Питали смо: Како живе малобројни српски повратници у Јајцу

Нико им не куца на врата. Препуштени су сами себи. Због такве небриге надлежних све их је мање и биће их, без имало сумње, још мање. 

Како успију да преживе често се и сами питају. То питање не постављају себи људи који су на кључним позицијама, прије свега челници на нивоу ФБиХ. Већина српских повратника у тој локалној заједници загазила је у позне године, што додатно отежава свакодневицу и борбу за живот. Од пензије коју добијају тешко могу да саставе и десет дана како треба. 

Општина Јајце, према попису из 1991. године, имала је укупно 45.000 становника, односно по националном саставу највише је било Бошњака 17.386, затим слиједе Хрвати, којих је било 15.811, а на трећем мјесту су Срби, којих је тада било 8.663. 

Према оном посљедњем попису из 2013. године и подацима Агенције за статистику у тој локалној заједници живи 27.258 становника, од тога Бошњака 13.260, Хрвата 12,556 и Срба 501. Тај број Срба је несумњиво наставио да се топи и у претходној деценији па је према ријечима тамошњих људи сведен тек на стотинак оних који не одустају и не дижу руке од мјеста у којем су рођени. 

У општине Јајце постоје двије мјесне заједнице у којима је већинско српско становништво, а то су насеља Бравнице и Ћусине.

- То су само два повратничка мјеста од 28 мјесних заједница, колико их броји општина Јајце. У Бравницама постоји пет заселака. У једном су се били скоро сви вратили, али сада само у двије куће живе Срби. Дакле, људи су се враћали након рата на своја огњишта, а затим их поново напустили и отишли у околна мјеста у Српској да живе, као што су Језеро, Шипово, Мркоњић Град, Бањалука, док су се други скрасили у Брчком. Разлог за поновно напуштање родног огњишта је то што се у овим нашим повратничким насељима не ради ништа, за разлику од других мјесних заједница у Јајцу, гдје се гради и која се развијају - казала је "Гласу" предсједница мјесне заједнице Бравнице Сава Грабеж.

Наводи да је помоћ коју добију за асфалтирање путева минимална, о чему свједочи и податак да скоро 30 година од завршетка рата путеви још нису асфалтирани у појединим засеоцима.

- Од федералног министра расељених особа и избјеглица Едина Рамића никада нисмо ништа добили. Наслиједио га је Нерин Диздар па и код њега исто пролазимо. Не добијемо једноставно новац. Не дају нам, иако константно аплицирамо за та средства - казала је разочарано Грабежова. 

Куће српских повратника су, наводи она, у Бравницама углавном обновљене, али пусте. 

- Једино је љети нешто живље, када долазе људи да обићу и отворе своја имања. Поједини се чак задрже и по два, три мјесеца. Засију башту са јесени и оду, врате се тамо гдје живе. Има и кућа које нико не отвара - наводи са тугом у грлу Грабежова.

Они што су остали да живе у Бравницама, наводи она, углавном су људи који су загазили у позне године живота. 

- Не знам ни како живе. Засију башту, па тако гледају некако да саставе крај са крајем. Има и нешто млађих људи, али они не раде у јавним установама, већ углавном на дневницу - казала је она и додала да са комшијама Бошњацима имају добре односе, јер су заједно расли и дијелили недаће. 

Пита се, када већ ФБиХ не брине о њима зашто се и Република Српска више не заложи за рјешавање њихових проблема. 

- Пензионери су посебно запостављени од свих, посебно они са минималном пензијом. О томе свједочи и чињеница да када ФБиХ даје помоћ пензионерима, они у Јајцу је не добију, јер не припадају њивом фонду, односно они им не исплаћују пензију. Иста ситуација је и са Српском. Када дају помоћ, дају онима са пребивалиштем у Републици Српској, а пензионери из Јајца тај услов не испуњавају. То је за плакање колико о њима нико не води рачуна. Потребно је да неко дође, да сними ово и да поједини виде како смо од свих заборављени и како тешко живимо - поручила је Грабежова. 

Малишани у Бравницима, наводи, тешко се могу избројати на прсте. 

- Они углавном иду у основну школу у Језеро, док средњошколци даље настављају школовање у Мркоњић Граду, Шипову, Брчком. Једноставно свако иде гдје му је лакше - испричала је Грабежова. 
За крај поручује да би колико-толико био поправљен положај српских повратника у Јајцу потребна су већа издвајања од ресора који води Нерин Диздар, али и да надлежни обрате пажњу на оне пензионере који имају минималну пензију па да и они коначно добију бар било какву помоћ, а не да буду дискриминисани. 

Зоран Шарић, који живи у Брчком, кућу је Бравницама обновио је 2002. године, али и додатно уређивао претходних година да би имао гдје да оде са својом породицом викендом, али и љети.

- Пусто је у Бравницама. Посебно у овом периоду и зими. Махом су тамо старији људи, којима треба помоћ. Боли човјека када види да су заборављени од свих, а не може им помоћи. Повратка нема и неће га ни бити са таквим лошим односом надлежних према њима - казао је "Гласу" Шарић.

Они који су обновили куће, наводи он, оду и обићу их, отворе, али и посјете гробља и упале свијеће преминулима. 

- Тешко је љети у Бравницима, јер нема воде, која је доведена до тог једног дијела, а пумпе би требало да буду постављене и да вода дође и до осталих. Није лако. Треба ријешити све те проблеме, али са друге стране тешко је очекивати да ће се код нас то промијенити - закључио је Шарић. 

Ништа боље није ни у Ћусинама, гдје је кућу обновио Данко Савановић давне 1999. године, која је у рату у потпуности уништена.

- Рат је био и завршио се. Куће су обновљене, али у њима мало ко живи. Када је још неко код нас бринуо за повратнике? Због те небриге и јесте таква ситуација. Куће зјапе празне. Одемо само љети и обићемо их, а када можемо свакако и викендом - испричао нам је Савановић и додао да је у Ћусинама најмлађи српски повратник 1967. годиште. 

Тамо нема проблема, наводи он, када је ријеч о инфраструктури, јер је то насеље које је смјештено на улазу у град. 

- Све више се ту куће и продају. Најмање је ту сада нашега - наводи разочарани Савановић.

Гробље 

Једном од гробаља у мјесној заједници Бравнице приступ је отежан, јер је, како наводе мјештани, дио прилазног пута до тог гробља уништило невријеме.

- Обећали су да ће га санирати има већ три године, али ево још ништа није урађено. Због тог одрона и клизишта отежано је сахрањивање људи у том гробљу, као и постављање споменика. Ружна је то слика која се шаље да не може ни пут до гробља бити уређен - навела је Сава Грабеж.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.