Представа “Елинг” одиграна на Међународном фестивалу глумца “Заплет”: Борба маргиналаца са теретом живљења

Миланка Митрић
Представа “Елинг” одиграна на Међународном фестивалу глумца “Заплет”: Борба маргиналаца са теретом живљења
Представа “Елинг” одиграна на Међународном фестивалу глумца “Заплет”: Борба маргиналаца са теретом живљења

БАЊАЛУКА - Одметници од друштва, људи који се не уклапају у калупе, који имају проблеме и не знају да се носе с њима, лабилни појединци суочени са изазовима живљења, у борбама са собом и другима оживљени су у драми “Елинг”.

У овом комаду на црнохуморан начин приказана је трагичност свакодневице. Кроз различите ситуације, те изазове са наизглед претешким стварима, анксиозним нападима панике, немогућношћу одвајања од љуштуре сигурности и изласка у свијет, приказане су личности које се тешко прилагођавају околини и другима.

Драма “Елинг”, рађена по тексту британског аутора Сајмона Бента, оживљена је на сцени Градског позоришта “Јазавац” у оквиру треће такмичарске вечери 11. Међународног фестивала глумца “Заплет”. 

У овом комаду Сатиричког казалишта “Керемпух”, у режији Хрвоја Корбара, глуме: Марко Маковичић, Филип Детелић, Лука Петрушић, Велимир Чокљат и Ксила Барат-Бастаић.

Драматизација комада рађена је по дјелу норвешког писца Ингвара Амбјорнсена.

Глумцем вечери, по избору публике, проглашен је Марко Маковичић, који је утјеловио главног лика, односно Елинга, маргиналца навикнутог на живот у изолацији, који има проблема са собом и са свијетом, након мајчине смрти. Он је на сцени, у помало бекетовском маниру, оживио различите ситуације, изазове које су пред њим, те приказао проблематику неуклопљености, одвојености од свијета, немогућности комуникације, као и озбиљну проблематику која се тиче анксиозности.

- Бавили смо се ситуацијом и оним што је мени проблематично у тој ситуацији. То је утицало и на физикус и на гласовне ствари. Стегнутост, утегнутост, његов начин реакције на проблеме које у том тренутку не може превазићи, све је утицало и на његов глас. Како он пређе преко нечега што мисли да не може, онда пређе једну степеницу и што се гласа тиче. Не свана, него изнутра, у покушаје рјешавања тих ситуација - рекао је Маковичић.

У ситуацијама које су приказане он, заједно са Кјелом, којег упознаје у психијатријској установи, а касније живи с њим у стану, покушава да прескочи сопствене границе и да се избори са огромним теретом бивствовања.

Глумица Ксила Барат-Бастаић, која је у овом комаду одглумила све женске улоге, објаснила је да су у самом дјелу женске улоге биле мало плошне и биле су само неки помоћни сегмент за реплике главних ликова, а да су они у овом комаду покушали то да промијене.

- Кроз рад смо проширили улоге и удахнули више живота у те улоге. Велики ми је изазов био, најизазовније ми је било посматрати два појединца која се боре са својим анксиозностима, и јесу врста катализатора кроз које проговара наша сопствена неприлагођеност свијету - рекла је Барат-Бастаић.

Након играња овог комада, публика је имала прилику да присуствује разговору са глумцем Филипом Шоваговићем.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана