Поворка сјећања у Београду за крај снимања филма о Зорану Станковићу

Бојић је на конференцији за новинаре у Удружењу новинара Србије /УНС/ у Београду рекао да ће у недјељу, у ствари, бити снимљена посљедња масовна сцена филма "Свједок", а да ће тог дана у Београд стићи 30 аутобуса из више од 20 општина и градова из Републике Српске.

"Позивам све људе који су у могућности да тај дан дођу у Београд, који осјећају и захвалност према доктору Станковићу и свему оном што је урадио и који осјећају трагедију нашег народа. Да прошетамо, да будемо дио једног, увјерен сам, величанственог догађаја који ће показати величину нашег страдања и да нисмо заборавили све оно што је доктор Станковић урадио и да нисмо заборавили наше жртве", поручио је Бојић.

Он је навео да очекује да "Свједок" пред публиком буде наредне године, а да ће му посебну вриједност дати архивски материјал и необориве чињенице о српском страдању. Бојић је напоменуо да је у снимању филма до сад учествовало око 7.000 људи, не статиста и оних који су за то плаћени, већ људи који су доминантно изгубили неког у рату.

"На тај начин и учествовањем у филму се одаје почаст доктору Станковићу. Ове заиста импресивне сцене показују захвалност оном што је урадио. Идеја је да све те људе доведемо у Београд. Да све те колоне које смо досад снимали на пет локација у Српској спојимо у једну колону српског страдања и да та колона дође на мјесто гдје је предвиђено", рекао је Бојић.

Према његовим ријечима, ово јесте снимање филма, али је прије свега и један историјски догађај и људски подухват за све који у њему учествују. Марина Станковић је рекла да ће у недјељу на гробу свог супруга Зорана у Алеји залужних грађана на Новом гробљу дочекати колоне оних који ће доћи да му одају почаст и да ће им она и њена дјеца пружити руке, али да зна да ће њима у ствари недостајати Зоранове руке.

"Ја доживљавам велику тугу, моја деца, моји унучићи и сада треба дочекати све оне људе, после толико година, који ће бити у тој колони сећања, који ће носити слику свог страдалог, а ми смо њега изгубили. Њима требају његове руке јер су оне задње додирнуле тело њиховог вољеног, њима треба он", навела је Станковићева. Она је рекла да се осјећа чудно, али да ће покушати да своју "улогу" одигра онако достојанствено као што је њен супруг то волио и да њиховој дјеци и унуцима остане нешто што као мали нису могли да схвате, а то је шта њихов отац ради.

"Да им остане један призор који говори о његовом раду и да се поносе, баш онако као што сам ја поносна", истакла је Станковићева. Она је напоменула да њен супруг није завршио започету књигу о страдању Срба, али да је његов докторат, у ствари, једна велика књига која садржи статистичке податке и сва дешавања "од места до места, од гробнице до гробнице, од човека до човека".

"Сама недеља ће бити јако тешка. Надам се да негде горе може да види и ослушне ова наша срца. Једно је што нас спаја - њихова туга, после толико година и наша туга", нагласила је Станковићева и захвалила за пројекат чија је реализација почела док је њен супруг био жив. Она је поручила да се нада да ће људи бити захвални, као и саме породице из Републике Српске, те да ће народ у Србији знати да поштује и погледа све то када се буде емитовало.

"Без обзира на период који је прошао бол је бол, туга је туга, сећање је сећање, али једно је што је истина и само истина", додала је Станковићева. У Београд у недјељу, 22. маја, треба да стигне тридесетак аутобуса из више од 20 општина и градова из Републике Српске.

Предвиђено је да се код Вуковог споменика у 12.30 часова формира колона сјећања која ће се упутити ка Новом гробљу и Алеји заслужних грађана, гдје је гробно мјесто доктора Зорана Станковића.

Станковић је био специјалисте судске медицине са Војномедицинске академије који је током ратног периода урадио више од 7.500 обдукција на више од 50 масовних гробница и стратишта српског народа. Филм о њему се реализује у копродукцији РТРС-а и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.