Ко је челична Вајдел, жена која жели извући Њемачку из раља Брисела

Вељко Зељковић
Ко је челична Вајдел, жена која жели извући Њемачку из раља Брисела

Она је жена у странци у којој доминирају мушкарци. Живи са другом женом из Шри Ланке, са којом има двоје усвојене дјеце, али је окружена лидерима који заговарају традиционални породични модел. Политичарка је са простора некадашње Западне Њемачке, али води странку која је најуспјешнија и најутицајнија на Истоку.

Ради се о Алис Вајдел која је од стране своје партије АфД недавно изабрана да уђе у трку за мјесто новог њемачког канцелара на ванредним парламентарним изборима који би требало да се одрже у фебруару у овој европској земљи. 

У анкетама, уочи ових парламентарних избора, на питање кога би Нијемци највише вољели да имају за канцелара, на листи води управо Вајделова, којој је политички идол челична Маргарет Тачер. Ово је иначе први пут од оснивања АфД-а да је ова странка предложила кандидата за канцеларку.

КАРИЈЕРА

Ко је уопште она, какве политичке ставове заступа, за шта се залаже, те колико су њене шансе да у фотељи замијени садашњег канцелара Олафа Шолца? Да ли би могла да постане њемачка Маринле Пен, као етаблирана опозиција, или чак да дође на функцију попут италијанске Ђорђе Мелони?

Алис Вајдел, са надимком Лил, рођена је 1979. и одрасла је у Гитеслоу у Сјеверној Рајни-Вестфалији у западној Њемачкој.  Докторирала је економију. Прије него што је ушла у политику, радила је за моћног банкарског дива компанију "Голдман Сакс" и њихову испоставу у Франкфурту. Живјела је у Кини покушавајући да изгради међународну каријеру.

Одлуку да се врати у Европу и придружи АфД-у доноси 2013. а само четири године касније постаје шеф посланичке групе ове странке у Бундестагу. Према оцјенама појединих аналитичара она је постављена у врх странке да би поправила досадашњи негативни имиџ АфД-а, срушила врло често наметнуте стереотипе, те привукла бираче средње класе и то оне изван традиционалне десничарске базе.

Због тога не треба да чуде њене изјаве да је њена странка "конзервативна" и "либертаријанска". Вајделова је све само не конвенционални и атипични политичар. Не крије да жели да Њемачка поново буде у врху свијета, да врати посрнулу економију на прави пут, као и енергетску транзицију, али и да смањи имиграцију.

СТАВОВИ

Њен став је да странце треба прихватити само ако земљи доносе напредак, називајући избјеглице без квалификација и образовања посљедњим ексером у ковчегу њемачког социјалног система.Као и њена странка, жестоки је критичар Европске уније, до те мјере да чак најављује да ће се залагати за референдум о изласку из ове заједнице. Назвала га је "Дегзит".

Према њеном мишљењу њега би требало спровести уколико се испостави да реформа ове уније није могућа, а што прије свега подразумијева повратак суверенитета држава чланица ове заједнице, што укључује и ограничавање овлашћења Европској комисији.

Противи се и укидању готовине, а током кризе еврозоне позвала је економски слабе државе, као што су Грчка, Шпанија и Португалија, да напусте или буду избачене из еврозоне. Заговорник је да њемачка влада инвестира у, како их је назвала, специјалне економске зоне на Блиском истоку како би охрабрила образоване и квалификоване људе да остану у својим матичним земљама.

Такође сматра да Украјина не припада Европској унији, да би требало укинути санкције Русији, те престати финансирати рат на истоку. Заступа и став да Њемачкој не смије бити дозвољено да служи америчким интересима.

Оптужила је одлазећу њемачку власт на челу са Олафом Шолцом за "поданички" однос према САД, а као примјер истакла је уништење Сјеверног тока о коме нису смјели ни да говоре, а камоли да покрену истрагу.

ИСТРАЖИВАЊЕ

Институт за јавно мњење Њемачке (ИНЦА) урадио је недавно истраживање које је открило да би АфД на изборима могла доћи и до чак 30 одсто гласова. Главна опозициона снага у Њемачкој – ЦДУ/ЦСУ или кратко Унија, којој су анкете до сада давале предност и пројектовале подршку на 31 одсто гласова, тренутно има сигурну подршку око 22 одсто бирача и седам до осам одсто потенцијалних.

За странку Олафа Шолца, Социјалдемократску партију Њемачке (СПД), тренутно је спремно да гласа тек десет одсто Нијемаца. Истраживање показује да СПД има и највећи неискоришћени потенцијал - 22 одсто бирача могло би да гласа за социјалдемократе, али тренутно бирају неког другог.

Зелени би могли, према неким најцрњим прогнозама да освоје тек девет одсто, што би за странку био разочаравајући, а за њиховог кандидата за канцелара Роберта Хабека понижавајући резултат.

Потенцијално бирачко тијело Слободарске демократске партије Њемачке (ФДП) је три пута веће од тренутке подршке - додатних 14 одсто бирача могло би гласати за либерале, али то не чине. Могу да рачунају само на конзервативне гласаче, док на лијевој страни готово да немају шансе. У најгорем случају ФДП би могао да падне на два одсто што би значило потпуни губитак политичке релевантности.

Ови подаци показују да је под највећим притиском Унија, јер њихови бирачи лако могу да пређу код било које од преосталих странака. На танком леду је и СПД јер се за повјерење њихових бирача боре и Унија и Зелени. Док је кључни играч у њемачком политичком пејзажу АфД - има стабилну подршку и добро користи свој политички потенцијал.

ШАНСЕ ЗА ПОБЈЕДУ

АфД је иначе партија која је у посљедњих неколико година доживјела вртоглави политички успон у Њемачкој, оставарујући рекло би се историјске успјехе. Заузела је друго мјесто на европским изборима у јуну 2024. године, а пар мјесеци касније освојила је чак 33 одсто гласова на изборима у три источне регије државе, укључујући Саксонију.

Према истраживањима јавног мњења, да су директни избори за канцелара могући, 24 одсто Нијемаца би гласало за Вајделову. Посебну подршку, са чак 36 одсто гласова, ужива у источном дијелу Њемачке.

Поређења ради, лидер тренутно најјаче политичке снаге Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц има мање повјерења јавности - 20 одсто, а на истоку земље само 16 одсто. С обзиром на систем избора канцелара, њене шансе да преузме ову функцију готово да и нема, јер све остале странке одбијају сарадњу са АфД. Дешава се нешто слично као са партијом Маринле Пен у Француској. Вајделова је одлуку АфД-а да је номинује за кандидата за канцелара објаснила тврдњом да њена странка има право на власт, позивајући се на анкете.

Савјет Србији

Алис Вајдел, кандидат АфД за новог њемачког канцелара,није непозната на балканским просторима. Прије седам година појавила се на Београдском стратешком дијалогу гдје је савјетовала Србију да не улази у Европску унију. Она је том приликом истакла да је ЕУ нефункционална заједница, те да би евентуално приступање Србији донијело губитак суверенитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана