Роде већ годинама не свраћају у ове општине

БАЊАЛУКА - Упркос чињеници да из породилишта широм Српске све чешће стижу оптимистичке вијести о броју новорођенчади, демографска слика ни изблиза није ружичаста, чему у прилог говори и податак да се колијевке лани нису заљуљале у Источном Дрвару и Источном Мостару.
Према подацима Фонда за дјечију заштиту РС, из поменутих општина на адресу ове јавне установе није стигао ниједан захтјев када је ријеч о накнади за опрему новорођенчета.
- Највише захтјева лани је стигло из Бањалуке, а најмање из Новог Горажда и Дринића - навели су за „Глас“ у Фонду.
Иако на адресу Фонда није стигао ниједан захтјев ни из општине Купрес РС, први човјек те локалне заједнице Срђан Петковић истакао је за „Глас Српске“ да је општина на самом крају прошле године постала богатија за једног становника.
- Једно дијете је рођено 29. децембра, имамо и двије труднице, а на јесен ако бог да троје првачића ће у школску клупу. Они су нада у боље сутра, останак и опстанак у овом крају - рекао је Петковић.
Додаје да у Купресу основну школу тренутно похађа десет ученика, од првог до петог разреда.
Начелник Источног Мостара Божо Сјеран рекао је да младих има у тој локалној заједници, али да многи из различитих разлога пребивалиште имају у неким сусједним општинама, због чега често нема уписа у матичну књигу рођених, јер се уписују у тим срединама гдје су родитељи пријављени.
- У прошлој години није рођено ниједно дијете. Школу немамо, дјеца на наставу иду у Мостар или Невесиње. Много је проблема - казао је Сјеран.
Ове три општине годинама су при врху негативне статистике када је ријеч о природном прираштају, а демограф Стево Пашалић каже да то не би требало да нас чуди.
- Мале локалне заједнице одавно кубуре са изумирањем становништва. У њима је углавном стотинак становника, старија популација и сасвим је логично да се у тим општинама годишње роди једно или ниједно дијете - рекао је Пашалић.
Тврди да је на крају 2023. године Српска имала 1,009 милиона становника.
- Демографска слика није повољна, није ни у окружењу. Морамо се навићи да ће нас бити све мање. Морамо се окренути квалитету када је ријеч о образовању, запошљавању, економији. Природним прираштајем никада нећемо ријешити демографске проблеме, јер су миграције и те како озбиљан проблем - упозорио је Пашалић.
Нагласио је да је неопходно младима понудити боље услове за живот и сигурност, како не би одлазили.
- Кроз историју људи одлазе из БиХ, а сада поготово, када је на сцени отимачина за радном снагом у развијенијим земљама. Деведесетих година прошлог вијека у БиХ је рођено 66.700 дјеце, а 2023. године 24.451 дијете, то је око 60 одсто мање. Разлог томе је такозвани темпо ефекат, одгођено склапање бракова и рађање у тридесетим годинама живота - објаснио је Пашалић и закључио да се природним прираштајем не може очекивати да се стање поправи.
Подвлачи да без бољих економских услова за опстанак и останак нема ни боље демографске слике Републике.
У прилог поразној демографској статистици у Српској говори и податак да бројне локалне заједнице још чекају прву бебу у овој години.
Пронаталитетна подршка
Према подацима Фонда за дјечију заштиту мајка која најмање годину дана прије рођења дјетета има пребивалиште у Српској остварује право на накнаду за опрему новорођенчета у једнократном износу од 500 марака. Захтјев за накнаду се са пратећом документацијом доставља на адресу Фонда у року од годину дана од дана рођења дјетета.
Осим тога, породице у Српској имају право и на пронаталитетну накнаду за треће рођено дијете, која износи 600 те за четврто у износу од 450 марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.