Институционална и политичка криза у Црној Гори – шта може Скупштина, а шта предсједник

ГС
Foto: Анадолија

ПОДГОРИЦА - Послије неуспјеха иницијативе предсједника Мила Ђукановића да се скрати мандат парламенту, у Црној Гори се очекује почетак процедуре по приједлогу парламентарне већине да се утврди да ли је Ђукановић повриједио Устав, а онда и за његово разријешење.

Предсједница Скупштине је тај приједлог вратила на дораду, а у међувремену се наставља избор судија Уставног суда, који тренутно нема кворум за одлучивање.

Коалиције и партије побједнице на изборима прије две године, по свему судећи, не одустају од захтјева за разрјешење предсједника Ђукановића, и свог приједлога за излаз из политичке и институционалне кризе у Црној Гори.

Владимир Добричанин, посланик Уједињене Црне Горе каже да је најдемократскији начин изласка из кризе да владу формира парламентарна већина која је предложила лидера Демоса Миодрага Лекића за мандатара.

Демократски фронт сматра да је то начин и да се заштити изборна воља грађана.

Без функционалног Уставног суда, по тумачењу ДФ-а, посланици могу утврдити противуставно дјеловање предсједника, и именовати предсједницу скупштине за вршиоца дужности предсједника државе, па да она распише пријевремене председничке изборе.

"Такође, уколико Ђукановић настави да се понаша антиуставно, 41 посланик може да предложи Миодрага Лекића за мандатара, јер ми имамо већину коју Ђукановић игнорише и покушава да представи да је 40 веће од 41. Тако да је овдје најважније да ли ми имамо и даље 41 посланика оне старе парламентарне већине од 30. августа. Ако то имамо, онда је лако ово све остало ријешити", објашњава Милан Кнежевић, један од лидера Демократског фронта.

Стручњаци различито тумаче најављене опције

Правници различито тумаче да ли су све те најављене опције у складу са Уставом. Истовремено, предсједник Ђукановић најављује могућност да иницијативу за скраћење мандата скупштини, сада поднесе 25 посланика.

Адвокат Веселин Радуловић каже да не зна како ће се скупштина одредити према томе.

"Чуо сам и за те иницијативе и приједлоге да се из ове ситуације изађе на начин што би скупштина утврдила да је предсједник прекршио Устав. Ја мислим да би то било грубо кршење устава, скупштина не смије да преузима ингеренције Уставног суда. Разумијем њихове политичке мотиве, али политички мотиви, политички интереси не смију се остваривати уз кршење Устава", истиче Радуловић.

Ако се изаберу за кворум недостајуће судије Уставног суда 21. октобра, креативност политичких елита у тражењу изласка из институционалне кризе била би сувишна, а продубљивање кризе - заустављено, преноси РТС.

И грађанима би се послала јаснија порука, јер ће они само два дана касније, 23. октобра, показати шта о свему мисле на локалним изборима у Подгорици и још 13 општина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана