Како се "кроје" домаће цијене?

БАЊАЛУКА - Цијене горива на домаћим бензинским пумпама у односу на оне с почетка године периодично су падале и тренутно су ниже за око 27 фенинга, односно 12 одсто, али се то није ланчано прелило и довело до неког појефтињења друге робе и услуга, штавише, оне су у појединим случајевима забиљежиле нови раст, што се манифестовало кроз разне врсте инфлација.

Цијена једног литра горива данас се на бензинским пумпама креће између 2,17 и 2,19 марака, знатно мање него прије тридесетак дана, када се цијена кретала око 2,34 или, рецимо, у односу на почетак године, када се за један литар ове драгоцјене течности плаћало 2,45 марака.

У истом овом периоду забиљежен је пад вриједности једног барела сирове нафте за 18 долара, односно 20 одсто. Почетком овог мјесеца вриједност барела се у једном тренутку кретала чак и око 60 долара, чиме је досегнут четворогодишњи минимум, а што је прије свега било резултат повећања производње црног злата од стране водећих земаља - чланица нафтног картела ОПЕК плус.

Међутим, посљедњих неколико дана опет је дошло до новог раста вриједности црног злата на свјетским берзама те је барел скочио са 60 на 66 долара након што су се САД и Кина договориле о смањењу раније успостављених астрономских царина, што је бар засад отклонило страхове од трговинског рата већих глобалних размјера. 

За разлику од устаљене праксе, када сваки раст цијена горива аутоматски значи и готово моментални раст цијена друге робе и услуга, овај немали овогодишњи пад вриједности горива на домаћим бензинским пумпама, а који је био готово константан од почетка ове године, није довео до логичних корекција цијена наниже и код других производа и намирница, прије свега оних животних, али ни у случају транспортних и комуналних услуга. 

Ако се упореде цијене основних животних намирница у Српској са оним у западној Европи, гдје је животни стандард на далеко вишем нивоу, може се видјети да постоји много производа који су много скупљи на овдашњим просторима. Интересантно, ситуација је таква иако су цијене горива, али и струје код нас међу најповољнијим на европским просторима, а оне су главне ставке приликом креирања крајњих цијена робе и услуга. Примјера ради, када је у питању електрична енергија налазимо се међу четири европске државе које имају најниже цијене. Оне су у просјеку ниже од 50 до чак 100 одсто. У Француској, Шпанији и Италији струја је дупло скупља него у Српској. 

Ако је већ тако, зашто онда имамо оволико високе цијене те зашто посљедњих неколико година не долази до њиховог снижавања када вриједности кључних енергената знатно падну? Извршна директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача "Дон" Муриса Марић сматра да се ради о класичном лову у мутном у ком трговци користе разне изговоре да подижу цијене, али и да их користе и правдају се када би по логици ствари требало да их спусте.

- Иако имамо ситуацију да је гориво знатно појефтинило од почетка године, то није довело до ланчане реакције. Код нас једноставно не постоје никаква правила. Цијене се слободно формирају и оне у посљедње вријеме расту из једне врсте трговачке навике, јер док има адекватне потражње, они нису мотивисани да спуштају своје марже. Значи, небо је граница.  Они то у посљедње вријеме правдају подизањем цијене радне снаге. Увијек постоји неки изговор, али колико је он некада математички оправдан, то нам нико не жели објаснити. Нико се више не бави анализом тржишта, али и животним стандардом грађана, како је то некада рађено - каже за "Глас Српске" Марићева објашњавајући тренутне домаће цјеновне парадоксе.  

На ову проблематику осврнуо се и економиста Зоран Павловић наводећи да се трговци руководе једноставном пословном логиком. Како је појаснио, кад год се деси да дође до појефтињења улазних трошкова, ријетко се дешава да се роби смањује цијена уколико постоји потражња за њом.

- Сјетимо се да је јестиво уље у једном тренутку коштало око шест марака. Када је потражња опала, снижене су и цијене уља. Да ли је то добро када је у питању животни стандард грађана, наравно да није. Сматрам да је требало одавно увести фиксне трговачке марже за одређене животне намирнице, као што је урађено са горивом. То је једини начин, али и да пажљивије бирамо гдје купујемо и подстакнемо трговачку конкурентност - каже за "Глас Српске" Павловић.

Магична деветка

Према ријечима Мурисе Марић, овдашњи власници трговачких ланаца све чешће примјењују и једну психолошку маркетиншку игру па цијене свих артикала формирају тако да се завршавају бројком - девет.

Како каже, када погледате цијену неког артикла који, рецимо, кошта 6,79, купац на тај начин стиче утисак да нешто плаћа шест марака, а не готово  седам. Додаје да се на овај начин врши и једна врста обмане грађана, јер не постоји апоен којим би се могао вратити кусур. 

- Не постоје кованице од  једног или два фенинга. Како онда вратити кусур?! Ако само током једног дана продају на десетине хиљада неких намирница, онда тај један или два фенинга нису нимало мали - истакла  је Марићева.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.