Манастир Ђурђеви ступови је пет пута спаљиван и обнављан

Танјуг
Манастир Ђурђеви ступови је пет пута спаљиван и обнављан

БЕРАНЕ - Манастир Ђурђеви ступови код Берана, у којем се одржава церемонија устоличења изабраног митрополита будимљанско-никшићког Методија, је споменик државе Немањића и имао је капиталну улогу у очувању националне свијести, јединства српског народа и ширењу културе на простору сјевера Црне Горе.

Подигнут је 1213. године и задужбина је господара Будимља, жупана Стефана Првослава, сина Великог жупана Тихомира, а синовца Стефана Немање.

Године 1219. у Ђурђевим Ступовима је Свети Сава основао једну од првих седам епископија - четврту по реду, о чему се у запису каже: “Четвртаго владику постави Свети Саво у Будимљу у храм Светога Георгија”.

Захваљујући улози Будимљанске епархије, све до половине XVII вијека на овим просторима није било исламизирања становништва.

Ђурђеви ступови познати су и по томе што је у њима 1857. године донијета одлука о уједињењу Васојевића са Црном Гором.

Један је од манастира у Црној Гори који су у прошлости имали улогу духовног центра ослободилачке борбе против турских освајача.

Од 2001. године, манастир је сједиште Епархије будимљанско-никшићке. По устројству је мушки општежитељни манастир.

Црква је посвећена Св. великомученику Георгију.

Манастир је у прошлости пет пута спаљиван и разаран, али исто толико пута и обнављан.

Манастир је почетком августа 2013. обиљежио осам векова постојања, а покојни митрополит Амфилохије је тада рекао да тај црквени комплекс показује вриједност задужбине Немањића и вјере народа у хришћанске светиње.

“Манастир је носио крст, који је и носио народ овог поднебља. Распеће народа кроз вијекова је било и распеће манастира. Ђурђеви ступови су пет пута рушени и паљени за вријеме турске окупације”, подсјетио је тада митрополит Амфилоије.

Тадашњи предсједник Црне Горе Филип Вујановић је казао да је манастир Ђурђеви ступови симбол слободе, а тиме што је пет пута обнављан послао је вјечну поруку неуништивости.

“Манастир је и симбол културне вриједности овог краја Црне Горе, као и везе са осталим дијеловима наше државе”, рекао је Вујановоић и истакао да “манастир носи и симболику блискости Србије и Црне Горе, односно два стара и братска народа срског и црногорског”.

Тада епископ Јоаникије, који је до избора за митрополита црногорско-приморском у манастиру столовао двије деценије, рекао је да је мало манастира који су у прошлости страдали као што је Ђурђеви ступови, али је његова величина у томе што је сваки пут поново обнављан.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана