Лавров: Од виталног значаја избјећи сукоб нукларних сила

16.15- Борел: Нико, никад и нигдје не треба да користи хемијско оружје

Поводом Дана сјећања на све жртве хемијског рата високи представник ЕУ за спољну политику Јосеп Борел је данас изјавио да нико не би требало да користи хемијско оружје, било гдје, било када и ни под којим околностима.

Пре 25 година је ступила на снагу Конвенција о хемијском оружју са циљем да се заувијек стане на крај и елиминише хемијско оружје.

Од 1997. године, преко 99 одсто пријављених залиха хемијског оружја је провјерено уништено. Ипак, хемијско оружје остаје једна од најозбиљнијих претњи међународном миру и безбедности.

“Упркос постигнутом напретку и даље смо свједоци ужасних посљедица овог гнусног оружја. У Сирији је изазвало стотине жртава, укључујући и децу. У августу 2020. године војни агенс Новичок је коришћен у покушају атентата на руског опозиционог политичара Алексеја Наваљног на територији Руске Федерације. Хемијско оружје је такође коришћено у Малезији 2017. године за атентат на полубрата Ким Јеунг-Он-а Ким Јеунг-Нам-а, а у Великој Британији 2018. године у покушају напада на Сергеја и Јулију Скрипаљ, који је резултирао смрћу британског држављанина”, изјавио је Борељ.

ЕУ подсјећа такође “да је употреба хемијског оружја кршење међународног права и да може представљати ратне злочине и злочине против човечности".

"Одговорни морају и биће позвани на одговорност. Наставићемо да се боримо против некажњивости и да радимо на потпуној одговорности за одговорне на националном и међународном нивоу”, поручује ЕУ.

У оквиру свог режима рестриктивних мјера посвећених борби против ширења и употребе хемијског оружја и његових претходника, ЕУ је увела рестриктивне мјере за Русију у вези са нападом у Солсберију 2018. године и тровањем Наваљног 2020. године.

Што се тиче Сирије, ЕУ је увела рестриктивне мјере за одговорне за развој и употребу хемијског оружја, посебно за три напада из 2013. године, 2017. године и  2018. године.

15.58 -  Лавров: Од виталног значаја избјећи сукоб нукларних сила

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров рекао је у да је од виталног значаја да се избјегне било каква врста војне конфронтације између нуклеарних сила, чак и ако се ради само о конвенционалном наоружању, пренијела је агенција Тас.

Како је нагласио, Запад гура Украјину да настави борбу против Русије.

14.14 Кулеба: Украјини потребне ракете Патриот за заштиту цивилне инфраструктуре
Након састанка министара спољних послова земаља чланица НАТО одржаног у Букурешту, шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба изјавио је данас да су Украјини потребни амерички противваздушни ракектни системи типа Патриот да би заштитила своју цивилну инфраструктуру од руских напада. 
Он је потврдио да ће Кијев сарађивати са владом Њемачке на рјешавању тог питања.
Кулеба је рекао да ће Украјина на крају свакако постати чланица НАТО, што не значи да се сада ништа не може учинити.    
„Дискусије о пријему Украјине у НАТО би већ требало да почну", рекао је Кулеба на конференцији за новинаре након састанка министара спољних послова НАТО.
У међувремену, бивши руски предсједник Дмитриј Медведев поручио је у уторак да се Русија противи испоруци система Патриот Украјиними упозорио НАТО да то не чини.

13.10 – ЕК предлаже како за Украјину употријебити замрзнута приватна и државна средства Русије

Европска комисија је данас послала државама чланицама ЕУ приједлог о томе како да се употријеби замрзнута имовина руских приватних лица, али и централне руске банке, за реконструкцију Украјине.

Као што је јутрос изјавила предсједница ЕК Урсула фон дер Лајен, ради се о 19 милијарди евра средстава приватних лица, а средства руске централне банке износе 300 милијарди евра.

Извор из Европске комисије, који није хтео да буде именован, данас је објаснио да сама чињеница што су та средства замрзнута не значи да та средства могу бити конфискована.

Говорећи о приватним средствима, извор из Комисије каже да је за то “потребно да ова средства буду стављена у везу за почињеним прекршајем”.

-Због тога Комисија појачава законски оквир. Приједлог је да кршење санкција буде прекршај, као што је Савјет ЕУ одлучио 28. новембра. Ова основа, заједно са другим директивама ЕУ које су већ усвојене или које ће бити предложене ускоро, омогућава да се направи веза између заплијене фондова и кршења санкција за приватна лица - наглашава Комисија.

Што се тиче руске централне банке и њених замрзнутих фондова, Комисија признаје да је то далеко компликованије због тога што ту улогу игра имунитет држава.

Комисија предлаже државама чланицама, на кратки рок, да креирају посебну структуру да активно управљају са овим фондовима и да се бенефити остварени од тога уложе за помоћ Украјини.

Према процјени Комисије, ради се о 300 милијарди евра који су имобилизирани у државама чланицама. Али на дуги рок, и с обзиром на то што су санкције привремене, Комисија каже да ови фондови, на крају морају да се врате власнику, у овом случају руској банци. Да не фондови не би вратили Русији када за то буде услова, као мировни договор, Комисија каже да “у том тренутку ови фондови треба да буду повезани мировним договором да би Украјина могла да добије компензације за направљене штете”.

Активно управљање фондова руске централне банке доноси ризик за финансијску стабилност и Комисија признаје да такав ризик постоји и да продужава да ради на овоме.

-Због тога смо били веома пажљиви у покушајима да се идентификују могућности и то тражи детаљни испитивање случаја - каже комисијски извор. Коначно, Комисија признаје да није једноставно да се реализира овај предлог и да је за то потребна чврста подршка међународне заједнице. Што се тиче конфискације средстава, Комисија је признала да зна за 300 милијарди евра који су замрзнути у ЕУ и у земљама Г7, али не зна тачно колико пара има у неким државама чланицама. Сугерише овим државама чланицама, које нису биле именоване, да направе напор и да израчунају суме. У вези приватних фондова, ради се о 19 милијарди евра у ЕУ земљама, али “то не значи да то може да буде конфисковано, осим ако је везано за криминалом”, прецизира извор Комисије.

ЕК је презентовала данас и други приједлог за креирање Међународног суда који би био специјализован за злочин агресије, како је Украјина тражила. Преко овог суда би се тражила одговорност за међународне злочине на сваком нивоу.

За тоје , кажу у Комисији, потребна подршка Уједињених нација и подршка земаља из Г7. Комисија предлаже да то буде или ад хок суд или хибридни суд.

Контакти са САД око суда су засад само прелиминарни, каже Комисија. Радна група земаља Г7 ради на томе, а Комисија најављује да ће у децембру да представи свој предлог за креирање посебног суда.

10.22- Захарова: Нема разговора док Вашингтон наоружава Кијев

Русија неће са Америком разговарати о новом споразуму СТАРТ све док Вашингтон шаље наоружање Украјини, рекла је данас портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

-Америка планира да пошаље додатно наоружање у регион за сукоб у којем учествује Русија, тако да ће наставити са испорукама оружја са којим Украјина врши крвопролиће и одваја средства за власти у Кијеву које су далеко од рационалних особа - нагласила је Захарова.

Према њеним ријечима, Москва високо цијени споразум Нови СТАРТ за који сматра да је у обостраном интересу Русије и САД, али је нагласила да прво морају бити успостављени адекватни услови за разговоре.

Руско Министарство спољних послова објавило је почетком седмице одлуку да одгоди састанак Билатералне консултативне комисије успостављене у склопу споразума Нови СТАРТ. Састанак је требало да буде одржан јуче у Каиру.

9.44-Украјина: Руси ракетирале Запорошку област, погођена тачка за дистрибуцију гаса

Начелник регионалне војне управе Запорошке области, Олександар Старух, изјавио је да су руске снаге током ноћи извеле ракетни напад на ту област, приликом кога је погођена тачка за дистрибуцију гаса у једном насељу.

-У једном од насеља у Запорошкој области, после ракетног удара (вјероватно С-300), оштећена је тачка за дистрибуцију гаса, усљед чега је дошло до пожара - објавио је на „Телеграму” Старух, преноси Укринформ. Како је рекао, пожар је брзо угашен, али је прекинуто снабдијевање гасом мештанима који живе у три улице у једном насељу у области.

9.30-Фон дер Лајенова најавила формирање специјализованог суда

ЕУ ће уз подршку УН покушати да успостави специјализовани суд за истрагу и кривично гоњење због могућих ратних злочина у Украјини, рекла је данас предсједник Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

-Спремни смо да почнемо рад са међународном заједницом како би добили што ширу међународну подршку за специјализовани суд  - нагласила је Фон дер Лајенова.

Фон дер Лајенова је предложила формирање посебне структуре за управљање замрзнутим средствима руске Централне банке и приватних компанија.

Према њеним ријечима, са партнерима ће формирати структуру за управљање замрзнутим средствима и њихово улагање.

8.30-Почетак дискусија о пљенидби руских средстава

Стални представници чланица ЕУ планирају да током данашњег састанка у Бриселу започну дискусије о потенцијалној пљенидби руских средстава и њиховој употреби за обнову Украјине, наводи се у оквирном дневном реду састанка.

Европски савјет усвојио је прије два дана одлуку да се избјегавање и кршење европских санкција уврсти на листу кривичних дјела у ЕУ.

Европски комесар за правосуђе Дидије Рејндерс изјавио је у октобру да ће та тада предложена мјера отворити пут за пљенидбу руских средстава у ЕУ.

Употреба замрзнутих средстава за подршку обнови Украјине први пут је уврштена међу спољна питања о којима ће данас са Европском комисијом разговарати стални представници чланица ЕУ.

Осим тога, међу темама Савјета ЕУ за правосуђе и унутрашње послове је и “Политичка дебата о директиви о враћању и пљенидби средстава”.

Западне земље замрзле су руске девизне резерве и обуставиле међународне трансакције из руских банака, у оквиру санкција Москви након почетка руске специјалне војне операције у Украјини 24. фебруара.

Рејндерс је рекао да су чланице ЕУ замрзле укупно 17,4 милијарде евра руских средстава, која су једнако подијељена у оквиру блока. Лидери ЕУ поручили су Европској комисији да припреми приједлоге за употребу замрзнутих руских средстава за финансирање обнове Украјине.

Москва је у више наврата наглашавала да су покушаји ЕУ да заплијени замрзнута средства експропријација имовине и кршење Устава ЕУ и међународног права.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је “Спутњику” да ће Русија учинити све што је могуће да врати своја средства, с обзиром на то да су противзаконито заплијењена.

6.50 - Зеленски:Ситуација на фронту тешка, Руси покушавају да напредују

Украјински предсједник Володимир Зеленски изјавио је да руске снаге покушавају да напредују у Донбаској и Харковској области и оцијенио да је ситуација на првој линији фронта и даље тешка.

-Ситуација на фронту је тешка - рекао је Зеленски у ноћном видео-обраћању. Украјински предсједник тврди да руске снаге “упркос великим губицима” и даље покушавају да напредују ка Доњецкој области и добију упориште у Луганској области, као и да покушавају да уђу у Харковску област, а “планирају нешто и на југу -  преноси Ројтерс.

6.48- САД: Русија користи ненаоружане крстареће ракете како би исцрпјела Украјинску ПВО

Русија испаљује ненаоружане крстареће ракете које су дизајниране да носе нуклеарне бојеве главе на циљеве у Украјини, како би покушала да исцрпи кијевске залихе противваздушне одбране, рекао је високи амерички војни званичник. Званичник који је желио да остане анониман је то изјавио, упитан за коментар због извјештаја британске војне обавјештајне службе у којем се наводи да Русија „вјероватно” уклања нуклеарне бојеве главе са крстарећих пројектила и испаљује их на Украјину, преноси Ројтерс.

-То је свакако нешто што они покушавају да ураде како би умањили успјешност система противваздушне одбране које користе Украјинци - саопштио је званичник. Додаје и да је пораст руских ракетних удара у Украјини дјелимично осмишљен како би се исцрпјеле кијевске залихе ракета противваздушне одбране и како би Русија коначно постигла доминацију на небу изнад Украјине.

У извјештају обавјештајних служби анализиране су фотографије на којима су приказане олупине крстареће ракете из ваздуха испаљене на Украјину, за које се претпоставаља да су произведене 1980-их и да припадају руским нуклеарним системима, преноси Ројтерс.

6.47- Замјеник градоначелника Херсона у притвору, осумњичен за сарадњу с Русијом

Украјински Државни истражни биро (ДИБ) саопштио је да је задржао у притвору замјеника градоначелника Херсона под оптужбом да је сарађивао са Русијом. Лист „Украјинска правда” идентификовао је ухапшеног као Владимира Пепела.

-Службеници ДИБ, у блиској сарадњи са тужиоцима, привели су замјеника градоначелника Херсона. Он је оптужен за колаборационизам - навео је биро на свом налогу на Телеграму. Како преноси ТАСС, притвореном пријети до 12 година затвора ако буде проглашен кривим.

5.00 -Експлозије и у Харковској области

Више експлозија одјекнуло је синоћ у Харковској области, преноси украјински медиј Страна. За сада нису објављени други детаљи, али је издато упозорење на ваздушну опасност, наводи ТАСС.

Претходно је неколико експлозија оdjекнуло у украјинском граду Никопољу у Дњепропетровској области, пренiо је украјински медиј Клименко Тајм.

У Дњепропетровској области, као и у Харковској области и у дijелу Доњецке области која је под контролом Кијева, издата су упозорења о ваздушном нападу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.