Међународни поп фестивал у Монтереју слави 55 година: Дани који су измијенили музику

Бранислав Предојевић
Међународни поп фестивал у Монтереју слави 55 година: Дани који су измијенили музику

МОНТЕРЕЈ - Прије тачно 55 година, 16. јуна 1967 године, почео је Међународни поп фестивал у Монтереју у Калифорнији, а два дана касније, 18. јуна, када је завршен наступом Џимија Хендрикса, свијет рок музике заувијек се промијенио.

Испоставиће се да ће скромна идеја Луја Адлера, продуцента и власника дискографске куће, да заједно са текстописцем Џоном Филипсом из групе “Мамас енд папас” представе публици 32 нова музичка остварења из САД и Енглеске, која обухватају савремени поп, рок, соул, психоделију, фолк, блуз и џез на једном мјесту, уз снимање документарног филма у режији Дона Пенбрејкера, постати преломна тачка у експлозији контракултуре шездесетих. Фестивал је прославио Калифорнију као жариште контракултуре и сматра је једним од почетака “Љета љубави” 1967. године и јавним дебијем покрета и ере “Дјеца цвијећа”. Обиљежен фантастичном музиком, масовним дружењем публике без инцидената те правом медијском хистеријом због почетка ере фестивала, која ће свој тријумфални врхунац, али и почетак суноврата, достићи двије године на касније Вудстоку.

Наступи бендова у распону од већ познатих имена “Мамас енд папас” “Енималс” комбиновани су свирком мање познатих умјетника попут “Џеферсон ејпрејн”, “Моби грејп”, “Кенд харт”, “Квиксилвер месенџер сервис”, али сви су остали у сјенци наступа соул звијезде бенда “Ху”, Отиса Рединга, Џенис Џоплин те Џимија Хендрикса и чувеног паљења гитаре на бини, али након Монтереја сви учесници биће славни до краја живота.

Стални утицај и утицај Монтереја на културу музичких фестивала на отвореном проширио се далеко даље од тог епског викенда, а након што је двије године касније, у јуну 1969. године документарни филм “Монтереј поп” пуштен у биоскоп, постало је јасно да је свијет, тзв. бејби бум генерације, напокон одрастао.

Оснивач часописа “Ролинг стоун” Јан Вернер каже да је свијет шездесетих дефинитивно почео у Монтереју.

- Све до чега нам је стало у музици, стварању заједнице и другарства, све је произашло из тог фестивала. Био је то дух, расположење и вибрација хипи ере. У вријеме када смо почели, “Ролинг стоун”, неколико мјесеци касније, Монтереј је још био централни догађај наших живота - рекао је Вернер.

Оригинални Монтереј фестивал се коцкао са другачијим приступом и музичком поставом, јер је већина учесника била непозната широј јавности, а избор учесника мијешао је публику до тада ријетко спојивих жанрова.

У то вријеме људи су били навикли да гледају појединачне концерте уз лоше озвучење, што је Адлер одлучио да промијенити. Умјетници су наступали бесплатно, осим Равија Шанкара, који је плаћен 3.000 долара за поподневни наступ, сав приход је дониран у добротворне сврхе, а процјењује се да је од 25.000 до 90.000 људи, посјетило догађај.

Славну пјесму “Сан Францисцо (Бе суре то њеар флоњерс ин yоур хаир)” написао је Џон Филипс, а отпјевао Скот Мекензи, да би промовисали догађај, не слутећи да ће добити једну од химни тог времена.

Ипак, најбољи опис значаја фестивала дала је Мишел Филипс, пјевачица састава “Мамас енд папас”

- Кад погледам филм, сваки пут ми је забавније. Можете да видите какав је заправо био фестивал и како су се сви осјећали лијепо 16, 17. и 18. јуна. Сви су били ведри, музика одлична, а дани сунчани. Видите друге фестивале и ваљају се у блату. Морате одати Адлеру признање, јер је он задужен за то. То је дивна ствар и захваљујући њему сунце никада није престало да сија - навела је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана