Слетио с пута и створио један од најважнијих система безбједности

ЕСП је представљен прије 30 година, а овако је све почело.

"Требало је то да буде сасвим уобичајен тестни дан на залеђеним путевима Шведске, гдје смо тестирали АБС на Мерцедесу Е класе W124. Пут је био раван и прекривен снегом, а онда сам се одједном нашао у јарку поред. Срећом, нисам ударио у дрво, али како се све то тачно догодило – не знам! Знам само да ми је било изузетно непријатно пред колегама. Док сам чекао шлеп службу да извуче ауто из снијега, вртио сам разне сценарије у глави."

"Једно питање ми није дало мира: Ако већ имам АБС који спречава блокирање кочница, шта би се догодило када бисмо га упарили са системом попут жироскопа, који би минимизирао проклизавање и заношење аутомобила у критичним ситуацијама?"

Ова незгода била је преломни тренутак за Мерцедесовог инжењера Франка Вернера Мона, чија је лична незгода довела до открића система за електронску контролу стабилности (ЕСП).

Овај револуционарни систем од 2014. године постао је обавезна опрема свих нових аутомобила на европском тржишту.

На развоју ЕСП система, Вернер Мон је радио заједно са Антоном ван Центеном из Боша, иако је ван Центен касније покупио већину заслуга.

Развој ЕСП-а трајао је више од десет година, а занимљиво је да су Боша и Мерцедес осамдесетих година радили на истом концепту – али независно један од другог!

Босцх је започео развој у јуну 1983. године, одлучивши да ће база ЕСП-а бити постојећи сензори и актуатори из АБС-а и ТЦС-а, уз разматрање потенцијала ласерских жироскопских сензора.

Занимљиво је да је Бош користио 16-битни Интел 8096 микроконтролер, који је Форд првобитно користио за управљање мотором.

У исто вријеме, Мерцедесови инжењери су били увјерени да је за будући ЕСП кључан жироскоп.

За експериментисање су узели жироскопски сензор из балистичког пројектила СЦУД, јер је имао довољну брзину обраде података за тестни аутомобил.

Главни проблем и за Бош и за Мерцедес био је висок трошак производње, па су одлучили да потраже партнере.

Тек 1992. године, на заједничком састанку, случајно су открили да раде на истом систему и да су им развојне поставке готово идентичне. Одлука је брзо донијета – Бош ће преузети водећу улогу у пројекту ЕСП.

Бош је брзо дефинисао главни циљ ЕСП-а – да уз функције АБС и ТЦС, помогне возачу да задржи возило на путу у смјеру који је изабрао.

Нови систем је морао да усклади стварно понашање возила са возачевим жељама. Систем је прикупљао податке из више извора:

У нормалним условима вожња иде глатко, али ако се возило превише занесе, већина возача нема довољно искуства да га контролише.

Ако угао бочног клизања пређе 10-15 степени, возач са просјечним искуством више не може да управља возилом. Ту наступа ЕСП – електронски смањује бочни клизни угао и спречава проклизавање возила.

Студије показују да ЕСП може спријечити до 80% несрећа изазваних проклизавањем!

Након година развоја, ЕСП је 1994. године први пут представљен јавности на тестној стази у шведском Арјеплогу, а већ 1995. дебитовао у возилима.

Модел С класа W140 имала је ЕСП као опцију, али је Мерцедес-Бенз С 600 Купе (Ц140 Е60) постао први серијски аутомобил на свијету са уграђеним ЕСП-ом.

Међутим, ЕСП није био широко прихваћен – Бош је до 1997. године продао само 90.000 јединица, што је било далеко од масовне употребе.

Све се промијенило октобра 1997. године, када су новинари шведског магазина Текникенс Вäрлд тестирали нову Мерцедес А класу.

На тесту "сјеверног јелена" (маневру избјегавања изненадне препреке на путу) при брзини од 60 км/х, аутомобил се неочекивано преврнуо!

Када су и њемачки новинари поновили тест са истим исходом, Штутгарт је био у паници. Мерцедес је моментално зауставио испоруке А класе на 12 недјеља, а инжењери су имали један од највећих изазова у историји бренда.

Рјешење? Серијска уградња ЕСП-а у све моделе А класе, уз додатне корекције на огљешењу.

У фебруару 1998. године, новинари су поново тестирали А класу и – овај пут ју је ЕСП спасао.

ЕСП је од тада постао стандардни дио тестирања свих нових аутомобила у фази развоја.

Мерцедесов проблем постао је проблем Босцха, јер је компанија морала десетоструко повећати производњу ЕСП система. Само је Мерцедес 1998. године наручио 250.000 јединица ЕСП-а!

Како је производња расла, трошкови су се смањивали, а остали произвођачи су брзо схватили предности ЕСП-а.

Америчка НХТСА спровела је шестогодишњу студију на 40.000 несрећа и закључила:

Иако су ови подаци данас застарјели, милиони живота су спашени. Уз сигурносни појас и ваздушни јастук, ЕСП је постао један од најважнијих безбједносних система у модерним аутомобилима!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.