сутра у близини Бона.
 

16.45 - Британија ће дати гаранције за додатну помоћ

Британија ће дати гаранције за додатних 50 милиона долара финансијске помоћи за снабдијевање Украјине електричном енергијом, изјавио је данас британски министар финансија Риши Сунак, који се у Њемачкој састао са колегама из Групе седам (Г7) богатих економија свијета.

Како је саопштено из Министарства финансија, Сунак ће у петак позвати чланице Г7 да начине корак напријед у спровођењу споразума о глобалном порезу на добит предузећа који је постигнут прошле године, преноси Ројтерс.
 

15.45 - Георгиева оптимиста да ће Г7 обезбиједити новац за Украјину
Генерална директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгиева изразила је данас оптимизам да ће Група седам (Г7) постићи споразум о обезбјеђењу нових буџетских средстава за Украјину и да ће помоћи тој земљи да избјегне хиперинфлацију.

Георгиева је рекла, на маргинама састанка министара финансија и гувернера централних банака земаља Г7, да ће главна ствар у погледу финансирања Украјине бити тајминг, преноси Ројтерс.

Како је објаснила, важно је избећи кашњење средстава које би Украјину могло да гурне у монетарно финансирање, што значи да ће њена централна банка практично финансира владу штампањем новца.

Шефица ММФ-а је оцијенила да финансијски лидери Г7 морају да се припреме за потенцијалне вишеструке инфлаторне шокове.

15.30 - СЗО:Русија да омогући пружање здравствене помоћи

Директор Свјетске здравствене организације (СЗО) Тедрос Адханом Гебрејесус позвао је данас Русију да обезбиједи приступ мјестима у Украјини која контролишу или држе под опсадом њене трупе, како би омогућила пружање здравствене заштите људима у невољи.

-Затражио сам безбједан приступ Маријупољу, Херсону, Јужном Запорожју и другим опкољеним областима ради испоруке здравствене помоћи, цивили морају бити заштићени“, објавио је Гебрејесус на свом Твитер налогу, преноси Ројтерс.

Он је додао да је разговарао са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом о ситуацији у Украјини и улози Русије у глобалним здравственим питањима.

15.20 - Џонсон и Зеленски о цијенама хране и безбједносним приједлозима

Британски премијер Борис Џонсон данас је, током телефонског разговора са украјинским предсједником Володимиром Зеленским, рекао да је „озбиљно забринут“ због раста цијена хране, које су повезане са „руском инвазијом“.

Џонсон и Зеленски разговарали су о „низу питања, укључујући и војну подршку и глобалну прехрамбену безбједност“, саопштио је Даунинг стрит, а преноси Гардијан.

Тема су били и дугорочни безбједносни приједлози за Украјину и начини за извлачење житарица из земље, наводе из Џонсоновог кабинета, а додаје Ројтерс.

Портпарол британског премијера рекао је да су лидери две земље разговарали о напретку који је постигнут у преговорима са Русијом и да су се договорили да појачају рад са савезницима, укључујући САД, Француску и Њемачку на дефинисању „дугорочне безбједносне архитектуре за Украјину“.

-Разматрали су опције за отварање критичних морских и копнених рута за снабдијевање залихама житарица из Украјине и обвезали се да ће усмјерити своје тимове да хитно раде на наредним корачима - навео је портпарол британсклог премијера.

13.30 - Русија: Ако отворимо луке, размотрите укидање санкција

Уколико би Русија послушала апел Уједињених нација за отварање приступа лукама на Црном мору, онда би требало да се размотри укидање санкција Русији, саопштило је данас руско Министарство спољних послова.

Украјина је, као један од највећих свјетских произвођача житарица, извозила већину робе преко својих морских лука, али откако је Русија послала војску у Украјину, принуђена је да извози возом или преко малих лука на Дунаву, подсјећа Ројтерс.

12.42 - Италија замрзла 146 милиона евра мјесовите руско-италијанске компаније

Италијанска финансијска полиција је саопштила данас да је замрзла средства у износу од 146 милиона евра (153 милиона долара) Суперџет интернешенела, мјешовитог предузећа у влаништву руске компаније Сухој и италијанске фирме „Леонардо“.

На мети је 90-одстотни удио Сухоја у заједничком предузећу и друга имовина, укључујући пет авиона, наводи се у саопштењу италијанске финансијске полиције, преноси Ројтерс.

Даље се додаје да 10 одсто удјела у власништву „Леонарда“ није замрзнуто.

12.15 - Москва протјерује петоро португалских дипломата

Руско Министарство спољних послова саопштило је данас да протјерује петоро португалских дипломата, као одговор на протјеривање 10 држављана Русије из Португалије прошлог мјесеца.

-Од њих се захтијева да напусте земљу у року од 14 дана од уручивања релевантне ноте амбасадору - наводи се у саопштењу.

Потез је дио дугог низа одговора Русије на протјеривање више од 300 радника руских амбасада у Европи од почетка специјалне војне операције у Украјини.

Русија је јуче саопштила да протјерује укупно 85 запослених у амбасадама Француске, Шпаније и Италије, као одговор на сличне поступке поменутих земаља, подсјећа Ројтерс.

12.12 - Руденко:Москва ће разговарати када Кијев буде спреман

Русија ће дати позитиван одговор чим Украјина изрази спремност да се врати за преговарачки сто, изјавио је замјеник руског министра спољних послова Андреј Руденко.

Он је у обраћању новинарима напоменуо да није руска страна прекинула преговоре, већ да су их паузирали „украјински партнери“.

-Чим изразе спремност да се врате за преговарачки сто, ми ћемо позитивно одговорити - рекао је Руденко.

11.20 - Новак: Око 50 одсто купаца руског гаса отворило рачуне у рубљама

Отприлике половина од 54 страна клијента „Гаспром експорта“ отворила су банкарске рачуне у рубљама за плаћање руског гаса, изјавио је данас потпредседник руске владе Александар Новак.

Обраћајући се на едукативној маратонској конференцији Нови Хоризонти, Новак је рекао да укупно 54 стране компаније, укључујући велике, средње и мале, имају уговоре са „Гаспром експортом“, преноси Тасс.

11.05 - Новац за Украјину главна тема на састанку Г7

Пружање помоћи Украјини да измирује рачуне у наредним мјесецима главна је тачка на дневном реду дводневног састанка министара финансија земаља Групе седам (Г7), а на агенди су и питања растуће инфлације, климатске промјене, ланци снабдијевања и прехрамбена криза.

Министри финансија и гувернери централних банака Сједињених Држава, Јапана, Канаде, Британије, Немачке, Француске и Италије разговараће данас и сутра о финансијској подршци Украјини која остаје без новца у ратним условима, након напада Русије 24. фебруара, преноси Ројтерс.

-Морамо да обезбиједимо ликвидност украјинској влади - рекао је новинарима њемачки министар финансија Кристијан Линднер, чија земља предсхедава Г7 по принципу ротације.

Он је истакао да је прилично оптимистичан да ће Г7 на овом састанку повећати средства која би омогућила Украјини да се брани током наредних мјесеци.
 

10.30 - Шолц: Потребне припреме за фонд солидарности за обнову Украјине

-ЕУ мора да изврши припреме за обнову Украјине након рата оснивањем фонда солидарности како би се покрили трошкови у износу од неколико милијарди евра - изјавио је њемачки канцелар Олаф Шолц.

Обраћајући се њемачким посланицима пред састанак лидера ЕУ, Шолц је рекао да је предсједник Француске Емануел Макрон био у праву у вези са тим да приступање ЕУ није питање мјесеци или година, што значи да је важније да се усредсреди на прагматичну, непосредну подршку, јавио је Ројтерс.

-Обнова уништене инфраструктуре и ревитализовање украјинске економије коштаће милијарде. Ми као ЕУ морамо да започнемо постављање темеља за фонд солидарности који ће се финансирато доприносима Уније и њених партнера - истакао је Шолц.

Шолц је нагласио да Њемачка неће предузети било какве индивидуалне кораке који ће да учине Берлин једном од страна сукоба у Украјини.
ТАСС је пренио да је Шолц напоменуо да „помоћ одбрани земље која је нападнута није ескалирање ситуације“, те да „Русија не смије побиједити и да се Украјина мора одупријети“.

10.25- Русија: Из Азовстаља се досад предало 1.730 бораца

Руско министарство одбране саопштило је данас да се у посљедња 24 часа предао 771 украјински борац из челичане „Азовстаљ“ односно укупно 1.730 од понедјељка.

Према наводима Министарства, 80 су рањеници, преноси РИА Новости.

Више стотина украјинских бораца предало се из челичане, мада су Москва и Кијев изнијели различите процјене броја оних који су изашли из челичане, наводи Ројтерс.
 

10.05 - Драги: Потребан је хитан прекид ватре у Украјини због преговора

Италијански премијер Марио Драги позвао је данас на моменталан прекид ватре у Украјини како би могли да почну озбиљни преговори о крају рата.

-До прекида ватре мора да дође што прије -  рекао је Драги пред италијанским Сенатом у Риму, на почетку дебате о подршци те земље Украјини, пренио је Ројтерс.

Драги је рекао да је важно да се одржи притисак на Русију кроз економске санкције, јер „Москва треба да се доведе за преговарачки сто“.

9.55 -  Бербок: Русија користи глад као оружје у рату

Њемачка министарка спољних послова Аналена Бербок оптужила је Русију да користи блокаду извоза житарица из Украјине као ратно оружје.

"Москва то не ради само блокадом украјинских лука, већ и уништавањем силоса, путева, пруга и поља", рекла је Бербок на састанку министара спољних послова у УН у Њујорку.

Њемачка влада тврди да Русија спречава Украјину да извезе 20 милиона тона пшенице, углавном из луке Одесе, преноси Билд.

"Русија не води свој брутални рат само тенковима, ракетама и бомбама. Русија води рат са још једним страшним и тихим оружјем - глађу и сиромаштвом", рекла је Бербок.

9.20 - Проруске снаге тврде да је више од половине бораца напустило "Азовстаљ"

Више од половине украјинских бораца, који су били у "Азовстаљу", напустило је челичану, рекао је лидер проруских снага које контролишу то подручје, Денис Пушилин, преноси Тасс.

Ројтерс напомиње да није могао да провјери те тврдње.

Фото: Спутњик
8.50 - Медији:Предао се замјеник командира "Азова"

Замјеник командира екстремистичког пука "Азова" Свјатослав Паламар, под надимком Калина, изашао је из "Азовстаља" и предао се, пишу медији.

8.30 - Зеленски: Руска инвазија је катастрофална грешка Москве

 Украјински предсjедник Володимир Зеленски изјавио је данас да је "руска инвазија на његову земљу катастрофална грешка", након што је Русија објавила стратешку побједу у Маријупољу.

Говорећи из Кијева, Зеленски је рекао да се "потврдило да је инвазија била апсолутна грешка" и тврди је да руска војска остаје без пројектила којима је нападала украјинске трупе.

Он је критиковао руске лидере, за које је рекао да су уплашени да признају да су "катастрофалне грешке направљене на највишем војном и државном нивоу", пренио је BBC.

Украјински лидер оптужио је Москву да тjера младе, неискусне војнике на прву линију фронта и да их гура у бој "као топовско месо".

7.09  - Сенат одобрио именовање Бринкове за новог америчког амбасадора у Кијеву

Сенат Конгреса САД једногласно је одобрио именовање Бриџит Бринк за америчког амбасадора у Украјини.
"Управо смо потврдили за Бриџит А. Бринк да постане амбасадор у Украјини", изјавио је лидер већине у Сенату Чак Шумер.

Функција амбасадора САД у Украјини упражњена је откако је бивши амерички предсједник Доналд Трамп 2019. године смијенио Мери Јованович због наводног подривања његових напора да натјера Кијев да истражи породицу садашњег америчког предсједника Џозефа Бајдена.

Бринкова је тренутно амбасадор САД у Словачкој, подсјећа "Спутњик".

6.43 - Гувернер Курска: Украјинске снаге гранатирале село, погинуо цивил

Украјинске снаге гранатирале су погранично село у руском региону Курск, погинуо је најмање један цивил, рекао је гувернер те области Роман Старовоит.

Гранате су погодиле фабрику алкохола и неколико других зграда у селу Тјоткино, објавио је Старовоит на Телеграму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.