Особа која је направила инцидент са усташком поруком на мајици у Окучанима кривa за смрт шест Срба

Г.С.
Особа која је направила инцидент са усташком поруком на мајици у Окучанима кривa за смрт шест Срба

Први човјек хрватског Удружења специјалне полиције Зоран Марас, који је током прославе “Бљеска”, носио мајицу “За дом спремни”, због чега је предсједник Хрватске Зоран Милановић напустио ову манифестацију, чак четири пута је процесуиран за ратни злочин, да би послије 20 година суђења на крају био ослобођен због процедуралних разлога.

Ово откривају “Новости” из Загреба, гласило Српског националног вијећа. У тексту “Обратни злочинци” наводи се да је Зоран Марас један од предводника нових протеста војних ветерана у Вуковару који критикују државне институције због непроцесуирања масовних злочина над Хрватима у овом граду, током рата и сам је учествовао у догађајима у Бјеловару, који су 1991. године довели до ликвидације шест војника и покушаја убиства једног цивила.

“Изгледа да Марас једино не воли да прича о својој улози у правосудном случају, у којем је најпре био осуђен због ратних злочина, па касније ослобођен. Начин на који је тај злочин извршен незапамћен је чак и за хрватске прилике, јер ни овде није било најједноставније одвести групу људи из полицијског притвора, стрјељати их и проћи некажњено”, стоји у овом тексту.

Директор ДИЦ Веритас Саво Штрбац каже за “Вести” да је случај убиства војника у Бјеловару један од најмонструознијих током рата, додајући да је Марас доживио судбину многобројних “хрватских хероја”.

“Од укупно 3.600 процесуираних пред хрватским правосудним органима, тек 108 су били Хрвати оптужени за злочине над Србима. Од тог броја свега трећина је осуђена. Остали су ослобођени због недостатка доказа или из других разлога”, истиче Штрбац и подсјећа да не постоји ниједна осуђујућа пресуда за злочине почињене током “Бљеска” и “Олује”, а да је у оним случајевима гдје је била заинтересована и међународна заједница попут Медачког џепа правда такође дијељена селективно и то, углавном, уз симболичне пресуде.

“Не постоји случај убиства или другог ратног злочина над Хрватима, а да није процесуиран. Истовремено, када је ријеч о српским жртвама, хрватско правосуђе не прати тај паритет. Чак и када дође до пресуде то су углавном минималне казне због учешћа оптуженог у домовинском рату или добијеног ордења. Мирко Норац, осуђен због убистава Срба у Госпићу и Медачком џепу, у затвору је завршио факултет, тамо се оженио, добио дете… На његовој свадби је био крем политичког и културног живота. Мерчеп је због истих кривичних дјела један дио казне провео у термалној бањи… Тих примјера има колико хоћете”, наводи Штрбац, истичући да онда никога не треба да изненађује ни то што се на државним манифестацијама појављују Зоран Марас и слични мрачни типови, умијешани у злочине над Србима, за које их више нико ништа и не пита.

Промијењена оптужница

Злочин за који је Зоран Марас првобитно био осуђен на три године затвора одиграо се на самом почетку рата у Хрватској, почетком октобра 1991. године, након што су хрватске снаге успјеле да преузму контролу над бјеловарском касарном. Тада су дио заробљених припадника ЈНА и један српски цивил завршила у бјеловарској полицијској станици.

Непобитно је утврђено да су у ноћи између 3. и 4. октобра тројица маскираних припадника специјалне полиције преузела те заробљенике, који су касније убијени. Мада је утврђено да је међу тим специјалцима био и Зоран Марас, због чега је првобитно оптужен за злочин против човјечности, тужилаштво га је на крају теретило само за “одвођење групе људи”, али не и за њихово убиство.

Предсједник Веритаса Саво Штрбац каже да је Саво Ковач једини преживио стрељање, касније био свједок тужилаштва.

“Због огромног притиска и претњи Ковач је на крају на суду рекао да је све заборавио”, каже Штрбац.

Срамота за правосуђе

Зоран Новаковић, адвокат који је у поступку против Мараса заступао породице жртава, рекао је за “Новости” да су током истраге почињене бројне неправилности – од уклањања доказа до нестанка свједока Милорада Ђорђевића, чије тијело до данас није пронађено.

Истовремено, Новаковић каже да је из судског списа видљиво да је током предистражног и истражног поступка било опструкција и притисака на полицијске истражитеље како се убице никад не би пронашле.

“Овај случај представља велику срамоту за хрватско правосуђе, јер се поступак водио читавих 20 година, што према европским стандардима представља неефикасно поступање, да би оптужени на крају били ослобођени само због тога што оптужница наводно није била исправно написана, мада сматрам да је и таква била подобна за осуђујућу пресуду”, увјерен је Новаковић. (vesti-online.com)

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана