Умијеће и вјеру посветили Богу

С. Митровић, Д. Стоканић
Умијеће и вјеру посветили Богу

Неко је некад рекао - дај ми дијете да га васпитам до 12 година, а онда нека га узме ко год хоће, оно ће до краја живота остати са оним што сам га ја научио и како сам га васпитао.

Ако у томе има истине, онда ће Дејан Дувњак, ученик петог разреда Основне школе „Свети Сава“ у Рогатици цијели живот бити поклоник обичаја који се упражњавају уз вјерске празнике међу којима је и Рождество Христа, у народу популарни Божић.

Иако је у јуну так навршио десет година, Дејан је стални божићни полазник у више породица у сусједству. Он тај задатак обавља и на начин као да му је пуно више година, а све уз традиционалне здравице за овај најрадоснији хришћански празник.

Након жарања бадњака, Дејан по старом добром обичају остави коју пару пред шпоретом и  затим даје „дозволу“ да се домаћин и остали укућани могу омрсити, плећком од заоблице. За узврат, кад полази из домаћинове куће, или који дан касније, као уздарје добија пригодан поклон на свечаности која се назива „превођење полазника“.

Са три године овог невјероватног дјечака, родитељи Мирко и Наташа, увели су у основну молитву „Оче наш“ и прву строфу молитве уз ломљење славског колача, познату као „Славарица“. Тиме је он себи обезбиједио мјесто у врху славске трпезе у свакој кући  гдје је, са родитељима, или сам, ишао на славско весеље.

Поред посвећености вјери, Дејан је истовремено и одличан ученик. Посебно се истиче на часовима вјеронауке. Без њега ријетко може проћи нека приредба уз школску славу Свети Сава, годишњицу црквеног КУД „Сретење“, чији је први предсједник протојереј Гвозден Арамбашић и открио његов таленат. Рецитовао је чак и пред митрополитом дабробосанским, господином Николајем.

Дејан не само да као одрастао човјек говори божићне, славске и остале молитве и  здравице, он веома добро рецитује и поеме „Рађајте мајке Српкиње“ Божидара Глоговца и „Здравицу српском народу“ Љубивоја Ршумовића које су намијењене афирмисаним драмским умјетницима.

Јовица Гајин из Бањалуке, већ дванаест година бави се пирографијом, једном од најтежих и најзахтевнијих техника осликавања дрвета. Пирографију, што у преводу значи „осликавање ватром“,  Јовица користи за израду икона.

Талентовани Јовица, иако има церебралну парализу, до сада је израдио око 500 радова и на свих седам континената налази се бар једна његова икона.

Јовица каже да материјале за пирографију проналази углавном у околним селима.

- Лаганим потезима пирографа, прецизним сагоријевањем дрвета стварају се линије, а лик свеца трајно се преноси на дрво. По завршетку цртања помоћу пирографа, икона се лакира специјалним лаком, који јој даје коначан изглед. За пирографију се обично користи свијетло дрво као што су липа, буква или бреза јер имају ненаметљиву текстуру па дају добре контрасте. Међутим, користе се и друге врсте дрвета као што су бор и храст - испричао је Гајин.

Он је додао да се пирографија такође примјењује и на предметима од коже.

Ријетко радим друге мотиве. До сада сам израдио велики број икона, имам око 500 радова. За израду једне иконе величине А4, потребно ми је око два до три дана. Ова врста умјетности дуго времена била занемарена код нас, али у задње вријеме све више људи прихвата и тражи иконе и друге мотиве урађене пирографијом - нагласио је Јовица Гајин који је посебан на свако своје дјело које с вјером и љубављу израђује.

Феномен

Када је уз недавну крсну славу Светог Стефана Дечанског протојереј-ставрофор Рајко Цвјетковић ломио крсни колач у породици Дувњак и чуо све оно што је Дејан сваке године ради, казао је да је дјечак рођен са духом Божијим и треба учинити све да настави путем којим је пошао.

- У будућности ја у њему видим великог црквеног достојанственика, чак и владику, зашто не. Феномени се не рађају често - истакао је свештеник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана