Америчке санкције уздрмале регион, слиједе поскупљења

БАЊАЛУКА - Санкције које су 10. јануара САД увеле Нафтној индустрији Србије (НИС), али и појединим руским нафтним компанијама и превозницима, не би требало да утичу на снабдјевеност тржишта у БиХ, али би због раста цијена на глобалним тржиштима, које су резултат и најновијег потеза одлазеће администрације Џозефа Бајдена, сигурно доћи до раста цијена горива на домаћим пумпама.
Санкције које су 10.јануара САД увеле Нафтној индустрији Србије (НИС), али и појединим руским нафтним компанијама и превозницима, не би требало да утичу на снабдјевеност тржишта у БиХ, али би због раста цијена на глобалним тржиштима, које су резултат и најновијег потеза одлазеће администрације Џозефа Бајдена, сигурно доћи до раста цијена горива на домаћим пумпама.
Каже ово за "Глас Српске" предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске Ђорђе Савић коментаришући страхове које су се појавили како на глобалном, тако и регионалном тржишту нафте и деривата након најновијег пакета америчких санкција уведеног руским компанијама које се баве производњом и прометом црног злата.
Према ријечима Савића, цијене сирове нафте на свјетским берзама су већ десетак дана у сталном расту што због хладног времена, тако и поменутих америчких санкција.
Наводи да ће се тај негативни тренд одразити и на наше просторе, те да се у наредним данима могу очекивати веће цијене горива на домаћим пумпама и то за око 10 фенинга по једној литри. Како је истакао, цијена дизела могла би иде до 2,55, а бензина до 2,50 марака.
У преводу, резервоар горива ће бити скупљи за око пет до шест марака. Цијене ће бити кориговане за додатних пар фенинга у случају најцрњег сценарија - да се у потпуности прекине испорука нафтних деривата из Рафинерије Панчево, која послује у оквиру НИС-а у ком већински пакет акција држи санкционисани "Гаспромњефт".
Ова руска компанија контролише 50 одсто акција, док 6,15 одсто припада "Гаспрому". Србија је власник 29,87 одсто капитала, док је у власништву малих акционара 13,98 одсто компаније.
НИС иначе у БиХ има око 40 "Гаспром" и "НИС Петрол" бензинских пумпи, које на годишњем нивоу обрћу неколико стотина милиона марака и запошљавају велики број људи.
- Уколико дође до прекида испоруке из Рафинерије Панчево, то би закомпликовало ствари, али не би требало значајно да утиче на редовну снабдјевеност домаћег тржишта, јер увијек постоји опција да се преко луке Плоче увезе евентуални мањак. То би незнатно утицало на неко ново поскупљење, због већих трошкова транспорта. У овом тренутку је ипак незахвално давати било какве прогнозе, јер још нико не зна како ће завршити ова прича. Вјерујем да ће се у наредним данима више знати, те ће се и овој теми моћи прецизније говорити – поручио је Савић.
Директор Института ФЕФА из Београда и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона економиста Горан Радосављевић каже да је Србија у овој причи око НИС-а само колатерална штета.
Запитао се како то да дивиденде од прошле године "Гаспромњефту" од 30-40 милиона евра доприносе финансирању рата који кошта на десетине милијарди? Сматра да је у овом случају мање-више све јасно, Американци желе да Руси потпуно изађу из власништва овог српског стратешког предузећа.
Због тога су, како каже и уведене санкције које директно забрањују свим америчким резидентима да сарађују са НИС-ом, али индиректно и пријете свим другим правним лицима да са њим сарађује.
Када је у питању даља судбина ове нафтне компаније, економисти сматрају да постоје три опције. Прва да Руси продају свој власнички удио. Према њиховим процјенама, ако је тренутна цијена цијелог НИС-а на берзи преко милијарду евра, по тој рачуници руски дио не би требало да иде испод 600 милиона евра.
Власти Србије су поручиле да имају тај новац. Али, у овом случају остаје нејасно како би се извршио трансфер новца с обзиром да је руска и приватна имовина под ембаргом.
Друга опција је да држава Србија национализује ову компанију, што је мало вјероватно с обзиром на све геополитичке околности, али и однос власти у Београду и Москви.
Тако нешто је искључио и предсједник Александар Вучић, поручујући да не жели бити гусар, те да ће учинити све да се пронађе најбоље рјешење које ће бити у обостраном интересу Србије и Русије. Огласили су се и из Кремља. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров истакао је да Руска Федерација одржава стални контакт са Србијом, те да је Москва затражила хитне консултације у вези са ситуацијом након посљедњих америчких санкција.
И на крају трећа опција - ситуација у којој би дошло до неког тајног и закулисног договора Москве и Београда о привременом преузимању власништва, док се ситуација у свијету разријеши. У посљедњем случају, тешко је за повјеровати да би САД тако нешто толерисале.
Амерички Секретаријат за финансије донио је 10. јануара одлуку о увођењу санкција руским компанијама из енергетског сектора – "Сургутњефту" и "Гаспромњефту" и њиховим подружницама, са циљем да наводно смањи приходе Москве од продаје енергената којим финансира рат у Украјини.
Међу санкционисаним компанијама је и НИС, за који Вашингтон наводи да је подружница "Гаспромњефта". Помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмс О'Брајан је тим поводом изјавио да руска страна мора да повуче свој удио из НИС-а.
Из компаније "Гаспромњефт" је поручено да је одлука о укључивању њене имовине на америчку листу санкција неоснована и нелегитимна, али и да су у посљедње двије године радили на припремама превазилажења ових и сличних санкција, не појашњавајући шта све то и подразумијева.
Све ово је на крају довело до тога да је цијена црног злата порасла на највиши ниво у посљедња четири мјесеца пошто су трговци забринути да би нови талас санкција могао да поремети и смањи снабдијевање на глобалном тржишту. Ово ће несумњиво, заједно са растом цијена гаса, утицати на борбу против инфлације, која би се могла вратити на велика врата.
Судбина санкција против Русије, укључујући у енергетском сектору, наћи ће се у рукама нове Трампове администрације. Њему ће бити потребно одобрење Конгреса уколико буде желио да укине санкције Москви након инаугурације која ће се одржати 20. јануара.
Интересантно на списку санкционисаних руских компанија никада се није нашао "Гаспром", нафтни и гасни гигант, с којим и даље послује велики број европских држава, а што онда само по себи говори и мотивима оних који су одлучили да овако нешто ураде.
Покушај диверзије
Министарство одбране Русије упозорило је да су у суботу украјинске снаге извеле напад на компресорску станицу "Турског тока" у близини Анапе у Краснодарском крају са девет беспилотних летјелица како би зауставиле испоруке гаса европским земљама.
Послије диверзије и експлозија гасовода "Сјеверни ток 1" и "Сјеверни ток 2", као и украјинског заустављања транзита руског гаса преко своје територије, ово је тренутно једини гасовод преко којег се европско тржиште уредно снабдијева овим неопходним енергентом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.