Крај свјетског поретка какав познајемо?

Б92/ Index.hr
Foto: Илустрација

Анализу под насловом "Крај свјетског поретка какав познајемо" објавио је Си-Ен-Ен, наводећи да је ово збуњујуће вријеме за Американце.

С једне стране припадници власти објашњавају због чега је дошло вријеме за повлачење за Авганистана, а са друге увјеравају како је вријеме да се стане уз Украјину, на чијој источној граници је Украјина нагомилала више од 100.000 војника.

Ово је вријеме у којем Американци желе што мањи ангажман своје војске ван граница САД, због чега је НАТО под притиском, а аутократске силе с експанзивним склоностима, попут Русије и Кине, понашају се све храбрије и то као савезници.

Ера Америке као суперсиле је на тесту широм света, наводи Си-Ен-Ен.


Источна Европа

Чак 30 година након распада Совјетског савеза, Русија војним маневрима посеже за Украјином, једном од својих бивших република.

Владимиру Путину нарочито сметаа пост-совјетско ширење НАТО-а. Бајденова администрација ставила је 85.000 америчких војника у стање војне приправности, како би одвратила Русију и увјерила чланице НАТО у одлучност Америке.


Западна Европа

Америчком утицају је потребна потпора. Како би ујединила НАТО против Русије, Америка игра улогу енергетског брокера који тражи гаранције о испорукама енергената с Блиског истока и из Азије како би отупила пријетњу Русије која је главни снабдјевач Њемачке природним плином.

 

Азија

Азија тестира аутономију Тајвана, острва које већ неко вријеме присваја своје ратне авионе у мисије у близини Тајвана. Највећи такав упад догодио се само дан након што је САД са Јапаном преместио флоту морнаричких бродова у Филипинско море у склопу војне вјежбе.

 

Блиски Исток

Базе америчке војске у Ираку и Сирији ове године су се нашле под нападом. Ове седмице америчке ракете Патриот су, у сарадњи с Уједињеним Арапским Емиратима, пресреле пројектиле јеменских побуњеника Хутија испаљене према ваздушној бази Ал-Дафра (УАЕ), у којој се налазе амерички војници.

Наравно, ту је и Иран. Након што је Америка под водством Доналда Трампа саботирала међународни договор о заустављању нуклеарне ескалације, Иран би могао да убрза свој пут према нуклеарном оружју.

 

Улога Америке

Све горе наведене ситуације нису од јуче, али питање које се све више намеће је какву ће улогу играти Америка. Тензије око Украјине сугеришу да противници САД-а осјећају слабост и виде простор за напредак.

"Изазови пред ауторитетом САД-а стижу тренутку кад у иностранству постоји опште раширена перцепција да Вашингтон више није она сила која је била у другој половинии 20. века", пише Си-Ен-Ен-ов аналитичар Ствиен Колинсон.

"Упркос увјеравањима Џоа Бајдена да се 'Америка вратила', хаотично повлачење из Авганистана прошле године отворило је питања америчке компетенције, али и посвећености. Амерички противници знају да су Американци исцрпљени у посљедњих 20 година рата у иностранству, што је фактор због којег би неки могли да калкулишу с тезом да би Вашингтон из политичкиг разлога могао посустати у испуњавању својих стратешких обавеза", додаје Колинсон.

 

Фактор звани Путин

Руски предсједник је директно или индиректно уплетен у сва та питања - од Украјине преко Сирије до Азије.

Иако нико са сигурношћу не зна шта тачно Путин жели. Али, Фиона Хил, стручњак за Русију која је својевремено радила за Бијелу кућу, за Њујорк Тајмс пише како зна тачно шта Путин жели, барем што се тиче Украјине: "Путин жели да исели Сједињене Државе из Европе".

Џил Доугерти, још један стручњак за Русију и бивша шефица московског дописништва Си-Ен-Ен-а, је сагласна. "Русија жели да поново одигра завршетак Хладног рата". У томе Путину помажу руски државни медији, који формирају ставове руске јавности.

Путин осјећа да је америчка моћ у силазној путањи, пише амерички The Hill. Путин "вјерује да се Америка тренутно налази у истој ситуацији као Русија након колапса Совјетског Савеза: ослабљена код куће и у повлачењу напољу".

На тензије око Украјине, пише Тхе Хилл, Америка треба снажно да одговори, јер ће тај одговор одјекнути свијетом.

Изазовом који је наметнуо НАТО-у, Путинова агресија у Украјини могла би да запријети "цијелом систему Уједињених нација и угрози аргументе који су гарантовали сувереност земаља чланица УН-а од Другог свјетског рата - нешто попут ирачке инвазије на Кувајт 1990. године, али на пуно већој размјери".

 

Запад није потпуно уједињен по питању Русије
 

Иако су геополитички улози високи, Путинов економски притисак успорио је стварање јединственог одговора Европе.

Како за Си-Ен-Ен Бизнис пише Ивана Котасова из Лондона, кључан фактор ове геополитичке кризе постао је гасовод Сјеверни Ток 2, који у Њемачку доводи руски плин и притом заобилази Украјину.

За разлику од осталих западних демократија, Њемачка није обећала да ће послати оружје у Украјину и још увијек се нећка о укључивању Сјеверног Тока у разговоре о санкцијама против Русије.

"С обзиром на то да је руски циљ продубити подјеле, Сјеверни Ток постао је средство разарања јединства Европске уније и НАТО-а", пише Кристине Берзина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана