ВРС – прва војска која се сукобила са НАТО снагама (ВИДЕО)

Странице историје Војске Републике Српске, која данас обиљежава датим свог настанка, употпуњује и један детаљ – она је била прва оружана сила на коју се устријемио НАТО.

Први пут у својој историји НАТО је употријебио војну силу у Босни и Херцеговини — и управо је Војска Републике Српске (ВРС) била прва оружана сила која се нашла у директном сукобу са његовим авионима, беспилотним летјелицама и бомбардерима.

Организација Сјеверноатплантског пакта (НАТО) основана је 1949. као војни савез западних земаља са циљем колективне одбране од потенцијалних претњи из источног блока. Парадоксално, тек распадом источног блока НАТО биљежи прве интервенције, укључујући се у сукоб током рата на простору бивше Југославије. 

Током рата, трзавице са „снагама за брзо дејство“ биле су спорадичне, а озбиљнији сукоб се избјегавао под пријетњом стране интервенције. Нато савез је свој формални ангажман на територији бивше СФРЈ започео под окриљем мисија УН-а које су за циљ имале блокаду Јадрана и контролу ваздушног простора изнад БиХ. Убрзо затим НАТО авиони укључили су се у операције доставе хране (српска страна је тврдила и оружја) великим транспортним авионима муслиманским енклавама.

ВРС је наслиједила авијацијске ресурсе ЈНА, те је спречавање летова од стране међународних снага „успостављало равнотежу“ зараћених страна. Упркос опасности, РВ ВРС је 28. фебруара 1994. кренуло у рискантан напад са два Орла и шест „јастребова“ (Ј-21) на бугојанску фабрику муниције и фабрику оружја у Новом Травнику, како би се спријечио пројекат комплетирања вишецијевних бацача ракета за тзв. АБиХ. 

Орлови су дејствовали по складишту муниције у Бугојну, а авиони Јастреб по фабрици наоружања у Новом Травнику. Командант  јастребова донио је одлуку да дејствују и да се враћају на аеродром Удбина бришућим летом, али су их по повратку пресрела два америчка ловца Ф-16Ц. Технички надмоћнији оборили су четири српска авиона у ваздуху, један је пао усљед квара, док је шести, оштећен, успио да слети на аеродром Удбина. Амерички пилот могао је оборити и тај авион, али је витешки одлучио да то не учини, након што се увјерио да му, погођен, не представља опасност. У овој акцији погинула су три пилота РВ и ПВО ВРС, Ранко Вукмировић, Звездан Пешић и Горан Зарић. 
Два америка авиона нападају  10. априла положаје Херцеговачког корпуса јужно од Горажда, а затим се понављају напади између Сарајева и Горажда. 

Између Сарајева и Горажда 15. априла системом Стрела – 2М погођен је извиђачки морнарички авион Етендард-ИВП из састава 16. ескадриле француске морнарице. Пилот је успио да оштећени авион врати на носач у Јадранском мору. 

- Први оборени борбени авион НАТО пакта на овим просторима, био је британски Си Харијер (Sea Harrier) из састава 801. ескадрона РМ Велике Британије. Њега је 16. априла 1994. године изнад Горажда погодила ракета Стрела-2М, лансирана са положаја ВРС. – наводи Данко Боројевић, један од коаутора књига "Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ.

У мају 1995. године, НАТО авијација је спровела спорадичне нападе на складишта ВРС.  ПВО је имала прилику да дејствује 2. јуна, након три дана чекања у засједи, када су из система Куб гађана два америчка Ф -16 Ц. Ракета је располовила један авион, пилот се катапултирао, а америчко ваздухопловство је након тога драстично измијенило процедуре у будућим ваздушним операцијама. 

НАТО команданти су стрпљиво чекали своју прву шансу да истовремено нападну цијелу српску ПВО и најзад су је добили 30. августа 1995. године, а двије акције по имену „Намјерна сила“ (Operation Deliberate Force) и „Мртво око“ (Operation Dеаdeye) трајале су до 20. септембра. Циљеви НАТО били су батерије ПВО ракета, радарски положаји, командни бункери и комуникациона чворишта.

Поред америчких, учествовали су британски, француски, њемачки, италијански, холандски турски и шпански авиони, укупно њих 17. НАТО авијација извела преко 3400 борбених летова, од чега је 750 на задацима напада на земаљске циљеве и уништила 60 војних објеката ВРС.

- Истог дана кад је операција почела да се спроводи, изнад Пала оборен је француски јуришник Мираж-2000 К-2. Авион је оборен ракетом Игла (Шило). Француски пилоти су заробљени и касније размијењени. Од 10. септембра, дејства операције „Намјерна сила“ проширена су и на западну Босну. У првој ноћи дејства, тачније око 01:30 часова, 30. августа 1995. године бомбама је, у рејону Чаварина, потпуно уништен радар једне од батерија РС Куб, а 10. септембра, у 21:30 часова у рејону Церовљана, противрадарском ракетом погођен је и уништен антенски стуб радара 1. ссрб. При том нападу 1. ссрб је гађана са две противрадарске ракете при чему је једна погодила циљ. Погинулих и повријеђених војника из батерије није било. После тога батерије РС Куб нису више вршиле даља дејства због јаких сметњи и дејства протирадарским ракетама. Тек након седам дана, пошто су батеријама Куб уништене станице РСтОН, авиони Ф-15Е Strike Eagle успијевају да униште објекте на Козари. - наводи Боројевић.

Званично, РВ и ПВО ВРС оборила је три нато авиона, што је више него што је НАТО признао губитака у кампањи на СР Југославију. Међутим, и око овог броја постоје недоумице. 

- Званично, то су три авиона. Током дејства батерија ПВО има инфомацију да ли је ракета експлодирала, што значи да је у питању погодак. Погодак значи да је авион оштећен или оборен. Наша евиденција коју смо добили на основу укрштања информација које смо прикупили јесте да је уз три потврђена пало још пет НАТО авиона односно укупно 8. На суђењу генералу Толимиру, у судским списима стоји изјава НАТО официра да су током рата у БиХ изгубили 35 авиона. То може бити посљедица наших дејстава или квара, сигурно постоје и наши погодци које нам нису приписали, већ су само извијестили да је авион пао у море – изјавио је једном приликом генерал - мајор Милан Торбица, команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске.

Скраћеница за понос!

Војска Републике Српске (ВРС) није заборављена. И данас она живи у дјелима, постигнућима, записима, преживјелим борцима и у свима нама који знамо колико је коштала ова слобода и који се молимо да мир вјечно траје.

Иза тих ријечи стоје некадашњи припадници ВРС и њени данашњи чувари у оквиру Оружаних снага (ОС) БиХ који су пред обиљежавање овогодишњег 12. маја, односно 33 године од формирања ВРС, истакли да тај датум вријеме не може да избрише.

Како се 1997. године, након потписивања Дејтонског споразума, прослављао датум оснивања Војске Републике Српске погледајте у наставку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.