Херојски чин: Mедицински техничар током удеса дјевојчицу заштитио својим тијелом

ЗЕНИЦА - Херојски чин медицинског техничара Вернеса Шере из Зенице одјекнуо је Босном и Херцеговином када је у току саобраћајне несреће дјевојчици спасио живот тако што ју је заштитио својим тијелом.
Шеро за “Аваз” скромно каже да је његов позив спасавање живота, али његови инстинкти превазилазе тај позив.
Хитна помоћ позвана је у вртић јер је петогодишња дјевојчица изгубила свијест па су се Шеро и његове колеге упутили према њима.
“Преузели смо пацијентицу и кренули до болнице. Упалили смо ротације, свјетлосно звучну сигнализацију, с обзиром на то да је криза свијести по ургентним ситуацијама број 1, код сваког пацијента, не само код дјеце. На локалитету Бабине ријеке, гдје свакодневно пролазимо, постоји један дио брзе цесте који нам омогућава бржи пролаз до болнице. Сједио сам иза кревета пратећи пацијентицу и у једном моменту подигао главу да видим докле смо стигли”, почиње своју причу Шеро за Аваз.
Тада је угледао аутомобил који је нагло излетио у њихову траку. Како каже, његов колега је покушао да избјегне удар, међутим, то није било могуће.
“Као да ми је неко рекао да се окренем и видим шта се дешава како бих помогао дјевојчици. Сјећам се да сам успио да скочим и узео је на себе, више повукао за раме, јер ми је у глави било само да њу заштитим. Прошло ми је кроз главу касније, можда сам требао да се некако преко ње ослоним, али ово је била моја инстинктивна реакција. Осјетио сам удар и бацило нас је преко задњег бока Хитне”, присјећа се Шеро.
Додао је да се не сјећа у потпуности догађаја, али зна да је у сљедећем тренутку дијете било на њему, а он није могао дисати. Од удара је остао без даха.
“Само сам хтио да неко отвори врата. Касније су ми испричали да је у том тренутку докторица с возачем изашла да провјере возача који нам је одузео првенство. Доктор је затим отворио врата и скинуо дијете с мене, питао ме јесам ли добро, али ја знам да сам само питао за дјевојчицу и да ли је добро. Чуо сам сирене колега који су дошли да нас преузму и ја сам им изузетно захвалан, јер су се створили ту у року од пар минута”, казао је Шеро.
Исто би урадио
Истакао је да тренутно нема информације о стању пацијенткиње, али према посљедњим које је имао, била је стабилно.
“Ми смо прошли с лакшим тјелесним повредама, мада, врат ме и даље боли, спавања нема већ четврти дан, јер се тијело хлади. Нисам уопште имао представу о себи након удара, само сам размишљао о њој, нисам знао ни крварим ли ни јесам ли шта сломио. Свакодневно радимо под шоком и адреналином, али кад се деси нама лично, то је додатни ниво шока”, објаснио је Шеро.
Сад кад су се ствари слегле, каже, не преиспитује више своју одлуку како би поступио да се опет деси, јер мисли да би исто урадио.
“Могло је бити много горе, да се санитет преврне, да је возач повријеђен, али хвала Богу све је прошло како треба. У возилу је била и њена 14-годишња сестра која је, срећом, прошла без повреда”, закључио је Шеро.
Свака секунда битна
“Пролазило ми је кроз главу да ли сам је требао оставити на кревету, да ли би била сигурнија, али ја сам само желио да је спасим, јер сам знао да из тог њеног стања може произаћи само горе. Причао сам и с колегама из Хитне који се слажу да би имала теже тјелесне повреде да нисам тако реагирао, јер смо возили брзином 80-90 километара на сат. Ко ради у здравству, зна да је свака секунда битна”, додаје Шеро.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.