Србија: Све што се заради оде у стомак

То је показала анализа потрошње у 2018. коју је урадио Републички завод за статистику.

У земљама ЕУ ситуација је другачија, па највећи дио буџета домаћинства троше на режије.

- За четворочлану породицу потребно је најмање 45.000 - 50.000 динара (750 - 830 КМ) да би се то сматрало да је храна. Огроман део оде на храну. Пензије су мале, а храна је скупа - кажу грађани.

Утисак је да се троши много више него што кажу подаци Завода за статистику. Неким грађанима храна “узима” скоро цијели буџет, а други на храни штеде. 

- На храни највише можете да уштедите, просто узмете јефтинију храну, а комуналије су, у ствари, највећи проблем - кажу други.

Према званичним подацима, на храну се у Србији троши трећина просјечног кућног буџета.

- То је тај неки број од 22.000 до 23.000 месечно (око 390 КМ). Просечним домаћинством се сматра оно са три члана. То значи да мало више од 700 динара дневно одлази на храну - каже Дејан Гавриловић из организације потрошача “Ефектива”.

Грађани Србије ипак много мање новца издвајају за храну од грађана Европске уније. У ЕУ је на храну у просјеку у прошлој години трошено 1.800 евра по становнику, а у Србији 926 евра.

На храну су мање трошили само становници Бугарске и Турске.

- Ти подаци могу да кажу колико имамо низак стандард. Али, исто тако, потребно је нагласити да су одређени трошкови у другим земљама драстично већи, а то су трошкови становања, комуналија, пореза - каже новинар Душан Стојаковић.

Осим на храну, велики дио средстава троши се на становање и гријање као и за транспорт.

Тако за режије у Србији потроше неких 16,7 одсто или нешто више од 10.000 динара, за транспорт нешто мање од шест хиљада, а одјећу и обућу око 3.500 динара у просјеку. Најмање се троши на културу и образовање, укупно око 4.000 динара по домаћинству

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.