• Новости
  • Друштво

УЖИВО Дан сјећања: Подсјећање на жртве Јасеновца наша морална обавеза (ФОТО, ВИДЕО)

Пише: ГС 27.04.2025 14:09 Галерија
Фото: predsjednikrs.rs/Borislav Zdrinja

КОЗАРСКА ДУБИЦА - У Спомен-подручју Доња Градина код Козарске Дубице почело је обиљежавање Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац.

На обиљежавању су предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Србије Александар Вучић, српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, министри у владама Српске и Србије, предсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, предсједник Скупштине Србије Ана Брнабић.

14.40 - Пелег прочитала писмо предсједника Израела

 Амбасадорка Израела у БиХ Галит Пелег прочитала је данас писмо предсједника Израела Исака Херцога поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве злочина геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, у којем се истиче да као предсједник Израела има дужност да подсећа на све који су убијени током Холокауста и Другог свјетског рата.

- Ове године се навршава 80. годишњица завршетка Другог свјетског рата. Док генерација преживјелих одлази, остаје нам само да носимо бакљу сјећања. Ови догађаји обезбјеђују да ужаси тих мрачних дана остану урезани у нашој колективној свијести и захвалан сам што имам прилику да будем дио тога - наводи се у писму.

Херцог је написао да је неопходно да сви наставе да говоре и осуђују демонизацију других, нарочито данас, када се антисемитизам и други облици неосноване мржње шире.

Он је у свом писму подсјетио да нацисти масакрирали Јевреје, Србе и Роме само због тога што постоје.

- Тешко је повјеровати да је прелијепом живописном мјесту Доња Градина почињено зло неописиве природе. Мјеста смрти и разарања разбацана широм Европе, укључујући ово стратиште Доњу Градину, представљају кулминацију онога што се дешава када људи, добри људи, људи од савјести, одлуче да ћуте пред злом. Сви ми, потомци брутално убијених, повезани смо заједничком тугом у завјету бола - истакао је Херцог.

Председник Израела је у писму упутио позив свим окупљенима да се обавежу да ће заједнички радити на томе да се злодјела из Доње Градине никада не понове.

- Обавежимо се да ћемо заједно радити да бисмо обезбедили да се злодјела Доње Градине и мржња која их инспирисала више никад не понове - написао је Херцог.

14. 35 – Випотник: Тешка тишина буди бол

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник рекао је Срни да сваки долазак у Доњу Градину и тешка тишина која грми - буди бол због свих невино пострадалих у усташком систему логора Јасеновац и Стара Градишка.

- Сјећање на јасеновачке жртве и све жртве фашизма наша су света обавеза, завјет који морамо прености на генерације које долазе иза нас - нагласио је Випотник.

Он је поручио из Доње Градине, гдје се комеморативно и молитвено одаје почаст страдалима у логорима Јасеновац и Стара Градишка, да крици невиних жртава људског безумља и бешчашћа, који и данас одзвањају у нијемој тишини испод Тополе ужаса опомињу да се никад, ником и нигдје не понови.

14.30 - Цвијановић: Јасеновац - мрачни епицентар геноцида

Јасеновац је био мрачни епицентар геноцида над Србима у НДХ, али и мјесто на којем су осим српског масовно страдали и други народи, прије свих Јевреји и Роми, рекла је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

- О овој ужасној фабрици смрти највише смо сазнали захваљујући њеним преживјелима заточеницима који су прије 80 година извршили очајнички пробој. Дугујемо им вјечну захвалност за истину коју су нам оставили у аманет, да је чувамо и пренесемо будућим генерацијама - написала је Цвијановић на "Инстаграму".

Она је поручила да чувајући истину о Јасеновцу и геноциду у НДХ, чувамо нашу слободу и Републику Српску која је настала као гаранција да нам се такво зло никада више не понови.

14.25 – Миличевић: Сјећање је обавезаа

 Обавеза свих Срба јесте сјећање на убијене сународнике у усташком логору Јасеновац јер без сјећања нема идентитета, а без идентитета нема слободе, изјавио је предсједник СДС-а Милан Миличевић који је у Доњој Градини присуствовао обиљежавању Дана сјећања.

- Данас, на светом мјесту Јасеновца, клањамо се сјенама невиних. На овом мјесту бола, страдања и незамисливе људске патње, прије 80 година наши су мученици направили посљедњи чин отпора – пробој из логора смрти", изјавио је Миличевић који је предводио делегацију СДС-а на обиљежавању Дана сјећања.

Миличевић је поручио да се не смије заборавити шта је Јасеновац био, саопштено је из СДС-а.

- Не смијемо заборавити дјецу, мајке, старце и невине који су пострадали само зато што су били Срби, Јевреји и Роми. Данас им одајемо почаст тишином, сузом и поносом и заклињемо се да ћемо чувати истину – не из мржње, већ из љубави према нашима и према праву на истину коју дугујемо будућим генерацијама - рекао је Миличевић.

14.15- Слобода је најскупља српска ријеч

Лидер ПДП-а Драшко Станивуковић сматра да у част 700.000 јасеновачких анђела, у Доњој Градини морамо изградити парк сјећања.

-То је потребно да генерације које долазе увијек знају да је живот надјачао смрт, да је истина надјачала лаж, и да је љубав према своме роду највећа сила коју човјек може имати – нагласио је Станивуковић у Доњој Градини.

- Доња Градина, претешко мјесто српске патње, данас је, 80 година након пробоја јасеновачких логораша, постала симбол најгласније тишине, молитве и трајног сјећања на невине жртве усташког злочина - поручио је генерални секретар ПДП-а Небојша Дринић.

Додао је да окупљени овдје, опомињемо себе и потомке да слобода, коју данас уживамо, није дошла лако, већ је скупо плаћена и зато остаје најсветија и најскупља српска ријеч.

14.02 – Грајф: И данас пријете опасности из прошлости

Експерт за истраживање Холокауста Гидеон Грајф изјавио је на стратишту у Доњој Градини да такав опасни режим као што је била Независна Држава Хрватска (НДХ) није смио да постоји, као и да и данас настављају да пријете опасности из прошлости, чему се треба супротставити.

- Идеологије које су једном уништиле свијет и човјечанство, поново се уздижу. Неофашизам, неонацизам, неоусташизам, нови облици зла, настављају да угрожавају нашу слободу, људска права и само достојанство човјечанства. То је опасност која нам пријети из мрачне прошлости и са њом се морамо борити сваком ријечју и сваким дјелом -  рекао је Грајф.

Он је навео да је идентификовао 57 начина убијања које су усташе развиле, као да један или два нису били довољни, а усташке убице су се чак и надметале у томе.

- Постоје и данас бројна свједочанства преживјелих из логора, која никада нису објављена и за које се не зна. Тиме што ћемо се упознати о свим овим свједочанствима, можемо изградити зид отпора како се овако окрутан и опаки режим какав је био НДХ, не би никада поновио - нагласио је Грајф.

Он је истакао да дух затвореника у Јасеновцу није био сломљен ниједног тренутка, упркос свему, односно, физички они су били уништени, али ментално јаки.

Овај историчар специјализован за истраживање Холокауста истакао је да жртве траже да се данас константно говори о страдању.

- Били су заробљени у Јасеновцу како би што прије били послати у смрт, али су хрватско-усташке убице свим средствима хтјели да их муче, понизе и униште њихове животе прије него што их физички убију. Из тог разлога морамо да објавимо и дистрибуирамо приче о њиховим патњама, понижавању и агонији - рекао је Грајф.

Он је нагласио да су Срби, Јевреји, Роми и антифашисти сахрањени у убилачким пољима Доње Градине и логора Јасеновац, а мржња усташких убица није била усмјерена само на одређену групу људи, него према онима који су дефинисани као инфериорни, другачији или непријатељски настројени.

- Ово нам показује да окрутност нема граница и да тиранске власти могу да користе негативна и манипулативна осјећања према било којој групи људи на коју се намјере. Жртве Јасеновца такође желе да поруче да под одређеним околностима степен људске суровости може бити неограничен - рекао је он.

Подсјећајући да су се усташке убице чак и међусобно надметале ко ће за једну ноћ убити више затвореника, Грајф је рекао да такво надметање може да постоји само у одређеним политичким системима као што је усташки, а таква свирепост се може наћи и у другим тиранским режимима.

- Жртве Јасеновца желе да нам шапну на уво да нису изгубиле вољу за животом и преживљавањем. Уложиле су све могуће напоре да превазиђу најнеподношљивије тегобе, да сачувају здравље и вољу за животом како би преживјеле ропство. Нису дозволиле да буду поражене или у очају. Оне су 22. априла 1945. године извеле чак и храбри пробој из логора како би ставиле тачку на овај пакао на земљи звани Јасеновац - рекао је он.

Грајф је напоменуо да дух јасеновачких логораша није био сломљен ниједне секунде, упркос свим покушајима извршилаца да их сломе и наведу да одустану.

- У том контексту можемо констатовати да је духовна побједа била на страни заробљеника, а не на страни прогонилаца. Заробљеници су физички били уништени, али су добили психичку и моралну битку. И коначно, порука коју жртве казују је спој упозорења и учења. С једне стране они боје свијет црвеним лампионима како би обиљежили минска поља у која не треба да улазимо. С друге стране желе да ојачају нашу позитивну људску посвећеност, која нас све може одвести у бољи свијет, планету достојанства, поштења, личне безбједности и поштовања сваког човјека - поручио је Грајф.

14.00 - Ђурђевић Стаменковски: Где су наши градови под земљом, треба да градимо тврђаве сјећања

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, која је као изасланик предсједника Владе Србије, присуствовала обиљежавању Дана сјећања рекла је да тамо где су наши градови под земљом, треба да градимо тврђаве сјећања.

. На овом месту, где су несагледива патња и бол оставили дубоке ране, сећамо се и одајемо пошту свим невиним жртвама које су страдале у систему концентрационих логора Јасеновац, жртвама које су овде мучки убијене, које су оставиле своје породице, своје корене и сведочиле нечовечности која није имала и неће имати оправдања - рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Ђурђевић Стаменковски је додала да се данас, памтећи страдања, не сећамо само бројева већ сваког човјека, сваког живота који је изгубљен на том мјесту и сваког де дјетета које је било одвојено од мајке и свих породица којима је прекинута лоза.

- Међу тим жртвама били су Срби, Јевреји, Роми, антифашисти, и сви они који су били другачији у очима безумне идеологије која је овде одузела животе - додала је Ђурђевић Стаменковски, саопштено је из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У Доњој Градини сећање је, како је навела, не само на страдале, већ и на оно што морамо учинити да се овакав злочин никада више не понови.

- Сећање на Јасеновац није само историјски чин, већ мора бити и морална обавеза свих нас, да чувамо истину, да се боримо против заборава и залажемо за мир, толеранцију и људска права - поручила је министарка.

Додала је да овај дан треба да буде и подсјећање да је наша одговорност да не дозволимо да се ова историја понови, да се боримо за будућност која поштује сваку жртву, за друштво које ће бити истински слободно од мржње и дискриминације.

Како је нагласила, никада не смијемо заборавити, јер само тако можемо изградити свеијт који је вриједан живота свих људи, без обзира на њихову нацију, веру или етничку припадност.

- Нека сећање на жртве геноцида буде наша обавеза, наша савест и наш пут ка будућности која ће поштовати сваки људски живот - истакла је Ђурђевић Стаменковски.

13.40 - Додик: Хтјели су да затру цијели један народ

13.20 -  Ацковић: Страдало више од 40.000 Рома

Предсједник Удружења Рома Србије Драгољуб Ацковић рекао је да је на простору Доње Градине у вријеме НДХ страдало више од 40.000 Рома, а да је на гробљу у Уштици побројано тачно 16.173 имена и презимена.

- Широм НДХ страдало је најмање још 20.000 припадника овог народа. Одговор на питање колико је Рома страдало у НДХ потражите у сабирању ових података. Времена за нашу земљу Србију и Српску су врло тешка и морамо се свим снагама борити -рекао је Ацковић у Спомен-подручју Доња Градина .

13.10 - Вучић: Нигдје се толико људски род није приближио паклу као у Јасеновцу

12.50- Завршен парастос, прочитана молитва за јеврејске и ромске жртве

На платоу поред гробног поља Тополе у Спомен-подручју Доња Градина код Козарске Дубице служен је парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида НДХ, односно за пола милиона Срба, 40.000 Рома и 33.000 Јевреја убијених у јасеновачком систему концентрационих логора.

Молитвеном дијелу данашњег комеморативног скупа у Доњој Градини присуствовало је више хиљада грађана, ученика, гостију и највиши званичници Републике Српске и Србије.

Парастосу и помену присуствовали су предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Србије Александар Вучић, српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, предсједник Скупштине Србије Ана Брнабић, премијер Српске Радован Вишковић.

Вјерски обред подразумијевао је молитву и помен на српске, јеврејске и ромске жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини.

На платоу поред гробног поља "Тополе", молитву за страдале одржали су и рабин јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел и ромски активиста из Србије Драгољуб Ацковић.

Рабин Исак Асиел прочитао је молитву за све нацистичке жртве током Другог свјетског рата.

Ацковић је прије молитве на ромском језику, обраћајући се присутнима, казао да су времена за Србију и Републику Српску врло тешка.               

12.20- Почео парастос

 У оквиру обиљежавања на платоу поред гробног поља "Тополе", почео је парастос жртвама, а потом ће бити одржана и јеврејска и ромска молитва.

Парастос жртвама НДХ служи митрополит бањалучки Јефрем.       

12.00- Положени вијенци

 На Гробном пољу Тополе у Спомен-подручју Доња Градина код Козарске Дубице данас су положени вијенци за пола милиона Срба, 40.000 Рома и 33.000 Јевреја убијених у јасеновачком систему Независне Државе Хрватске /НДХ/ концентрационих логора.

Вијенац и руже положили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједавајућа и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић и премијер Српске Радован Вишковић, као и предсједник Србије Александар Вучић са делегацијом Србије.

Цвијеће и вијенце су положили и преживјели логораши, делегација јеврејских заједница и организација, делегација ромске заједнице, амбасадор Израела за БиХ Галит Пелег, представници Амбасаде Русије у БиХ, представници Амбасаде Мађарске у БиХ.

Цвијеће су положиле и делегација Вијећа народа Републике Српске, министри у Влади Републике Српске, министри у Савјету министара, посланици у Парламентарној скупштини БиХ, представници општина и градова Републике Српске и Србије, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, делгација Министарства одбране и Војске Србије, делегација СУБНОР-а и остале делегације и појединци.

Након полагања вијенаца и цвијећа, на платоу поред гробног поља Тополе биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида НДХ, а послије тога предвиђено је обраћање званичника.

11.30 - Историјски час

Историјски час држи Драгослав Илић, историчар Центра за истраживање рата и ратних злочина.

11.14 - Вучић стигао у Бањалуку

10.30- Служена литургија

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици служена је литургија којој су присуствовали начелник општине Козарска Дубица Игор Савковић, предсједник Скупштине општине Милош Бањац, грађани и потомци страдалих у логору Јасеновац.

Литургији, коју су служили свештеници бањалучке и дубичке парохије, присуствовали су и кадети Војне академије у Београду.

9.00 - Пристижу грађани и званичници

Бројни званичници, грађани и ученици пристижу у Спомен-подручје Доња Градина код Козарске Дубице, гдје ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (НДХ) и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац.Ученици из свих дијелова Републике Српске у Доњу Градину долазе аутобусима, а предузете су све мјере обезбјеђења овог јавног скупа.

Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ (1941-1945) и 80 година од пробоја логораша из Концентрационог логора Јасеновац у Козарској Дубици организује Одбор за обиљежавање Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формирана је августа 1941. године.

Посљедњи преживјели заточеници усташког концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945. године да би се спасили из те фабрике смрти, највеће на југоистоку Европе.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.

Уручене награде

У Спомен-подручју Доња Градина отворена је изложба ученичких ликовних и литерарних радова о теми страдања у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини.

Награде ученицима који су аутори најбољих радова уручиле су директор Републичког педагошког завода Слађана Танасић и директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Тања Тулековић.

Танасићева је рекла новинарима да су и ове, као и свих претходних година, Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина и Републички педагошки завод расписали конкурс ликовних и литерарних радова за ученике основних и средњих школа с циљем сјећања на невино страдале у концентрационом логору Јасеновац.

- Циљ је да се код ученика његује култура сјећања, памћења и да на прави начин уче о својој историји, да сва знања која стичу у школи пренесу кроз неко умјетничко дјело, да им све то служи за наук да чувају слободу, мир, да поштују једни друге, да живе у слози и да више никада ниједно дијете не прође страхоте које су пролазила дјеца у Доњој Градини - навела је Танасићева.

Ученици награђени у категорији литерарних радова прочитали су своје радове, док су у изложбеној сали приказани најбољи ликовни радови.

Конкурс за најбоље ученичке радове о страдању у Јасеновцу спроведен је у свим основним и средњим школама у Републици Српској, с циљем његовања културе сјећања у оквиру образовног програма. /

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.