Царински и трговински ратови немају побједника

Најава САД-а о повећању царина за готово све трговинске партнере пркоси глобалним трендовима, пријетећи стабилности међународног политичког и економског поретка

I Недавно су Сједињене Америчке Државе увеле царине свим својим трговинским партнерима, укључујући Кину, под разним изговорима. Ово озбиљно нарушава легитимна права и интересе свих земаља, озбиљно крши правила Свјетске трговинске организације (СТО), озбиљно подрива мултилатерални трговински систем заснован на правилима и озбиљно нарушава глобални економски поредак.

Недавни извјештај Свјетске трговинске организације указује да је због америчких царина прогноза раста глобалног БДП-а за ову годину ревидирана наниже, са 2,8% на 2,2%, а глобални обим робне трговине би се могао смањити за 1,5%.

Генерална директорица ММФ-а Кристалина Георгиева, предсједник Свјетске банке Аџај Банга и предсједавајући Одбора гувернера система америчких федералних резерви Џером Пауел упозорили су на потенцијалну штету ових царина.

Оно што је понајвише забрињавајуће, је то да ће високе царине додатно проширити глобалне разлике у богатству, при чему ће рањиве и неразвијене земље сносити највећи терет.

Акције САД пркосе темељним економским принципима и тржишним правилима, занемарују уравнотежене резултате постигнуте мултилатералним трговинским преговорима и занемарују чињеницу да су САД већ дуго убирале значајне користи од међународне трговине. У суштини, ово је тежња за “Америком на првом мјесту” и “америчком изузетношћу”—покушај да се сруши постојећи међународни поредак путем царина и служи хегемонистичким интересима САД на рачун легитимних права земаља широм свијета. Такво понашање ће се сигурно суочити са широким противљењем међународне заједнице.

Економска глобализација је објективни услов развоја друштвене продуктивности и неизбјежан резултат технолошког напретка. Свијет не може и не треба да се врати у еру међусобне изолације или да се врати закону џунгле. Недавно је постао виралан видео економисте Милтона Фридмана, у којем он користи примјер једноставне оловке – произведене у сарадњи хиљада људи из различитих земаља – да илуструје предности глобалне сарадње у индустријском ланцу.

Точкови историје се не могу преокренути. Умјесто тога, требали бисмо подржавати принципе опсежних консултација, заједничког доприноса и заједничке користи, придржавати се истинског мултилатерализма и колективно се супротставити свим облицима унилатерализма и протекционизма.

II        Кина се не боји трговинског или царинског рата. Превелики намети у САД-у на кинеску робу деградирали су се у бесмислене нумеричке игре.

Нема побједника у царинском или трговинском рату. Кина не жели да учествује у таквим сукобима, али се не плашимо да то учинимо. Свијет је јасно увидио да је непромишљено наметање царина од стране САД-а погрешан пут, док су кинеске чврсте противмјере исправан правац акције – не само да бранимо своја права већ и да подржавамо глобални мултилатерални трговински систем, правила Свјетске трговинске организације и међународну правичност и правду.

Кина је древна цивилизација и нација бонтона и пристојности. Притисак, пријетње и присила нису прави начини за сарадњу с Кином. Развој Кине увијек се ослањао на самопоуздање и напоран рад. Никада нисмо зависили од ничијег доброчинства, нити се плашимо неправедне супресије. Логика насилника је да плијене слабе и да се боје јаких – гдје моћни сједе за „столом”, а рањиви завршавају на „менију”. Што више неко прави компромис, више ће бити искоришћен. Кинески народ не тражи невоље, али ми од њих ни не бјежимо.

Историја је доказала да у царинским и трговинским ратовима нема побједника. Америчке неселективне царине штете и себи и другима, а крајње посљедице сносиће само САД. Smoot-Hawleyjev закон о царинама из 1930. године већ је једном гурнуо свијет у трговински рат, што је довело до пада америчког извоза од 61% до 1933.године у поређењу с 1929. годином и смањења глобалне трговине од 66% од 1929. до 1934. године, убрзавајући Велику депресију.

С обзиром на то да америчка роба која се извози у Кину према садашњим нивоима царина није прихваћена на тржишту, занемарићемо “бесмислене игре бројевима”. Међутим, ако САД инсистира на даљњем кршењу легитимних права и интереса Кине, Кина ће одлучно подузети противмјере и спровести то до краја.

III       Кина посједује пуни капацитет и самопоуздање да издржи утицаје трговинског рата

Кинеска економија је усидрена на стабилним темељима, разноврсним предностима, снажној отпорности и огромном потенцијалу. С једне стране, кинески производни сектор је у укупној скали већ 15 година узастопно на првом мјесту на глобалном нивоу, с производњом која премашује укупну производњу САД-а, Јапана и ЕУ. Са популацијом већом од 1,4 милијарде, кинеска демографија средње класе надмашује цјелокупну популацију САД-а, а њена урбана популација је три пута већа од америчке. Кинеско тржиште је огромног обима и има добар потенцијал раста. Има доста простора и за улагање и за потрошњу, што је довољно да подржи одрживи развој кинеске економије.

С друге стране, Кина је постала кључни трговински партнер за више од 150 земаља и регија, изграђујући разнолику тржишну структуру. У првом тромјесечју ове године кинески извоз у партнерске земље “Појаса и пута” порастао је за 7,2% у поређењу са претходном годином, при чему увоз и извоз робе чине више од 50% укупне трговине. Значајно је да је удио САД-а у глобалном увозу робе пао на 13%, док је кинески извоз у САД пао на 14,7% од укупног извоза у 2024. Кина је потпуно самоувјерена и способна да издржи утицаје овог трговинског рата.

Америчка предузећа тренутно имају значајне интересе у Кини, више од 70.000 америчких предузећа која овдје послују, а извоз у Кину подржава 930.000 радних мјеста у САД.

Извјештај Америчке привредне коморе у Кини открива да 53% америчких компанија у Кини планира да повећа улагања у 2025, а већина сматра да се инвестиционо окружење у Кини побољшало у 2024. години. Ако САД инсистира на одвајању од Кине, то је одвајање од будућности и могућности. Америчка влада настоји “учинити Америку поново великом” путем царина, али резултат би умјесто тога могао бити “учинити Америку поново изолованом”.

Без обзира на то како се међународно окружење мијења, Кина, као друга највећа свјетска економија, наставиће да слиједи висококвалитетни развој и унапређује отвореност високих стандарда. Пружаћемо руке, а не стискати шаке; рушити зидове, а не градити баријере; спајати, а не раздвајати. Кина се залаже за дијељење развојних прилика са свим нацијама и постизање сарадње у којој сви побјеђују.

IV      У поређењу са САД-овом злоупотребом хегемоније и поремећајем свјетског поретка, Кина је предузела чврсте мјере за обрану међународног поштења и правде те глобалног политичког и економског поретка

Када су САД наметнуле “реципрочне царине” државама широм свијета, Кина је заговарала политику “нулте царине” како би подстакла заједнички просперитет. Од 1. децембра прошле године Кина је одобрила 100% третман нулте тарифе свим најмање развијеним земљама (LDC) које одржавају дипломатске односе с Кином, поставши прва сила у развоју и велика глобална економија која је спровела такву мјеру. Кинески потрошачи сада уживају у природној гуми по нижој цијени из Лаоса, меду из Танзаније и јагњетини с Мадагаскара, док истовремено подстичу индустријски развој у партнерским земљама, побољшавају локалне изворе за живот и умањују неједнакости у глобалном развоју – што је доказ улоге Кине као одговорне велике земље.

Док САД подижу зидове да протјерају мигранте и изолују се, Кина поједностављује прекограничну мобилност и његује пословно окружење свјетске класе. До данас, Кина је имплементирала једнострану безвизну политику за 38 земаља и продужила изузеће од транзитних виза на 240 часова за 54 земље, с плановима да даље прошири свој “безвизни круг”. У новембру прошле године Кина је увела своју најновију листу негативних страних улагања, смањивши рестриктивне мјере са првобитних 93 на 29 ставки, укључујући потпуно уклањање ограничења у производном сектору – сигнализирајући континуирано снижавање баријера и смањење листе искључења. Неумољивим отварањем на високом нивоу, Кина гради мостове међународне сарадње и учвршћује свој статус главног избора за глобалну сурадњу.

Док се Америка фиксира на извлачење глобалних “дивиденди”, Кина даје приоритет иновацијама вођеним умјетном интелигенцијом и побољшању потрошње. Колумнист Њујорк Тајмса, Томас Фридман, примијетио је да, док је Трампова стратегија “Дана ослобођења” удвостручење царина, кинеска “стратегија ослобођења” је отварање више истраживачких паркова и удвостручење иновација вођених вјештачком интелигенцијом.  Кинеска надмоћ у производњи не произлази само из ниских трошкова, већ и из бржих, паметнијих и све више интегрисаних AI производних могућности, стварајући модел раста потакнут и домаћом потражњом и иновацијама. Он је отворено рекао “видио сам будућност свијета у Кини”. Што се тиче повећања потрошње, кинеска влада је у јануару ове године увела више политика субвенција: до 15% попуста на нове паметне телефоне, таблете и паметне сатове; 2.000 RMB субвенција за програме замјене уређаја; и 20.000 RMB подстицаја за замјену возила–убризгавање свјежег замаха домаћој потражњи уз постављање чврстих темеља за одрживи економски раст.

V       Кина и ЕУ су велике свјетске економије. Билатерална сарадња за уношење веће стабилности и сигурности у свјетску економију и трговину

Недавно је кинески министар трговине господин Ванг Вентао разговарао с гостујућим европским комесаром за трговину и економску сигурност Марошем Шефчовичем. Двије стране разговарале су о питањима као што су ЕУ анти-субвенцијски испитни поступак о кинеским електричним возилима и кинеској антидампиншкој истрази о ракија у ЕУ. Поновно су потврдили своју преданост правилном рјешавању економских и трговинских разлика кроз дијалог и савјетовање, у складу с важним консензусом који су постигли лидери Кине и ЕУ. Обје су се стране сложиле брзо поново започну преговоре о цјеновним обавезама за случај антисубвенције електричних возила, с циљем стварања повољног окружења за побољшана улагања и индустријску сарадњу између кинеских и европских предузећа.

Као друга и трећа по величини свјетска економија, Кина и ЕУ заједно чине више од једне трећине глобалног БДП-а и више од четвртине глобалне трговине. Обје стране су чврсте присталице економске глобализације и либерализације трговине, као и чврсте присталице Свјетске трговинске организације. У садашњим околностима, Кина и ЕУ ће заједно подржавати мултилатерални трговински систем заснован на правилима, придржавати се либерализације и олакшавања трговине и убризгати већу стабилност и сигурност у свјетску економију и глобалну трговину. Кина је спремна да ради са међународном заједницом, укључујући ЕУ, на јачању комуникације и координације, дијељењу развојних могућности, проширењу отворене сарадње и постизању обостране користи. Циљ нам је не само да заштитимо своје интересе, већ и да заједнички бранимо правила међународне трговине и правичност и правду.

VI      Кинеска врата за дијалог остају отворена, арогантно држање САД-а поткопава равноправне преговоре

Коментари америчких званичника о “кинеском сељаку” одражавају незнање и предрасуде према Кини. Врата Кине за дијалог са САД остају отворена, али то захтијева да САД да одустану од свог арогантног и непоштивајућег става- њихови поступци не одражавају спремност да се укључе у озбиљан дијалог. Ако се САД истински желе укључити, морају приступити дијалогу с Кином у духу једнакости и поштовања, утемељеног на чињеницама и практичности. Позивамо САД да исправе свој погрешан приступ, да раде са Кином на заједничком циљу и придржавају се начела узајамног поштовања, мирног суживота и сарадње у којој сви побјеђују. Само кроз дијалог и консултације разлике се могу исправно ријешити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.