Сукоб у Украјини: Бајден најавио помоћ Украјини у вриједности од 800 милиона долара

18.17 - Украјинска војска гађала 13 насеља у ДНР

У претходна 24 часа украјинске снаге испалиле су више од 350 пројектила из вишецевних бацача ракета „Град“, топова калибра 152 и 122 мм, као и минобацача калибра 82 и 120 мм, саопштила је Народна милиција ДНР.

Гађана су подручја 13 насеља Републике. У гранатирању су рањена четири цивила, од којих једно дете. Оштећено је 19 стамбених и шест цивилних објеката.

У саопштењу се додаје да је у борбама рањено осам припадника снага ДНР.

15.21 Грчка спремна да обезбиједи бродове за транспорт жита из Украјине

Грчка је спремна да обезбиједи бродове за извоз житарица из украјинских црноморских лука које је блокирала Русија, изјавио је данас генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на конференцији за новинаре на самиту НАТО-а у Мадриду.

„Грчка је објавила да је спремна да стави на располагање своје бродове да би се житарице транспортовале из Украјине“, саопштио је Столтенберг, преноси Ројтерс.

Премијер Грчке Киријакос Мицотакис додао је да његова земља „има посебну улогу у овим напорима, јер контролише највећу свјетску трговачку флоту“.

„Грчка се још једном нуди да помогне и подржи све што се предузима под покровитељством Уједињених нација како би жито које је тренутно заробљено у Украјини, прије свега у Одеси, било транспортовано из Украјине у земље којима је хитно потребно“, навео је Мицотакис новинарима у Мадриду, преноси британска агенција.

Турска је одржала директне разговоре са Москвом и Уједињеним нацијама о плану за транспорт жита из украјинских лука, а турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је јуче у Мадриду да се нада да ће дипломатија помоћи да се то питање ријеши, наводи Ројтерс.

Украјина је један од водећих свјетских произвођача пшенице, али су испоруке из те земље заустављене због ратних сукоба, што је изазвало глобалну несташицу хране.

Уједињене нације су апеловале и на Русију и на Украјину, као и на њиховог поморског сусједа Турску, да пристану да се оформи коридор за транспорт жита, преноси британска агенција.

15.19 Бајден најавио помоћ Украјини у вриједности од 800 милиона долара

САД ће у наредним данима представити нови пакет помоћи Украјини у вриједности од 800 милиона долара, укључујући системе за противваздушну одбрану, изјавио је амерички предсједник Џозеф Бајден.

"Намјеравамо да у сљедећих неколико дана представимо додатну помоћ Украјини у вриједности од 800 милиона долара", рекао је Бајден на конференцији за новинаре након Самита НАТО-а у Мадриду.

Према његовим ријечима, САД намјеравају да подржавају Украјину докле год то буде потребно.

Коментаришући сагласност Алијансе да прихвати Шведску и Финску, Бајден је рекао да је то "историјски чин".

Он се осврнуо на недавни Самит Групе седам /Г7/, рекавши да су лидери чланица те групе дали задатак својим тимовима да раде на детаљима ограничења цијена руске нафте, како би се смањила зарада предсједника Русије Владимира Путина без наношења штете Американцима и другима.

Одговарајући на питања новинара, Бајден је истакао да ће САД вјероватно послати авионе "Ф-16" Турској, али да је за то потребно одобрење Конгреса САД.

12.00 Џонсон: НАТО одлучнији више него икад да подржи Украјину

Британски премијер Борис Џонсон изјавио је данас у Мадриду да је НАТО одлучнији више него икад да подржи Украјину.

"Практично су се сви на самиту НАТО усагласили да пруже већу помоћ Украјини", поручио је Џонсон на конференцији за новинаре, преноси Би-Би-Си.

Британски премијер је оцијенио самит НАТО као "веома успјешан".

Како је рекао, земље НАТО, Г7 и Комонвелта радиће заједно да помогну свијету да се носи са посљедицама рата, као што су раст цијена горива и трошкова живота и несташица хране.

"Ако би Русија побиједила, посљедице широм свијета биле би страшне", сматра британски премијер, преноси Гардијан.

Изразио је мишљење да не заузимају све земље исто гледиште о нападу Русије, тако да неке митове је, како је рекао, потребно разбити, као што су да је НАТО испровоцирао сукоб, или да Русија није одговорна за блокаду извоза житарица, или да Запад нема довољно снаге да подржи оне којима је потребна помоћ у Украјини, због сопствених притисака.

11.41 Шведска шаље војну помоћ Украјини од 49 милиона долара
Шведска ће послати још противтенковског оружја и аутоматског наоружања Украјини, саопштило је данас шведско министарство одбране.

Саопштено је да је пакет оружја, који такође укључује опрему за чишћење мина, процијењен на око 49 милиона долара.

Шведска и Финска учиниле су значајан корак ка чланству у Сјеверноатлантском савезу, пошто је Турска у уторак на самиту у Мадриду укинула вето на њихово приступање послије потписивања споразума о узајамној заштити безбједносних интереса.

И Велика Британија је најавила данас да ће обезбиједити још милијарду фунти војне подршке Украјини, саопштила је британска влада, у тренутку када је НАТО на дводневном скупу означио Русију као највећу "директну претњу“ безбједности западних земаља и потврдио своју снажну подршку Кијеву, пренио је Ројтерс.

11.30 Европски суд: Русија да спријечи извршење смртне казне над Британцима

Европски суд за људска права (ЕCHR) саопштио је данас да је издао привремене мјере којима се налаже Русији да обезбиједи да смртна казна за двојицу Британаца који су заробљени након што су се борили за Украјину не буде извршена.

"Суд је посебно указао Влади Руске Федерације, према правилу 39 (привремене мјере) Правилника Суда, да треба да обезбиједи да смртна казна изречена подносиоцима представке не буде извршена", наводи се у саопштењу, преноси Ројтерс.

Како се додаје, ЕCHR је издао налог за привремене мјере, рекавши Русији да је "потребно да обезбиједи одговарајуће услове њиховог притвора и да им пружи сву неопходну медицинску помоћ и лекове".

Двојица Британаца, Ејден Аслин (28) и Шон Пинер (48), као и марокански држављанин Садун Брахим осуђени су 9. јуна на смрт пред врховним судом самопроглашене Доњецке народне Републике (ДНР) због "учешћа у непријатељствима на страни украјинских оружаних снага у својству плаћеника".

Породице Британаца поричу да су њих двојица, који су били ангажовани у украјинским оружаним снагама, били плаћеници.

Британија је до сада одбијала да јавно покрене то питање властима у ДНР, а уместо тога је саопштила да се нада да би Кијев могао да обезбиједи ослобађање мушкараца, наводи британска агенција.

9.35 - ЛНР: Украјинским снагама у и око Лисичанска наређено да се повуку

Украјинским оружаним снагама у и око Лисичанска наређено је да се повуку, изјавио је данас официр Народне милиције самопроглашене Луганске Народне Републике (ЛНР) Андреј Марочко.

"Групи украјинских трупа стационираних у Лисичанску и око њега наређено је да се повуку. Да би минимизирао губитке, кијевски режим је наредио да се трупе повлаче у малим групама, у дугим интервалима и на великим удаљеностима", објавио је на Телеграму Марочко обавјештајне податке Народне милиције ЛНР, преноси агенција ТАСС.

9.10 -  Кренула прва испорука житарица из Бердјанска

 Први брод са 7.000 тона жита кренуо је из луке у Бердјанску у југоисточном региону Запорожје након неколико мјесеци мировања, саопштио је данас шеф регионалне војно-цивилне администрације Јевгениј Балицки.
"Након неколико мјесеци мировања, први теретни брод испловио је из комерцијалне луке у Бердјанску", написао је Балицки на "Телеграму".

Он је навео да је "7.000 тона жита кренуло ка пријатељским земљама".

8.50 - Више стотина украјинских војника завршило обуку у Британији

Стотине украјинских војника завршило је војну обуку у Британији, укључујући и ону на вишецјевним системима за лансирање ракета (МЛРС) које британска влада испоручује Кијеву као вид помоћи у борби против руске артиљерије. ОПШИРНИЈЕ


8.00 - Путин: Операција иде по плану

Руска специјална војна операција у Украјини одвија се према плану и нема потребе да се постављају рокови за њено окончање, рекао је руски предсједник Владимир Путин на крају посјете Туркменистану.

Путин је рекао да је циљ специјалне војне операције ослобођење Донбаса, одбрана народа који тамо живи и "стварање услова који ће гарантовати безбједност самој Русији", пренио је ТАСС.

"Посао се одвија на миран и ритмичан начин. Трупе напредују и стижу до крајњих тачака које су одређене као задатак у одређеној фази овог борбеног посла. Све иде по плану", изјавио је руски предсједник.

На питање о могућем року за завршавање операције, Путин је одговорио да нема потребе да се постављају рокови.

"Ово зависи од интензитета борбених операција, које су директно везане за потенцијалне губитке, и морамо да размишљамо о заштити живота наших момака", нагласио је Путин.

7.45 - ЛНР: Сви путеви, рафинерија у Лисичанску под руском контролом

Све главне транспортне руте које воде за и из Лисичанска и комплетна територија највеће рафинерије нафте у том граду у самопроглашеној Луганској Народној Републици (ЛНР) су под контролом руских снага, саопштио је данас амбасадор ЛНР у Москви Рођон Мирошник.

"Сви значајнији транспортни путеви у и из Лисичанска су под контролом снага Русије и ЛНР, тако да је њима немогуће напустити лисичански џеп", написао је Мирошник на свом Телеграм каналу.

Према његовим ријечима, украјинске снаге покушавале су да побјегну из града кроз предграђа на сјеверозападу, али да су их руске снаге уочиле и гранатирале.

Број погинулих, како је навео, биће накнадно саопштен.

7.30 - Амерички обавештајци не виде могућност мировног споразума између Руске Федерације и Украјине „у овој фази“.

„Знате, искрено, у овој фази не видимо могућност да обе стране постигну мировни споразум – што је, мислим, свима очигледно “, рекла је директорка америчке националне обавештајне службе Аврил Хејнс, преноси Ројтерс.

Истовремено, према ријечима званичника, циљеви руског предсједника Владимира Путина „да заузме већи дио Украјине“ нису се промијенили и он и даље намјерава да постигне „неутралност Кијева“.

7.20 -  Британија:Још милијарду фунти за војну помоћ Украјини

Велика Британија ће обезбедити још милијарду фунти војне подршке Украјини, саопштила је британска влада, у тренутку када је НАТО означио Русију као највећу "директну пријетњу“ безбједности западних земаља и потврдио своју снажну подршку Кијеву.

Како је најављено у Лондону, средства ће бити усмјерена на јачање одбрамбених способности Украјине, укључујући системе противваздушне одбране, беспилотне летјелице, опрему за електронско ратовање и хиљаде комада друге опреме за украјинске војнике.

"Британско оружје, опрема и обука унапређују одбрану Украјине од напада. И ми ћемо наставити да стојимо снажно иза украјинског народа како бисмо осигурали да Путин не постигне успјех у Украјини", изјавио је британски премијер Борис Џонсон.

7.00 -  Путин: Ако инфраструктура НАТО-а буде распоређена у Шведској и Финској ─ Русија ће одговорити

У случају да војна инфраструктура НАТО-а буде распоређена у Финској и Шведској, Русија ће морати да одговори реципрочно, изјавио је предсједник Русије Владимир Путин на Каспијском самиту.

„Немамо о чему да бринемо у погледу чланства Финске и Шведске у НАТО-у. Ако желе (у НАТО), само напријед. Али морају јасно да схвате да за њих раније није било пријетњи, а сада, ако се тамо распореде војни контигенти и инфраструктура, бићемо принуђени да реципрочно реагујемо и стварамо исте пријетње за територије са којих се нама стварају пријетње“, објаснио је Путин одговарајући на питања новинара.

„То су очигледне ствари. Зар не схватају? Све је било у реду, а сад ће бити неких тензија, то је очигледно, наравно, без тога се не може. Понављам, ако се буду стварале пријетње“, рекао је руски предсједник.

Раније је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг саопштио да Алијанса планира да ојача борбене групе на својим источним границама, као и да повећа бројност Снага за брзо реаговање са садашњих 40 на више од 300 хиљада, док је помоћник генералног секретара НАТО-а Камил Гран рекао да НАТО неће дати Русији гаранције да неће распоређивати нуклеарно оружје у Шведској и Финској уколико постану чланице Алијансе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.