Сарајевски буновници

Буновни лијежу, а још буновнији устају. И тако сваки дан, преко тридесет година, од дана када је Алија Изетбеговић рекао: „Жртвоваћу мир за независну БиХ.“

Смјењују се на власти муслиманске, бошњачке политичке странке, али исто зборе - „агресија, етничко чишћење, геноцидна творевина, геноцидаши, државни парламент, државно министарство, државна имовина, државни суд, мањи ентитет, високи представник, бонска овлашћења, укинути име и Републику Српску, јер вријеђа осјећања Бошњака.“

Нема краја, па прије два дана муслиманска Алијина и Бакирова СДА захтијева „од Вијећа за имплементацију мира - ПИК-а и високог представника да коначно донесу одлуке о смјенама одговорних у структури власти из РС користећи овлашћења подржане на Бонској конференцији и тако зауставе нападе на уставни поредак БиХ и оружану побуну која угрожава мир и стабилност.

Такође, Главни одбор СДА позвао је на доношење коначне одлуке којом би Арбитражни трибунал Брчко дистрикт додијелио ФБиХ, на појачане санкције Додиковом режиму те повећано присуство ЕУФОР-а због заштите повратника и помоћи домаћим структурама у спровођењу Устава и закона и одржавању мира.

“ Тај прозвани ПИК као самоизабрано тијело самоизабраних земаља не постоји још од маја 2000. године, када се задњи пут састао у Бриселу, а на сајту „охр.инт“ пише „Арбитражно вијеће за Брчко (расформирано 1999. након објављивања коначне одлуке о статусу Брчког).“ У тим сарајевским главама као да нема мјеста за мир, сарадњу, међунационално уважавање, економски развој.

Пујдање ЕУФОР-а

Упорни су и покушаји буновника да уплету ЕУФОР у своје терористичке активности против Републике Српске, па расписујући потјерницу за предсједником Републике Српске, Народне скупштине и Владе, издају наредбу у којој пише: „Суд БиХ извршење ове наредбе повјерава Тужилаштву Босне и Херцеговине које ће одредити надлежне полицијске агенције за спровођење исте, уз асистенцију мисије ЕУФОР-а у Босни Херцеговини. Осумњичене је по проналаску и лишењу слободе потребно одмах спровести и довести пред Суд Босне и Херцеговине.Суд је става да би асистенција ЕУФОР-а била оправдана, с обзиром на смисао постојања његове мисије.“ Има тога још. Правно, мандат војног дијела мировне мисије у БиХ по Дејтонском споразуму, што је сада ЕУФОР, утврђен је Анексом 1-А Дејтонског споразума, и није „његов смисао“ да извршава наредбе „суда БиХ“. Анекс 1-А Дејтонског споразума као и свих других десет анекса, потписала је и Република Српска, дајући тиме мандат ЕУФОР-у.

Сада замислите, да вануставни „суд БиХ“ наређује ЕУФОР-у да хапси предсједнике Републике Српске, Народне скупштине и Владе, највише функционере даваоца мандата ЕУФОР-у. Било би прилично опасно да се команда ЕУФОР-а упецала на такву будалаштину. Наравно, сарајевски буновници не одустају, па тако Сафет Мушић, „експерт за сигурност“ на ТВ Н1 каже: „ЕУФОР се показао као недорастао овој ситуацији. У случају потребе за неким војним акцијама мислим да би у том сегменту прије реаговао или требало да реагује НАТО него ЕУФОР. НАТО има све инструменте на располагању.“

Пошто ни НАТО неће никога хапсити, остаје да се буновници уздају у удружене свемирске снаге марсоваца и клингонаца. Мандат ЕУФОР-а обухвата обавезу из члана 1.2.а) Анекса 1-А која гласи: „Ниједан ентитет не смије пријетити или употријебити силу против другог ентитета, а ни под каквим околностима оружане снаге једног ентитета не смију улазити на територију другог ентитета или боравити на њему без сагласности владе тог другог ентитета и Предсједништва Босне и Херцеговине.“ Управо се ово десило када су инспектори СИПА (повезани са муслиманском страном у грађанском рату у БиХ), у Источном Сарајеву, у Републици Српској, покушали ухапсити Милорада Додика, по наредби „суда БиХ“.

Припадници СИПА Зијад Ланџо, осумњичен за ратне злочине у Коњицу, Елвир Адемовић, брат Кемала Адемовића, директора муслиманске обавјештајне службе АИД, вјероватно наоружани, ушли су на територију Републике Српске, која је законом забранила дјеловање СИПА на својој територији и тиме њене припаднике означила као оружане снаге ван Републике Српске. Још нешто је важно. Очигледно да у СИПА постоје одметнуте муслиманске структуре, које су без наредбе директора или његовог замјеника које СИПА сада нема, без знања српских кадрова у СИПА који кобајаги чине руководећи тријумвират који није именован по закону, уз одбијање хрватских кадрова, спровели самовољну акцију у Источном Сарајеву, чиме су грубо прекршили Анекс 1-А), али и Устав БиХ у коме стоји иста забрана. Влада Републике Српске, а ни Предсједништво БиХ нису дали сагласност за дјеловање СИПА као наоружане силе која није оружана снага Републике Српске.

Због тога, ЕУФОР по обавези из Анекса 1-А) треба ставити под појачани надзор дјеловање припадника СИПА, а најсигурније би било суспендовати ту вануставну агенцију. Да поменемо да је то једна од наметнутих агенција коју је високи представник Педи Ешдаун 2002. године формирао као „државну агенцију за информисање и заштиту“, без полицијских овлашћења, да би убрзо додао и то, па је то постала „државна агенција за истраге и заштиту“, као једна од бројних служби без основа у Уставу БиХ. Њен назив је скраћеница од енглеског назива S(tate) I(nvestigation) P(rotection) А(gency, иако енглески није ниједан од званичних језика у БиХ.

Твор и хијена

Највећу послијератну кризу у БиХ направили су удруженим дјеловањем бивши клинтонско-бајденовски амбасадор Мајкл Марфи и Кристијан Шмит, нелегални високи представник који није изабран по Анексу 10. Дејтонског споразума, већ вољом неколико западних амбасадора у Сарајеву, на приједлог Њемачке. Шмит нема обавезну потврду од Савјета безбједности УН, али му то не смета да се понаша као диктатор и колонијални управник БиХ. Смрад који је остао иза Марфија још жестоко опија буновно политичко Сарајево.

Иако је криза настала дјеловањем нелегалног Кристијана Шмита, подржаног од Марфија и других западних амбасадора, сада у Сарајеву сви бјеже од тога. Важно је само хорски давати подршку „државним органима“ у прогону три српска лидера, заправо прогону Републике Српске. Тако и муслимански реис ефендија Хусеин Кавазовић говорећи на Сабору Исламске заједнице, каже: „Суочени смо с чињеницом како је нападнут уставно-правни поредак Босне и Херцеговине, брутално и јавно, упркос опћој савременој политичкој пракси демократског свијета. Ипак, увјерен сам како ће Босна и Херцеговина и ову кризу превазићи и да ће њени рушитељи бити поражени.“

А Кристијан Шмит још их онако хињски напуцава: „Домаће институције имају и средства и чврсту подршку међународне заједнице да ријеше ово неприхватљиво кршење Дејтонског споразума. Захваљујем се и одајем признање државним институцијама које подржавају владавину права и брину за безбједност свих грађана у БиХ. Имам непоколебљиво повјерење у способност државних институција БиХ да дјелују“.

Владавина права није провођење Шмитових одлука, јер то нису закони БиХ које по Уставу БиХ може доносити искључиво Парламентарна скупштина и то само за оне надлежности које су Уставом БиХ дате БиХ. Шмитове одлуке су ругање владавини права и спрдање са суверенитетом БиХ као чланицом УН. „Домаће институције“ као што су „тужилаштво и суд БиХ“, али и СИПА, немају уставни основ за постојање, јер су наметнуте вољом и снагом тзв. међународне заједнице која путем високих представника, Уставног суда БиХ и спреге троје страних судија и двоје бошњачких, као и вануставног бе-ха правосуђа, влада Босном и Херцеговином без икакве одговорности.

Паралеле 11. септембра

„Суд БиХ“ је 2023. године, 11. септембра (дан рушилачког напада босанских муџахедина на САД), потврдио оптужницу „тужилаштва БиХ“ против Милорада Додика због извршења кривичног дјела непоштовање одлука Кристијана Шмита. Паралела са 11. септембром, даном највеће америчке трауме није случајна. Тог 11. септембра 2001. године, срушен је мит да су САД нерањиве на свом простору, о крају историје и апсолутној моћи и недодирљивости највеће свјетске силе.

Босански 11. септембар срушио је бошњачко увјерење да БиХ мора постојати по сваку цијену, понижавањем Републике Српске, отимањем њених дејтонских надлежности, суђењима углавном Србима за ратне злочине, стварне и измишљене, а онда и прогоном највиших српских функционера зато што су поштовали своје уставне обавезе. Хрвате су већ раније уз помоћ „међународне заједнице“ ставили под своје, непрестано их прегласавајући у Парламенту и Влади Федерације БиХ, уз срамно четвороструко бошњачко бирање Жељка Комшића, њиховог јастреба за „хрватског члана“ Предсједништва БиХ. Потврђивањем оптужнице против Додика, кренуло је и парање задњег реда босанске одавно дроњаве поњаве. Тиме је муслиманско „државно правосуђе“ настало по турском принципу - кадија те тужи, кадија ти суди, покренуло завршну активност распада антидејтонске БиХ.

Кристијан Шмит као криминална штеточина и самозвани нелегални високи представник својом одлуком измислио је посебно кривично дјело назвавши га „Члан 203а) Кривичног закона БиХ“. У својој одлуци написао је: „Закон који слиједи и који чини саставни дио ове одлуке“ не помињући да његов измишљени члан 203а) постаје дио Кривичног закона БиХ. „Суд БиХ“ је Милораду Додику и Милошу Лукићу судио супротно члану 3. Кривичног закона БиХ у коме пише: „Кривична дјела и кривичноправне санкције прописују се само законом.

Никоме не може бити изречена казна или друга кривичноправна санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна.“ Законе у свим земљама доносе парламенти, тако је и по Уставу БиХ, па „суд БиХ“ примјеном Шмитове одлуке није могао ни судити, а поготово не и осудити Милорада Додика.

Зато је суђење Додику био очигледан удар на уставни поредак Републике Српске који је Додик као предсједник Републике поштовао извршавајући своју уставну обавезу потписивања указа за законе које је донијела Народна скупштина Српске по својој уставној надлежности. Истовремено, то је био и удар на уставни поредак БиХ, јер је Устав Српске усаглашен са Уставом БиХ и тиме дио уставног поретка БиХ. Од тог 11. септембра 2023. прошла су 594 дана, а надлежно Тужилаштво Републике Српске, сном мртвијем спава.

Опет се питам - зашто?

Зашто надлежно Тужилаштво Републике Српске иако му је законска дужност да штити уставност и законитост, није покренуло никакав поступак због рушења уставности Републике Српске, а тиме и БиХ, против евидентних починилаца из вануставног „тужилаштва и суда БиХ“. Да је Тужилаштво Републике Српске било како реаговало, да ли би било оптужница и потјерница против предсједника три најважније државне институције Републике Српске? Онда сарајевски буновници не би сваки дан говорили о њима као „бјегунцима од правосуђа“ и вребали на сваки њихов корак. Садашња ситуација је производ не само политичког Сарајева, већ и правосуђа Републике Српске отетог од њеног уставног система, али и од уставног поретка БиХ, кроз наметнути Високи судски и тужилачки савјет БиХ као и „суд и тужилаштво БиХ“.

Није онда чудо што је „тужилаштво БиХ“ охрабрено нечињењем „колега“ из Тужилаштва Српске, навалило на најважније институције Републике Српске - Народну скупштину, Владу и поново на предсједника, оптужујући их за напад на уставни поредак БиХ опет по Шмитовом члану 203.а) непостојећег у Кривичном закону БиХ, већ само у Шмитовој одлуци о наметању. Да ли је тиме Тужилаштво Републике Српске очигледним нечињењем, постало саучесник вануставног „тужилаштва и суда БиХ“ у рушењу уставног поретка Републике Српске и БиХ?

Марш тамо!

Кад год чујем или прочитам да оптужују Републику Српску да крши Дејтонски споразум и уставни поредак БиХ, кажем - МАРШ ТАМО! Зато што не наводе који то члан и који дио Дејтонског споразума крши Република Српска, њена Народна скупштина, предсједник и Влада. Разумљиво што не наводе, јер нема тог члана који кршимо. Најчешће такве оптужбе долазе од политичког Сарајева - странака, медија, исламских поглавара, невладиних организација, практично свих. Ријетки су отуда гласови разума који су спремни изложити се говору мржње који их оптужују да су на страни „геноцидаша“.

А тек странци, било они на служби у западним амбасадама, Канцеларији Европске уније, ОЕБС-у, разним посјетиоцима који себе сматрају позваним да пресуђују без доказа и да уводе свакојаке санкције. Ради се о опасним људима који су у служби заваде и паљења ватре ионако вјековно супротстављених народа и религија.

На крају да не заборавимо - за мене, за нас, Европа бијаше ријеч која лаже. А тек онај њихов специјални представник Луиђи Сорека који дува у исту тикву са Кристијаном Шмитом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.